Остоја Војиновић: Друштво у новој индустријској револуцији и његова будућност

Поделите:

Узроке технолошких револуција налазимо у самој људској природи, у природи науке, као и у друштвеном контексту који условљава њихову појаву. Занемарујући прва два важна узрока, ваљало би се осврнути на такође ништа мање битан, друштвени (социјално-економски, политички и културолошки) контекст.
Социјално-економски поремећаји који доводе у питање опстанак становништва, поремећаји глобалне економије доводи до тога да људи на свим континентима траже решења како би побољшали услове живота, и променили начин на који глобални систем функционише. Могло би се рећи да технолошке револуције представљају одговор на тај притисак.

Данас глобални друштвени контекст карактеришу управо такви социјално-економски поремећаји. Неједнакости у свету нису смањене , а глобална незапосленост представља један од најозбиљнијих проблема савременог доба. Та глобална економска криза делимично је условљена и чињеницом да су постојеће технологије исцрпиле способност стварања капитала.

Глобална криза, у којој живимо, вероватно ће водити ка проналаску нових технологија које ће затим условити промену глобалног економског система, нестанак старих технологија, делатности и са њима повезаних радних места, и настанак нових. Све досадашње технолошке револуције, од агрикултурне (1600–1740), индустријске (1780–1840), научно-технолошке (1940–1970) па до информационе и телекомуникационе (1985– ) драматично су мењале свет – економију, културу, начин живота, социјалне обрасце, друштвену структуру.


Свет се данас налази пред новом технолошком револуцијом. Она је базирана на револуционарним технологијама као и технологијама које ће се тек појавити. За разлику од претходних, ова нова револуција се развија муњевитом брзином и без преседана у историји.Њен радикални утицај на готово сваку индустрију, у свакој држави света, има за последицу мењање читавих система производње, пословања и јавне управе, што све говори да смо закорачили у непознате воде, и да једва имамо времена да се осврнемо око себе.
Читав низ питања се поставља у вези с технолошком револуцијом; да ли ће она довести до повећавања незапослености на глобалном нивоу, или ће мењањем економског система и стварањем нових делатности довести до пада незапослености? На крају, питање које није нимало неважно:да ли ће капитал створен новом технолошком револуцијом бити праведно дистрибуиран, или ће бити под монополом постојећих крупних капиталиста?

Утицаји на друштво и радништво

Нова револуција садржи властите ризике у свету рада, укључујући ‘преображај’ постојећих послова, уништење многих од њих, пресељење бројних других. За друштво у целини, ради се о могућности коју прати претња повећане поларизације између ‘победника’ и ‘губитника’ дигиталне економије.
Иако у академској заједници нема сагласности о детаљима утицаја Четврте индустријске револуције у погледу стварања / губитка послова, постоји консензус о томе да ће општи исход бити негативан: аутоматизација, компјутеризација, роботика; све то уништава више послова него што их креира.
Процене неких аутора говоре да је већ сада око 47% послова угрожено новим технологијама. ‘Угрожено’ се односи на ризик аутоматизације компјутеризираном опремом у наредних десет до двадесет година.Ради се о канцеларијским пословима, административној подршци, продаји, трговини, превозу, логистици, производњи, грађевини, као и о скоро свим услужним делатностима у којима је присутна аутоматизација или пресељење рада.

Заједно, ова три феномена која је већ могуће разматрати у контексту тржишта рада (преображај послова, губици послова, пресељења послова), прете да гурну друштво у стање екстремне поларизације. Истина је да слабљење средњих класа и пратеће повећање неједнакости нису нови феномени ни у Европи ни у Америци, а ни код нас. Ипак, овај еволуирајући тренд, уз бројне економске и политичке факторе, прети да ће добити на снази кроз ефекте дигиталне револуције на друштво и рад.

Овакво ‘пражњење’ средњих класа створиће друштва све више поларизована, која ће обухватити, са једне стране, тешко достижне послове за висококвалификоване раднике на подручјима компјутерске науке, инжењерства, док ћемо са друге стране бити сведоци експлозији послова за нискоквалификоване раднике, раднике запослене на уносу, сортирању, филтрирању података.

Иако би, наравно, било бесмислено заговарати престанак технолошког развоја, видљива је журна потреба да се конкретизује сценарио светле дигиталне будућности, са анализом њеног утицаја на друштво и свет рада да бисмо могли предвидети последице. Дигитална револуција, препуштена сама себи и свом току, садржи ризике креирања више високо друштвено вреднованих послова за неке; ситних послова или незапослености за друге; више слободе за неке а више поробљености за многе; више просперитета за привилеговане, више прекарних услова за масе.

То је сценарио који је могуће избећи ако политички и економски актери сложно удруже снаге,и ако укључе синдикате и академске, културне и друштвене интересне групе у расправу.

 

Остоја Војиновић

 

ВИДОВДАН

 

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *