Саша Недељковић: СОКОЛСКИ СТАРЕШИНА ЂУРА ПАУНКОВИЋ

Поделите:

Ђура Паунковић рођен је 8 (21) августа 1877. Гимназије учио је у Београду, Крагујевцу и Крушевцу. (1) Као гимназијалац са 17 година ступио је у редове Српског сокола у Крагујевцу 1894. После две године је матурирао у Крушевцу и кренуо у иностранство на студије. (2)  Студирао је у Цириху и Берлину. Пошао је у Русију где је био једну годину наставник у војној гимназији у Орелу. Није хтео примити руско држављанство и вратио се у Београд. (3)  После деветогодишњег службовања у Русији, дошао је 1900. са службом у Београд и пријавио се за члана Београдског гимнастичког друштва Соко. У управу друштва изабран је следеће године. После спајања Душана Силног и Сокола друштво га је слало на савезне скупштине  као свог делегата. Паунковића је Соколско друштво Душан Силни  у Београду 1912. изабрало за подстарешину, а затим  почетком 1914. за старешину.   Изабран је 1913. за заменика старешине Савеза соколских друштва Душан Силни На тој дужности био је до 1919.  Почео је да се преко писама договара са вођама Хрватског соколског савеза и Словенске соколске звезе за стварање југословенског соколства. (4)

Српски соколи из свих српских крајева су иступили на слету у Прагу 1912. под заставом Савеза соколских друштава  „Душан Силни”  и вежбали заједнички вежбу ослобођења и уједињења, која је симболично приказивала ропство под туђином, раскидање ланаца и ослобођење и уједињење са браћом из Србије и Црне Горе.  (5)  Говорећи о значају Соколског слета у Прагу 1912. соколски старешина др. Иван Рибар истакао је : „Слет 1912, шта више, својом важношћу, изазвао је огромну пажњу у иностранству а сама Аустроугарска осетила је у њему једну силу … Тада се Соколство, као представник жеља свих нас, приказало снагом на коју се мора рачунати. И ако са засебним организацијама ми смо у Прагу са Србима из пречанских крајева заједнички наступили. … Соколи из Србије, … нама су необично импоновали. У њима смо гледали снагу, која је била наша највећа вера. … Тада смо осетили да је она наш водић.” (6)

Као делегат Савеза српских соколских друштава  „Душан Силни” учествовао је 18 јуна 1914. у Загребу на заједничком састанку на којој је предложио оснивање Југословенског соколског савеза. Када је узео реч и поздравио све присутне у име српских сокола, изразио је жељу, да  и Бугари приступе у савез, пошто и међу њима има струја које су биле за зближење. Молио је Хрвате да у том погледу интервенишу. Изнео је да је био овлашћен да може пуноважно да прима закључке у име српског савеза. Предложио је : да се савез назове Југословенски соколски савез. Рад савеза био је : неговање гимнастике по соколском систему и културно зближење јужних Словена, приређивање југословенских слетова, издавање југословенског соколског листа и других соколских списа, заједнички предњачки течајеви, одржавање годишњих југословенских сабора. Предложио је да се одржи савезни слет 1916. у Београду. (7)  Делегати Хрватског соколског савеза, Словенске соколске звезе и Српске соколске жупе крајишке прихватили су једногласно тај предлог. Хрвати су имали задатак да тај предлог саопште и Савезу бугарскиј јунака.

На соколском слету на Видовдан 1914. у Љубљани требало је  то и саопштити. Први светски рат и прогони сокола спречили су одржање слета и било какав соколски рад. (8) После Првог светског рата у Загребу се 26 јануара 1919. састао збор представника савеза, и на њему Паунковић као представник сокола из Србије. На збору је било решено да се створи заједнички савез  и то Соколски савез Срба, Хрвата и Словенаца. Изабран је одбор под председништвом Паунковића, који је требао да изврши припрему за стварање савеза и за држање Видовданског сабора. Председавао је на  I соколском сабору у Новом Саду 28 јуна 1919. У свом поздравном говору истакао је : „Видовдане ! Твојој успомени, твојој важности и твоме смислу клањају се ево и опет деца твојасрпска, хрватска и словенска и славе те. Од тебе се,  Видовдане, излегли први соколи, од тебе су кликтали и летели на све стране по народу нашем, због тебе  су се и данас позвали, видели, састали и сјединили. … . И  верујући у твоју видовданску мисао, да су поштење, част, слобода и правда највиша знамења људског рода, славе те и хвале соколи, примају на себе твоје дивне знакове, …. издижу твоје заставе у вис и делом и животима својим служе и служиће твојој мисли.” (9)

Изабран је за подстарешину Савеза СХС. Оснивањем Савеза Сокола Краљевине Југославије 5 децембра 1929. постао је други заменик старешине Савеза Сокола.(10)  После оставке Љубе Јовановића крајем 1922. изабран је за старешину Соколске жупе Душан Силни у Београду. На тој дужности остао је до 1930. Био је председник слетског одбора I свесоколског слета Савеза Сокола у Београду 1930. (11) Паунковић је од 1911. до 1935. био делегат прво Савеза српског Соколства, затим Југословенског соколског савеза, и Савеза словенског соколства на слетовима, скупштинама у прагу, Варшави, Софији, … . Учествовао је при стварању Савеза словенског соколства у Варшави 1934. Радио је на зближењу са бугарским јунацима.  (12) Ђуро Паунковић био је  делагат ЈСС у старешинству Покрајинског Савеза Руског Соколства  1926. (13)

 

Ђура Паунковић је као изасланик Савеза Сокола присуствовао соколским приредбама. У Вршцу је 28. и 29. маја 1927. одржан VI слет Банатске жупе. На слету је развијена застава вршачког соколског друштва. Слетске свечаности почеле су 28. маја утакмицом мушког и женског нараштаја. Истог дана после подне стигли су изасланик ЈСС Ђура Паунковић са Бранком Живковићем, подстарешином београдске жупе.  Дочекани су војном музиком, а у име слетског одбора поздравио их је Анте Тадић. После њих стигла су друштва из Горњег Баната са жупским старешинством. У 8 сати у вече приређена је серенада  куму заставе вршачког сокола  Ђури Паунковићу. У 9 сати почела је академија вршачког сокола у градском парку. У јутро 29. маја стигао је Соко из Велике Кикинде, а из Беле Цркве  Соко и Руски кадетски корпус. Одржана је свечана седница жупе  заједно са Ђуром Паунковићем. Поворка од 1.400 учесника кренула је у 10 сати.  Освећење заставе извео је вршачки владика Иларион Радоњић.  Говорили су владика  Иларион Радоњић, градски начелник Светолик Јовановић, Ђура Паунковић,  Бранко Живковић, старешина друштва Владимир Глишић и старешина жупе Никола Бешлић. Приређен је свечани банкет. После подне била је јавна вежба . У 11 тачака вежбало је 3.200 вежбача : сокола, војника, ђака гимназије, препарандије, грађанске и основне школе. Приредбама је присуствовало 8.000 гледалаца. (14)  Старешинство Соколске жупе Београд одржало је VII редовну седницу 18. априла 1928. Били су присутни Ђура Паунковић, Б. Живковић, М. Коруновић, Ђ. Илић, М. Војиновић, др. Б. Градојевић,  Р. Нишавић, Л. Ловрић, Л. Пешић, Н. Гаћеша и М. Николић. Тајник Аранђеловић говорио је о стању у друштву Смедерево. Од новчаних завода добили су 4.000 динара за соколске одоре. Старешинство жупе Београд одржало је VIII редовну седницу 25 априла 1928.  Били су присутни  Ђ. Паунковић, Б. Живковић,  Л. Пешић,  Р. Нишавић, .. . Паунковић је добио од председника Народне скупштине помоћ за слет у Шапцу 10.000 динара. На предлог Паунковића решили су да се пострадалима од земљотреса у Бугарској пошаље помоћ 1.000 динара, преко Савеза бугарских Јунака у Софији, и да се апелује на остала друштва у жупи за скупљање прилога за исту сврху. (15)

Соколи су приредили дечји соколски слет у Новом Врбасу 3.6.1934. Учествовало је 4.000 учесника. Говорио је Ђура Паунковић, а присуствовао старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас.  (16)  Ђура Паунковић посетио је Соколску жупу Мостар у фебруару и марту 1934. ради договора о одржавању Конференције Савеза Сокола за соколске раднике на селу у Мостару 1935. (17)

После Првог светског рата Соколско друштво Београд Матица наставило је рад на изградњи дома. Темељи су ударени 6.октобра 1929. и онда се стало због недостатка средстава. Дом је завршен и освећен 1936.  Назван је   „Соколски дом Краља Александра  I”. Пројектовао га је члан Матице Момир Коруновић, а отворио га је старешина друштва, др Милан Главинић. Свечаности су присуствовали др. Ђура Паунковић, ректор Универзитета др. Богдан Гавриловић и сви тада живи некадашњи старешине „Матице”. (18) Соколско друштво Београд II је 7. јуна 1936. одржало Јавну вежбу на летњем вежбалишту у Горњем граду.

Наступила су прво женска деца, а затим мушка деца. Женски и мушки нараштај, чланови и чланице извели слетске вежбе за слет у Суботици.  Вежбу су посетили  заменик старешине Гангл, Паунковић са представником бугарских Јунака др. Миневом. Са њима су били тајник Савеза Сокола др. Градојевић, старешина жупе Београд Стајић и старешина жупе Сарајево В. Бесаровић. (19)

Ђура Паунковић је користио своје познанство са краљем Александром у корист Соколства.  После 1929. растао је број соколских сеоских чета. Чета је на дан 31. 12. 1931. било 724. Соколска организација је морала да организује течајеве за предводнике. По примеру Соколске жупе Мостар течајеве су организовале жупе Тузла, Бањалука, Загреб, Скопље, Сарајево, Ниш … . Под окриљем Савеза није било течајева за целу земљу. Пуковник Димитрије Павловић, члан управе соколског друштва Београд Матица, предложио је да се  предњаци соколских чета образују у Београду док су на одслужењу војног рока. Саму школу требало је да издржава Министарство војске и морнарице, а наставни план и наставнике давао је Савез сокола. Свој предлог поднео је старешинству Савеза Сокола Краљевине Југославије. У управи Савеза разматрао се предлог јануара 1932. Приликом аудијенције код краља Александра II заменик старешине Ђура Паунковић разговарао је са краљем о тој идеји. Идеја се допала краљу који је наредио министру војске да је приведе што скорије у дело. О оснивању школе обавештен је Драган Краљевић, министар физичког васпитања народа. Министар војске одредио је све појединости око оснивања школе, актом од 3. фебруара 1932. Први течај почео је 15. марта 1932. а трајао је до 7.5.1932. Настава се делила на три дела : 1. Соколски технички рад; 2. Војна обука и настава гађања; 3. Теоријска предавања, укључујући пољопривреду и задругарство.(20)

Савез Сокола је 22 децембра 1935. прославио 25 година старешинског рада Ђуре Паунковића у Народном позоришту у Београду. Када је подигнута завеса за дугим столом седело је старешинство Београд Матице у соколским одорама. Међу делегатима били су сарадници  Ђуре Паунковића у српском соколству пре Првог светског рата, који су због соколског рада робијали у аустријским тамницама. Међу њима  др. Лаза Поповић, др. Воја Бесаровић, Стеван Жакула и Милан Теодоровић. У средини стола био је  Ђура Паунковић.  Свечану седницу отворио је др. Милан Главинић, старешина Соколског друштва Београд Матица. Поздраве које је Главинић упутио  Ђури Паунковићу прихватила је цела дворана дугим клицањем „Живео !”. Затим је говорио др. Милорад Драгић. У свом говору дао је кратки преглед 25-годишње историје српског соколства, истичући улогу и значај Паунковића. Изнео је моменте стварања Српског соколског савеза од 1910. Нарочито је истакао тајни састанак у Загребу јуна 1914.  Говорили су Отон Гавранчић, трећи заменик старешине Савеза Сокола и старешина Соколске жупе Загреб, Рудолф Прохаска, пуковник чехословачке војске и изасланик чешкословенског соколства, … . У име Руског соколског савеза Паунковића је поздравио Дрељинг, старешина руских сокола, предајући му повељу. У име Руског покрајинског соколског савеза говорио је генерал Артамонов, предајући у знак захвалности Паунковићу сребрни пехар. Др. Лаза Поповић поздравио је Паунковића  као предратни сарадник на стварању Српског соколског савеза и у име Соколске жупе Загреб. Др. Воја Бесаровић, старешина Соколске жупе Сарајево, поздравио је Паунковића у име сарајевских сокола, евоцирајући успомене на соколске жртве, бацања у тамнице и осуђивања на смрт. У име Новосадске жупе говорио је Кнежевић, предајући Паунковићу велики сребрни венац са посветом, … . У име Соколске жупе Карловац говорио је старешина Сабљић, предајући Паунковићу један примерак жупског “Весника” посвећеног Паунковићу. Стево Жакула је у име предратних босанско-херцеговачких сокола, који су страдали због свог соколског рада и веза са Србијом, поздравио Паунковића. Војислав Илић-Млађи рецитовао је своју песму посвећену Паунковићу. Душан Пелеш поздравио је Паунковића у име Јадранске страже, подсећајући на успомене из 1911. о догађајима приликом слета српских сокола у Сремским Карловцима. …. . За своје заслуге Паунковић је одликован орденом Југословенске круне II степена. После поздрава и пријема ордена Паунковић је одговорио. Између осталог је истакао :  „У души сваког Сокола неизбрисиво су уписана велика наша соколска начела „Ни користи ни славе” … зато сам уверен, да ова дивна соколска манифестација и свечаност није намењена толико мени лично колико самој соколској идеји и великом соколском делу, на коме су за последњих двадесет и пет година сарађивале са мном толике вредне соколске руке, за које су изгарала толико племенита соколска срца и за које су патиле и жртвовале се толике благородне соколске душе. Захваљујући вам се још једном на пажњи и љубави, ја вас, драга браћо и сестре, позивам да као и до сада тако и у будуће будете неуморни прегаоци на соколском послу,”  На крају говора Паунковић је поздрављен узвицима „Живео” и  „Здраво”. Главинић је прочитао поздравне депеше и писма др. Буковског у име Савеза словенског Соколства, Рашка Атанасова у име Савеза бугарских Јунака, као и писма Мирка Комненовића, министра за физичко васпитање народа, и Владе Илића, председника београдске општине. Уз звуке химне „Хеј Словени” закључена је свечана седница „Матице”, посвећена имену   Ђуре Паунковића. После тога почела је свечана академија, која је завршена вежбом. Предратни сарадници Паунковића вежбали су „Вежбу палицом” од М. Војновића. Вежба је била значајна зато што је као вежба борбеног духа са тежњом за ослобођењем вежбана први пут као засебна тачка духовно уједињеног српског соколства на хрватском свесоколском слету у Загребу 1911. Увече је била свечана вечера код „Српског краља” на којој су соколи срдачно поздрављали свог старешину Ђуру Паунковића. (21) У „Соколском вјеснику” ЧОС објављена су на првој страни два чланка о  Паунковићу. Рудолф Прохаска истакао је у свом чланку : “… Брат Паунковић никада не пропушта ни једне прилике, а да не би дошао међу нас, да види наше прилике, да нас осоколи, да се с нама порадује и да с нама подели наше боли. … Он, поносни припадник победничког српског дела народа, видео је у уједињењу Соколства ојачање државног јединства … После подржављења … Соколства, веома је добро служио Соколству при отстрањивању великих препрека као тумач погледа и назора Двора и његове наклоности спрам Соколства.” (22)

Соколи су организовали своју савезну просветну школу.  Течај у Београду одржан од 9 до 22 августа 1937. отворио је заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић предавањем „Шта треба да радимо”. Нагласио је потребу чувања свега сокоског а тиме и чување свега народног. Вођство школе настојало је да се код течајаца развије саморадња. Живот течајаца био је уређен на интернатској основи. Вођа течаја био је Станојевић. З. Војновић, Гаћић и Атанацковић старали су се да течајцима боравак у школи буде што пријатнији. У току течаја школу је посетио Буковски, старешина свесловенског соколства. Поздравио је течајце и позвао их на слет у Праг. У просторијама Савеза Сокола одржана је прослава 60-година старешине Ђуре Паунковића. На прослави течајци су певали неколико соколских песама. У име течајаца Паунковића је поздравио Селимовић. Течајци су били на излету у Панчеву и на Опленцу. На Опленцу су се поклонили пред гробом краља Александра. (23) Указом краља, краљеви намесници поставили су Ђура Паунковића за сенатора. Истакао је да не припада ниједној странци. (24)

На течају од 7 до 20. 8. 1938. Савезном просветном школом управљао је савезни просветар Милош Станојевић, а отворио је Ђура Паунковић. (25) Соколско друштво Земун Матица открило је 1938. спомен-плочу Бранку Живковићу са његовим ликом и исписаним речима : „Старешина брат Бранко Живковић заслужан је за Соколство”. Спомен-плоча је била изливена од бронзе. Свечаном откривању присуствовала су многа национална, културна и просветна друштва у којима је Бранко Живковић сарађивао. Од стране Савеза сокола били су Паунковић и Смиљанић. (26) Узео је видног  учешћа  на соколским свечаностима у Прагу 1938. (27) Ђура Паунковић  умро је 17. 8. 1938. (28)

 

 

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *