Дошла из Калифорније да научи српско изворно певање

0
5
Поделите:

 

Да би уживо чула како извика певају Мирољуб Ракетић и Милољуб Шаковић из села Дражевићи и Бурађа, етномузиколог Натали Бартлет је „потегла пут“ од Калифорније до Златара. Нису је поколебали ни раздаљина од око десет и по хиљада километара, ни лет од готово 14 сати од Окланда до Београда, ни путовање од наше престонице до Нове Вароши.

Ракетићево и Шаковићево певање у два гласа, пуним плућима и срцем, баш онако како то чине певачи изворних песама у нововарошком крају, очарало је ову Американку већ на прве тонове. Довољно је било да их, минулог јуна, чује са компакт-диска који јој је, током боравка у САД, поклонила Светлана Спајић, певач традиционалне српске музике. Само пет месеци касније, ношена „крилима“ старих горштачких песама, Натали је из Окланда „слетела“ у Нову Варош.

– Дошла сам и да их чујем и да научим да певам извика – прича Натали, за „Новости“. – Иако нисам знала ни реч српског, за недељу дана сам научила десет песама. Посебно су ми се допале „Белензука пала с неба“, „Мене моја сјетовала нана“ и „Два голуба, две птице“. Док сам их учила, схватила сам колико лако прирасту за срце и „понесу“, али и колико их је тешко певати. Зато сада према овом моћном начину певања осећам истинско страхопоштовање. Биће ми потребно много труда и времена да мој глас досегне ниво певања извика као кад певају Мића и Шако. Али верујем да ће ме упорно вежбање довести до циља.

 

А Мића и Шако кажу да Натали извика пева одлично и да, као прави етномузиколог, жели да своје певање доведе до савршенства.

ПЕСМА ИМА ЗАДИВЉУЈУЋУ МОЋ ЗАДИВЉЕНА сам како је песма извика у Новој Вароши окупила врло различите људе – говори Натали. – И сви они, од др Радојице Перишића до пољопривредника из села око Нове Вароши, имају исту жељу, да ово старо певање сачувају и да науче младе. Верујем да ће успети, да ће песма певана извика својом лепотом лако стићи до других народа широм света. Тај начин певања има ту задивљујућу моћ.

– Трудили смо се да је научимо свим тајнама оваквог начина певања и да оправдамо поверење које су нам указали Димитрије Големовић и Сања Радиновић, професори Факултета музичких уметности у Београду – каже Мића Ракетић. – А Натали, верујте ми, извика пева као да је рођена на Златару или Муртеници. Иако ми не знамо енглески, нити она зна српски, певање које волимо брзо је разбило ту препреку. Најпре бисмо ми отпевали песму, а она би то записивала нотама. Потом бисмо певали заједно. Натали ипак „мучи“ то што песма не мења ноте, али увек звучи различито.

– Звук је моћан, скале су суптилне, а резонанца огромна – објашњава Натали. – Свесна сам тога да ова врста звука заиста долази само од људи који одрастају на том планинском поднебљу, живе и певају заједно, деле исту културу и заједничке вредности. Уз то, странац сам, па ми недостају пратеће приче о песмама, као и о најсуптилнијим осећањима и околностима из којих су се изродиле. Засад их, дакле, као прави почетник, само имитирам. А предстоји ми њихово „дубоко“ слушање, проницање у сваку варијацију и године „студирања“.

Нове доласке у села и засеоке по обронцима Златара и Муртенице, Натали је планирала за наредно лето.

– Доћи ћу са колегиницом Кристином из моје певачке етно-групе – каже Натали.

– Да бисмо на нашим наступима извика певале што боље, потребно је да још много тога видимо, научимо и сазнамо. Желимо и да се поново сретнемо са својим пријатељима из Србије и нашим учитељима српских традиционалних песама – Светланом Спајић, Олгом Красојевић, Боканом Станковићем, Смиљом Котур и, наравно, са Мићом и Шаком. Србија ме је очарала, а Срби су попут песме коју певају – брзо прирасту за срце.

Новости

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here