Историчар Бојан Ђокић о изложби „Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године“

Поделите:

Дa јавност зна о албанском тероризму на Косову и Метохији

Историчар-мастер  Бојан Ђокић је рођен 12. маја 1983. године у Приштини. У Београду је завршио XI гимназију и студије историје на Филозофском факултету. Студент је докторских студија историје на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. У периоду од 2007. до 2013. године радио је у више београдских основних школа и гимназија као професор историје. Од новембра 2013. године ради у Музеју жртава геноцида у Београду као стручни сарадник. Био је ангажован на пројекту „Злочини на Косову и Метохији у ХХ и ХХI веку“, а до краја 2017. године на пројектима „Злочини на простору бивше Југославије у XX и XXI веку“ и „Жртве рата 1941 – 1945.“. Истраживао је у Архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском архиву Београда, Дипломатском архиву Министарства иностраних послова Србије, Архиву Музеја жртава геноцида, итд. Објавио је више од 27 радова у научним часописима и зборницима радова у земљи и иностранству и још неколико се налази у процесу објављивања. Учествовао је на 16 научних конференција у земљи и иностранству. Област интересовања су му, поред осталог: живот и дело Митре Митровић, модернизацијски процеси у послератној Југославији, Холокауст, геноцид и злочини на просторима бивше Југославије, право и криминологија, култура сећања и меморијализација, страдање српског и другог мањинског становништва на Косову и Метохији 1941 – 2004. године, људска права, јавност, међуетнички односи на Косову и Метохији, уништавање духовно – културне баштине на Косову и Метохији. Са њим разговарамо о изложби Музеја жртава геноцида „Страдање Срба и других националних мањина на Косову и Метохији 1998. године“ , организованој у Народној Банци Србије. Бојан Ђокић и др Ненад Антонијевић аутори су ове изложбе коју прати и каталог на енглеском језику.

-Питање је исувише сложено, па ћу Вам навести само поједине разлоге. Немање свести о страдању српског народа присутна је код најодговорнијих људи у држави и научним институцијама joш од 1945. године. Оглашавао сам се у јавности о потреби стварања Института за истраживање ратних злочина на Косову и Метохији, а посебно зато што у Приштини такав Институт постоји од 2011. године. О томе каква је брига за ту тему говори и податак да још немам стално запослење.

Неразумевање шта за једну нацију значи култура сећања је један од одговора на Ваше питање. Проблем је и недостатак стручњака, јер људи не желе да се баве масовним гробницама и смрћу. Недостатак спремности да се подрже научно засновани пројекти, јер се српске жртве и велико наше страдање током ХХ века користе ради политичке (зло)употребе и манипулације и то је разлог. Као пример, навешћу Вам да сам током 2017. године конкурисао код неколико институција у нашој земљи за више пројеката о страдању српског становништва на Косову и Метохији од албанских паравојних формација, али сам сваки пут био одбијен. У плану ми је да почетком 2018. године конкуришем код Канцеларије за Косово и Метохију за пројекат који би обухватао објављивање научне српско-енглеске монографије која би имала око 600 страна о страдању српског становништва на Косову и Метохији од албанских паравојних формација у периоду од 1998. па до 2004.године, као и изложбу о нашем страдању током 1999 године. Надам се да ће Канцеларија за Косово и Метохију препознати сврху и значај једног оваквог пројекта.

 

Са којим циљевима је рађена изложба?

-Дугогодишње бављење ратним злочинима на Косову и Метохији изазвало је код мене унутрашњу потребу да се истина о страдању српског становништва од албанских паравојних формација извуче из научних часописа и других извора и прикаже широј домаћој и иностраној јавности. Изложбом сам желео да дам допринос неговању културе сећања на настрадале на Косову и Метохији која је за сада у самом зачетку. Коаутор изложбе др Ненад Антонијевић, наш највећи стручњак за ратне злочине на Косову и Метохији током Другог светског рата и рецензент др Александра Колаковић, научни сарадник Института за политичке студије обезбедили су да се не погреши у методологији објективности и веродостојности.

 

Где све планирате да пошаљете каталог на енглеском језику, сачињен поводом изложбе?

-Учешћем на конференцијама у Израелу, Русији, Румунији, Бангладешу, итд., стекао сам много колега-пријатеља широм света. План је да преко њих допрем до најзначајнијих институција у свету: меморијални центар Shoah у Паризу, музеј-институт јерменског геноцида у Јеревану, итд. Обзиром да ће Музеј жртава геноцида учествовати у децембру и на неким семинарима и конференцијама у Израелу, биће достављен и меморијалном центру за јеврејске жртве Yad Vashem у Јерусалиму. Такође, каталог изложбе у ПДФ формату биће ускоро доступан преко интернета.

У свет, први пут, после 17 година иду фотографије, факсимили докумената, штампе и књиге о страдању српског и другог мањинског становништва на КиМ 1998.од терора албанских паравојних формација. Има ли реакција, како планирате да их пратитe?

-Тренутно су видљиве реакције само на интернету. Када је у питању стручна и посебно научна јавност, потребно је неко време како би се измерила цитираност. С обзиром да је каталог изложбе на енглеском језику, верујем да ће цитираност бити сваке године све већа и већа.

Непрегледни напори неколико удружења породица страдалих Срба и других мањина на КиМ остајали су без одговора на бројна питања. Шта изложба може да покрене и које чиниоце може да анимира у смислу задовољења правде?

-Српска јавност много очекује од новоформираног Суда који ће судити бившим припадницима ОВК за извршене ратне злочине на Косову и Метохији. Реализацијом ове изложбе један од потајних циљева нам је био да српске жртве и њихове породице добију сатисфакцију. До сатисфакције неће доћи уколико светска јавност не буде обавештена о нашем страдању.

 Каква је посећеност  изложбе, да ли испуњава ваша очекивања?

-Имајући у виду да је у питању тешка тема, посећеност изложбе је изванредна. Само на отварању је било преко 60 људи, упркос киши која је падала читав дан. Изложба је оправдала наша очекивања обзиром на одјек међу научницима, позитивним реакцијама посетилаца на изложбу и коментарима на друштвеним мрежама.

Да ли ће изложба обићи и друге градове ?

-Надам се. То зависи од управе Музеја жртава геноцида. Колико сам ја обавештен, поједине институције из Крагујевца су заинтересоване за изложбу. Моја жеља је да изложба после обиласка градова у Републици Србији, буде отворена и у братској Републици Српској.

 

Бојан Ђокић

Приредила Славица Ђукић, Јединство

Поделите:
2 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *