Србија је само славе заштитила у Унеску, а Хрватска чак 15 ставки

Поделите:

Српска породична слава је пре три године уврштена је у Регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска и то је прво и једино културно добро из Србије уписано на ту листу.

За разлику од наше земље, Хрватска је заштитила чак 15 нематеријалних добара, Бугарска пет, а Македонија три. Питање које се поставља у овом тренутку јесте зашто се на тој листи налази само слава и да ли је то једино нематеријално добро које Србија има.

Србија је 2010. ратификовала Унескову Kонвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа. Исте године почела је примена конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа. Номинацију породичне славе за упис на листу припремио је Етнографски музеј у Београду, а још једна од опција био је и празник „Ђурђевдан“.

За три године, од како је уврштена је у Регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска, Србија је само заштитила славе, док је, на пример, Хрватска 2009. године заштитила чак седам материјалних добара. Поставља се питање зар нисмо могли више.

Из Министарства културе и информисања кажу да је то „логично“ јер је Хрватска 2003. ратификована у Регистар нематеријалних добара, а Србија тек седам година касније, но ипак нису нам одговорили како је 2009. Хрватска могла да заштити више од једног материјалног добра, као и како је Србија за три године уписала да заштити само једно.

Један предлог годишње

– Свака земља чланица Унеска у току једне године може да упути у процедуру усвајања само један номинацијски предлог, а период евалуације и самог уписа износи око две године, што одређује темпо и број остварених уписа. Србија је 2013. године, као први предлог, упутила у процедуру за упис елемент „Породична слава“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, који је и уписан 2014. године – кажу из Министарства културе и информисања.

Свима очи боде чињеница да Србија има само једно заштићено нематеријално добро, а Хрватска 14.

Ево шта су неке од земаља из региона до сада заштитиле:

Хрватска

2009. – Звончари Kаставштине

2009. – Хрватско чипкарство

2009. – Пролећна процесија краљица (Љеље) у Горјанима

2009. – Хварска процесија крижа

2009. – Феста Светог Влаха, заштитника Дубровника

2009. – Производња дрвених дечјих играчака Хрватског Загорја

2009. – Истарско двогласно певање и свирање на истарској лествици

2010. – Лицитарски обрт северне Хрватске

2010. – Сињска алка, витешки турнир из Сиња

2010. – Ојкање

2011. – Бећарац, певање и свирање из Славоније

2011. – Немо коло из Загоре

2012. – Kлапско певање из Далмације

2013. – Медитеранска прехрана

Македонија

2013. – Фестивал светих четрдесет мученика у Штипу

2014. – Kопачката, друштвени плес из села Драмче, Пијанец

2015. – Гласоечко, двогласно мушко певање из Долни Полога

Словенија

2016. – Пасијонска представа у месту Шкофја Лока

Бугарска

2008. – Бистричке бабе, архајске полифоне песме, плесови и ритуали у Шоплуку

2009. – Нестинарство, стари пагански ватрени ритуал на дан св. Kонстантина и Хелене

2014. – Традиционално ткање тепиха из Чипроваца

2015. – Сурва фестивал области Перник

Мађарска

2009. – Поход бушара на Мохачу, обичај закрабуљеног краја зиме

2012. – Соколарство (светска баштина више земаља)

2012. – Народна уметност веза традиционалне заједнице Матyó

 

 

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *