Комнен Сератлић: БОЉЕ МАЊЕ А БОЉЕ

Поделите:

Поводом књигње: „Војнодоктринарна основа спољне политике  Сједињених

Америчких Држава“)

Увек сам се осећао чудесно када сам читао мале-велике књиге, било да се радило о књижевним делима, политичким, или делима из неке друге облсти. Тих „малих“ књига има мало, с обзиром  на то да постоји безброј књига. Присетимо се књига малог формата и малог броја страница:  „Малог Принца“, „Уста пуна земље“, „То Радиовце“, „Страц и море“,  „Умрли су на сред реке“, „На западу ништа ново“ и др. Књиге са политичком и мемоарском тематиком су углавном велке  „тешке“, често двотомне или тортомне.

 

Недавно ме позва телефонм један генерал (био је војни аташе у Москви гдје смо заједно службовали четири године, касније ће постати шеф ВОС-а., са тог места отерале су га Досманилије и не само њега већ више од двеста генерала и адмирала, а командни састав је везаних руку нестао у Хашком казамату), рече ми да креће из Н. Сада, да ће проћи кроз мало фрушкогорско место где живим, те да би желео да у Бермету попијемо кафу. Додао је да има нешто да ми поклони. Скоро истовремено смо се нашли испред Бермета. Држао је у руци једну малу књигу. Тог момента нисам могао претпоставити да ми је уручио једну велику књигу, под горе наведеним насловом. Прочитах посвету: „С посебним поштовањм пријатељу и саборцу Комнену Сератлићу“, испод потпис место и датум (иако је громада од човека, успио сам да га обема рукама потапшем по леђимао, као и он мене). Ово „саборцу“ ме подсети шта смо радили у разним иностранствима и у земљи и покушавали да спасимо земљу (дакако, не само нас двојица, било је, постоји и биће још сабораца) од нечега од чега је нисмо спасили, захваљујући страним моћницима, Иперији зла-САД, Енглеској, Немачкој, лажном пријатељу Француској, Брилселским лутајућим циркузантима и, посебно, домаћим издајницима, а то је да Србија (српски народ) постане крива, односно да је прогласе јединим  кривцем за све оно што се догађало на просторима бивше Југославије, да постане колонија, окупирана, земља без идентитета, без државе, земља без 15 посто територије, а награници отцепљења су још Рашка област и Војводина ( Билдерберг група је одлучила давне 1954. године, на првом заседању у хотелу Билдерберг у Хоандији,  да се Србију сведе на Београдски пашалук, прим. ККС).

Након растанка са генералом, почео сам да читам ту малу-велику књигу. Лагано сам ишао и читао до кућерка и брлога где пишем и читам, који је удаљен од Бермета 483 моја корака. Свирали  су ми неки возачи на прелазима, сударао сам се са стубовима,  пешаци су ме избегавали.

Није ми намера да дајем Приказ те мале-велике књиге. Приказ су брилијантно написали ражаловани генерали и адмирали на три и по стране. Предговор је написао један од аутора мале-велике књиге од 150 страна малог формата, плус неколико страна фото-галерије америчких  злодјела по свету, неких председника, карата света  кроз „нишан“ Вашнгтона. Аутори су руски генерал-пуковник Ф.И. Ладигин и генерал-мајор С. В. Афанасјев, обоица ветерани војнобавештајне службе.

Принципом снимања, прочитао сам је за сат времена, а ових дана сам је лагано исчитавао већ 3 пута. Велику-малу књигу  морају у рукама имати сви одрасли Срби и Српкиње, сви гимназијалци на клупама, сви војници, подофицири и официри, а политичари по две, једну на „радном“ столу у канцеларији, а другу у кревету испод јастука. Нећу да спомињем, односно да гурам у руке ту књигу припадницима националних мањина. Када Срби буду имали иста права као припадници националнх мањина, онда ћу се према њима слободно оносити.

Када читате: о Стратегији националне безбедности САД; Војностратегијској концепцији САД, врсти и типовима ратова; Основним обележјима и карактеристикама мрежноцентричних ратова; Концепцији борбене употребе оружаних снага, видовима  и родовима  војске; Варијантама примене стратегијских   офанзивних снага САД; Стратегиској концепцији, тзв. „Глобалном удару“;  Војној машини за  обезбеђење животних интереса САД у глобалним размерама; Улози и месту оружаних снага у систему државног управљања САД; Структури, борбеном саставу и бројном стању  оружаних снага САД; Копненој војсци САД; Ратној морнарици САД; Корпусу поморскодесантне пешадије; Обалској стражи САД; Оперативном распореду оружаних снага САД; Здруженој команди оружаних снага САД у Европској зони; Здруженој команди оружаних снага САД у зони Северне Америке; Здруженој  команди оружаних снага САД у зони Централне и Јужне Америке; Здруженој командо оружаних снага САД у Афричкој зони, Здруженој команди оружаних снага САД у зони Тихог океана; Здруженој  команди снага за специјалне операције; Здруженој команди за стратегијско превожење оружаних снага САД;  Оружаним снагама за глобално реаговање оружаних снага САД; критичким иосвртима америчких експерата о политици САД на Блиском и Средњем истоку, онда се упитате да ли је могуће да је све те и још понешто, обухватила ова мала-велика књига.

 Годинама смо читали или слушали на ТВ каналима неке „генијалне“ војне аналитичаре, чије су „анализе“ биле „велика открића“  („Ево налазим се на амричком разарачу“; „дошао сам до тајних података“, „рече ми у поверењу један амерички генерал“, „ево ме на ратишту“,  и низ других лапрдања, посебно једног, добро плаћеног познатог војног „експерта“, у најстаријем  лисату на Балкану. Ту сападају и разне приче  већ пуних 33 годие једне Адање, затим разних Бабића, Стојадиновића и др. Редовно се јавља и бивша несвршена музичарка, а сада ни мање ни више, професор на ФПН, која управо (каква случајност, прим. ККС) у тужном Дневнику РТБ ((29.о.м.) „анализира“ односе Империје. НАТО-а прама Балкану, Србији. Што не уме да заврши нијдну мисао, реченицу, то не смета  незамењивом и несмењивом политичком уреднику Н. С. у РТБ, њеном пријатељу.

Када прочитате ову малу- велику књигу, све што смо до сада чули и прочитали о Оружаним снагама  Иперије зла, њеној спољној политици,  рушилачком и разорном деловању по свеколиком земљином шару,  постаје баналано. Измишљотине, нетачне чињенице, разна лапрдања, платили смо сви ми порески обвезници  (зар се нису обогатили многи у најстаријем листу на Балкану, плаћани су и по 10 000 Еевра месечно).

Оно што је трагично за цели свет, садржано је у наслову ове мале-велике књиге, односно чињенице говоре (а мала-велика књига је сва од чињенива) да се спољна политика Империје – САД, налази под шапом Оружаних снага, односно  ослањена  је на оружану силу. Улога војне силе у америчкој спољној политици је дуга седам деценија и никада није било важно ко је на власти, „демократи“ или „републиканци“, однисно ко је Председник, демократа или републиканац. Наиме, спољна политика се никада у суштини није мењала, јер је, да поновимо,  испостава Оружаних снага Имеперије-САД и нажалост неће се мењати, она ће се и даље ослањати и завистити од  Оружане снага Империје-САД (дали, поштовани читаоци можете замислити шта би радиле разне Би(серке), Кандићке,  Павићевићке, Чедице, Јакшићи велика „плејада“ надридемократа да је тако спољна политика (иако и не постоји) подложна „Оружаним снагама  Србије“, ранијим министрима и садашњем „генију“ –  министру, алијс „Српоски Че Гевара“).

Посебност ове мале-велике књиге огледа се и у томе што је објављена 20. јанура о. г. када је Трамп преузео дужност председника Империје-САД. Њен садржај је изазвао панику, узбуну у Пентагону, Белој кући и Стејт Дипартмену. Почео је лов на кртице, а Трамп је извршио многа нова именовања управо у  Пентагону, Белој кући и Стејт Дипартменту.

Аутори у овој малој-великој књизи не наводе само структуру ОС Империје-САД, филиграмски бројчано и друго стање, већ се јављају као сведоци траги-комичних догађања уочи распада СССР-а. Следећи цитат једног од аутора ће сигурно подсетити сваког човека добре воље да се  нешто слично, или потпуно индетично, догаћало у Србији и Црној Гори када су Досманлије дошле на влст, после пироманске петоктибарсске револуције:

„Почетком јесени 1990. један од нас начелника једне управе Гебералштаба оружанох снага, тада још СССР-а, налазио се у сатаву совјетске делегације у Берлину, престоници НДР. Делегацију је предводио заменик министра спољних послова СССР-а Карпов (…) Био је топао сучан дан. Наша делегација  водила је опуштене разговоре у будућој престоници уједињене Немачке. Очевидно, под утицајем  расположења, један од наших совјетских дипломата  рекао је, „А због чега нам је сада потребна војсака, тим пре тако моћна? „Зашто да држимо оклопни воз на споредном колосеку? Ко нам је претња ? Њега је чак подржао замениик министра Карпов, каријерни диипломата високог „квалитета“. Те исте, 1990. године у деценбру месецу у четинарској шуми у близини  хотела  „Хјустинијан“ на обали Мексичког залива тај исти совјетски дипломата у истом саставу саговорника, мени је, бившем ракеташу, рекао „Опростите се ви са својим стратегијским ракетама“. Ускоро је расположење код руских апологета општељудских вредности, архитеката општеевропског дома, толико овладало умом владајуће елите тада у Русији да је она почела да се односи  према својој армији као слон у стакларској радњи. Већ споменути бивши руски дипломата у зиму 1992. године присуствовао је сусрету Јелцина са државним секретаром САД Џ. Бејкером који је предложио да Русија ликвидира интерконтиненталне балистичке ракете (ИКБР), с дељивим бојевим главама, које су биле оснава стрстегијског нуклеарног потенцијала. Након тог сусрета наш споменути дипломата ме је позвао и рекао: „Можете се опростити с вашим ИКБР, с дељивим бојевим главама. Јелцин је рекао Бејкеру да Русији није потребно такво наоружање. Русуија и САД сада нису непријатељи, већ другови, чиме је збунио Бејкера, који се заинтересовао: „А шта ће бити са нашим инетрконтинеталним балистичким ракетама“Трајдент-2“ које се налазе на ракетним нуклеарним подморницама? Јелцин је умирио Бејкера: „Ако хоћете да их имате –имајте их“. То што је уследило после тога и др. сусрета, сада се чини као нека фантазмагорија. Поламилионску западну групацију јединица за три и по године је врховни командант Јелцин, уз звуке оркестра којим је дириговао, журно повукао из Немачке (срамота, прим. ККС) као да је то армија земље која је капитулирала,  а не земље победнице у Великом отаџбинском рату. Послао је ту армију на чисто поље у ледемим северним пределима, на далеке источне плаже, хиљаде и хиљаде их је умрло. Фактички је дотукао  најбољу, борбено најспособнију групацију оружаних снага  сопствене земље, а нас војнике, подофицире, официре и генерале држали су изгладнеле, нису довозили храну, пилоти и морнари годима нису летели, нису пловили, није било горива“.

Следеће реченице су поука свеколиком српском народу: „Предлажући читаоцу нашу књигу ми не рачунамо на то да ћемо преубедити лопове свих боја који су  изнијели сваке године милијарде америчких долара на своје рачуне у „офшор зоне“, друге одгајане непријатеље  који не желе добро Русији, који су заштићени, јер носе пасоше Руске Федерације. Нама је важно да на конкретним подацима покажемо правим Русима зашто је нашем народу, нашој земљи, нашим савезницима, неопходна одговарајућа одбрана …“

Аутори су се под посебним насловима осврнули „на агресију САД и НАТО на Југославију (погинуло је 2000 цивила, међу  којима 88 деце, огњишта је напустило 200 000 Срба са Косова и Метохије, осирмашени уранијум који су бацили изазвао је небројано онколошких болести, посебно код деце, уништено је 40 000 кућа,, 300 образовних установа, 20 болница, Авганистган (5 милиона Авганистанаца је потребна медицинска помоћ, 2,5 милиона Авганистанаца је  напустило земљу, број убијен се рачуна у хиљадама, Ирак (116 000 убијених цивила 650 000 људико, жена, деце умрло је од последица рата,  убили су и Сдама Хусеина), Либију (погинуло је 300 000 људи, у затворе је без оптужнице отерано 8 000, земља се распала, на племена, Гадафи, који никада није био непријатељ Запада, је са синовима свирепо убијен“ (психоманијчна Хилари је узвикнула „Убити Гадафија“ и Гадафи би убијен, прим. ККС).

Потребно је додати да су у тој малој-великој књизи обухваћена сва злодела Империје-САД у времену од краја Другог свстеког рата  до данашњих дана.

 

Комнен Сератлић

ВИДОВДАН

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:
4 replies
  1. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    Kolja,
    OSjecati se nemoze c u d e s n o , moze c u d n o… Nebitno. No, iskreni upit: ovakav odnos spram onoga sto JEST, a ONAKVE salve
    u slavu p o s t a v lj a nj a brnabicke ( pisem, razumlhivo, malim slovom) koje ispoljiste!!!, – zar nije najdublje moralno upitno!
    U stvari: STA JE U PITANJU!?
    NEBITNO sto je opste poznato ono o cemu se pise ( i) u ovoj “ maloj velikoj“ knjizi- pisati se mora, mora radi b i t i !, ali: moj odnos spram b i t i !, zar ga i lahor pomjera; a bas u kontekstu onoga sto pitam, smjesta se i sljedeca upitna tvrdnja: autori ove „velike male“ knjige su ( moji) Rusi!, a
    ona zvonjava, puna lju bavi u slavu „brnabicke“! Pojasnite sebe, Kolja! Trazenje bez trunka zajedljivosti…

    Одговори
  2. Комнен коља Сератлић
    Комнен коља Сератлић says:

    Господине Балабам, господине Радун,
    Моли вас прочитајте шта је написао добри, културни, васпитани, поштени Манфред. Оваквие вугарности срозааће углед портала Видовдан. Прије неки дан сам да осврт на Караџићеве карактеристике о Сашенки Јанковићу, нисте објавили. Но, то је ваше уредничко право.

    Одговори
    • Manfred Augenthaler
      Manfred Augenthaler says:

      Izvini Kolja,ako si se naljutio,onda su te opasno godine scepale.
      To je replika na tvoja naslov BOLJE MANJE A BOLJE.
      Ne krivi Raduna,ja sam kriv.
      I meni su poceli brisati komentare,recimo,problematizovao sam doktorat Dr Djindjica…
      Ali zuti mac hara Vidovdanom.
      Teska vremena dolaze Kolja,samo sam se malo nasalio,i nicim te uvredio nisam.
      Sto bi rekli tvoji iz sela,a sto ti je u glavi vise no sve sto si u zivotu video…JEBI ME AKO TI RIJEC VISE IZRECEM!

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *