Тко је био Слободан Праљак? Осуђени ратни злочинац који је зарадио милијуне након рата

Поделите:

„СЛОБОДАН Праљак није ратни злочинац и с пријезиром не признајем вашу пресуду“, узвикнуо је генерал Слободан Праљак данас у хашкој судници и – попио отров. Умировљени генерал пуковник Хрватске војске и ХВО-а тако је починио самобојство након што је жалбено вијеће потврдило његову првоступањску казну од 20 година затвора.

Тко је Праљак и за што је точно осуђен? Рођен је 2. сијечња 1945. године у Чапљини (БиХ), у Хаагу је завршио као представник МОРХ-а у Херцег Босни, и касније начелник Главног стожера ХВО-а. Проглашен је кривим за ратне злочине и удружени злочиначки потхват. Вијеће је уважило дио жалби обране, поручивши да су цивилни и војни челници босанских Хрвата „и даље криви за бројне и тешке злочине у БиХ“.

Праљков отац радио за Озну и гањао усташе по Херцеговини

Слободанов отац, Мирко Праљак, био је припадник југославенских тајних служби. „Ја сам познавао чика Мирка и цијелу породицу Праљак и о њима не бих могао баш ништа ружно казиват – него је тако казивано за покојног Мирка Праљка у западној Херцеговини, јер је он био полицијски човјек, човјек Озне, човјек Удбе. Дакле, они партизани који су били остали у униформи – а Озна значи Ођељење за заштиту народа – тако су се и осјећали, били угледни, часни људи… Тако је Мирко Праљак радио своју патриотску мисију гонећи по шкрипама по Херцеговини преостале усташке војнике. И као такав, наравно, понио на леђима огромну мржњу многих преживјелих који су имали своју родбину, синове, браћу међу Павелићевим војницима“, говорио је о Праљку књижевник Абдулах Сидран.

У интервјуу Новом листу 2011. године Сидран је бранио свог пријатеља: „Дијете је понијело татин криж…плавооки Бобиша, њега су звали Слободан Бобиша Праљак, а гуркају се људи лактом док је ходао Мостаром и казују »види ли га, јебо ли га ћаћа, исти Мирко«, јер мрзе његовога оца. А дијете, кад расте носећи на плећима такав страшан терет, при својим животним опређељивањима тражи рјешење.

Kод Праљка се догодило да, збацујући татин криж с леђа, преузме и нешто што можда и није хтио преузети. Ја не браним никојега ратног злочинца, како ћу бранити, па мени је учињено зло које је обесмислило мој живот, уништило мој народ, уништило државу коју ја више немам; народ је малчице преживио, али још мало па неће бити ни Бошњака, за сто година постојат ће људи који ће се звати »поријеклом Бошњаци«… Али, ја вјерујем – а то ми је много замјерено – и говорим у обрану Слободана Праљка. Били смо пријатељи и моје познавање његове људске природе буни се против икакве могућности да је могао издавати команду за злочин“.

Завршио три факултета, а након рата постао богаташ

У медијима се често истицало да је Праљак дипломирао на чак три загребачка факултета, електротехнику је завршио 1970., филозофију и социологију 1971., а 1972. и Академију драмских умјетности. Водио је лабораториј за електронику у Техничкој школи „Никола Тесла“ у Загребу, а касније је постао „слободни умјетник“. Радио је као казалишни редатељ у Загребу, Осијеку и Мостару. Режирао је телевизијску серију “Блесан и тулипан”, филмове “Смрт пса” и “Повратак Kатарине Kожул”.

Оженио се за бившу супругу свог доброг пријатеља Горана Бабића, пјесника и уредника часописа Око, који се деведестих преселио у Београд и постао велики Милошевићев заговорник. Kаћуша Бабић у брак с Праљком донијела је двоје мале ђеце, Николу и Наташу. Никола Бабић-Праљак данас је власник твртке Октавијан, која има у власништву велики пословни комплекс Центар 2000 у Радничкој улици у Загребу. Почетком ове године, процурила је информација да Хашки суд покушава лоцирати имовину Праљка не би ли је овршили за трошкове обране од 3,3 милијуна еура. То показује да и Хашки суд сматра да је генерал био стварни власник Радничке.

Твртку Октавијан је основао Слободан Праљак, а државна ревизија својевремено је спомињала у дилу којим је оштећен Цхромос за око два милијуна тадашњих марака. Наиме, у Цхромосу је Праљак био предсједник управе 1995. и 1996., па до 1999. шеф Надзорног одбора, који је одобрио продају највеће вриједности твртке – земљишта од 27.000 метара четворних твртки Октавијан. Твртка Праљкова сина, која данас управља некретнинама у Радничкој, има око двадесет милијуна куна прихода годишње. На сина је пребацио и твртку Либеран, која има власнички удио у љубушкој творници духана, у којој је генерал био сувласник.

Kао добровољац је 1991. отишао у Суњу и у том граду близу Сиска постао је заповједник обране. Kасније је у истом граду постао власник твртке за прекрцај терета у ријечним лукама – Пристаниште и сладиште Сисак, коју је 2003. пребацио на сина. У 1992. постао помоћник министра обране Гојка Шушка, његовог школског колеге, а 1993. представник Хрватске у Херцег-Босни, творевини Туђмана и Шушка и касније начелник главног стожера у ХВО-у.

Осуђен заједно са шесторком херцеговачких генерала

У хрватској јавности Праљак је био најпознатији као рушитељ Старог моста у Мостару. Но за што је точно осуђен?

Био је оптужен заједно с шесторицом генерала у случају Прлић и други, најопсежнијем у предмету суда. Шесторицу су теретили за злочине против човјечности, тешке повреде Женевских конвенција. За прогоне на политичкој, расној и вјерској основи, убојства, силовања, депортације и затварања, нехумана ђела, нечовјечно поступање (сексуално злостављање), протуправну депортацију, премјештање и заточење цивила, уништавање и одузимање имовине широких размјера, окрутно поступање, протуправни физички рад, безобзирно уништавање градова, насеља и села, пљачкање јавне и приватне имовине, протуправни напад и тероризирање цивила.

Суђење је почело 26. травња 2006, а седам година касније потврђена је одговорност оптужених за злочине у опћинама Прозору, Горњем Вакуфу и Јабланици те граду Мостару. Неправомоћна пресуда данас је потврђена.

У свом прегледу пресуде, агенција Хина истиче да се по тежини кримена истицало село Ступни До које су 23. листопада 1993. напале оружане снаге ХВО-а. Припадници специјалних јединица „Матурице“ и „Апостоли“ силовали су и сексуално злостављали три жене и убили 36 особа, укључујући троје ђеце од 13, 8 и 3 године. Село је у потпуности разорено, а мјештанима је одузета имовина.

Суци су такођер утврдили да је 8. студенога 1993. тенк ХВО-а цијели дан отварао ватру по мостарском Старом мосту који се дан послије срушио. Иако га је користила Армија БиХ, па је за ХВО представљао легитимни војни циљ, рушење моста проузроковало је непропорционалну штету цивилном муслиманском становништву источног Мостара.

Праљку се на терет стављају војне акције у којимја су почињени злочини над муслиманским становништвом – у Горњем Вакуфу, Прозору, Источном Мостару и Ступном Долу. Слободан Праљак, значајно је допринио удруженом злочиначком подухвату, сматра Хашки суд.

Бројни злочини које су снаге ХВО-а починиле над муслиманима од сијечња 1993. до травња 1994. били су, закључак је Хашког суда, исход плана који су припремили судионици удруженог злочиначког подухвата како би отјерали муслиманско становништво из Херцег-Босне. А не злочин шачице недисциплинираних војника.

Индекс.хр

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *