Држава губи милијарде јер не зна шта све има

0
9
Поделите:

Рок за пријаву државне имовине коју користе општине, градови, јавна предузећа и други, а који истиче 31. децембра, биће продужен до краја 2020. Осим новог, шестог по реду продужења рока, измене Закона о јавној својини, које се налазе пред посланицима, доносе и новчане казне за све који 20 година нису пријавили да користе државне ресурсе, под условом да то не ураде ни у наредне три године.

Сва ова имовина требало би да буде заведена у јединственој електронској евиденцији, која ће бити јавна и доступна и грађанима.

Републичка Дирекција за имовину, после две деценије постојања, данас поседује базу података са само 135.000 јединица пописаних непокретности, кажу у Мрежи за реституцију. Насупрот њој, Републички геодетски завод, који је такође задужен за вођење евиденције о имовини, има базу у којој се налази скоро 25 милиона јединица непокретности, од којих је значајан део у јавној, односно државној својини. Према подацима Катастра из 2006. пописано је нпр. 2,5 милиона хектара шумског земљишта, од чега 1,3 милиона припада држави. На то треба додати и државне њиве, пословни простор, грађевинско земљиште…

„Држава поседује најмање 15 до 20 одсто од тих 25 милиона јединица непокретности, што ће рећи минимално пет милиона! А пописано је само 135.000! Неодговоран однос има не само 700 јавних предузећа, и већина општина и градова, већ и Управа за пољопривредно земљиште у оквиру Министарства пољопривреде“, каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Управа, како наглашава, иако би требало да буде заштитник државних ораница, није пописала више од 700.000 хектара пољопривредног земљишта у државној својини којим управља, што је у супротности са ангажовањем министра пољопривреде. Он се још првог дана мандата супротставио узурпаторима државног земљишта. Јер управо су узурпатори они којима одговара да Србија буде једна од ретких европских држава која не зна шта има.

Узурпација је масовна и брутална, каже Антић:

„За “озакоњење” узурпације користи се право пречег закупа, које се може добити нпр. ако имате велики број грла стоке или ако сте корисник система за наводњавање. Захваљујући томе, у Старом Бечеју се исто велико стадо оваца шета од једног газдинства до другог, да би “власници” добили право пречег закупа! Ништа није боље ни са системима за наводњавање, које је финансирала држава и који се нису могли стећи у поступку реституције, али су такође предмет злоупотреба да се добије право пречег закупа чак и кад нису у функцији“.

А са правом пречег закупа иду привилегије, нема слободне борбе на тржишту, закупци за мање пара узимају квалитетнију земљу, коју најчешће противзаконито дају у подзакуп паорима. Управо због таквог аљкавог газдовања државним земљиштем годинама се више од 200 милиона евра годишње сливало у приватне џепове, подсећају у Мрежи за реституцију.

Ништа мање злоупотребе нису ни са пословним простором, а убедљиво најгора ситуација је са грађевинским земљиштем. Оно се годинама систематски не пописује, а не само да се користи, већ се њиме и тргује! Реч је, кажу у Мрежи за реституцију, о милијардама евра које излазе из Србије.

„Законом о јавној својини, за разлику од бројних и значајних ограничења за грађане која постоје у поступцима реституције, корисницима државне својине омогућено је да без икакве накнаде и ограничења постану власници“, каже Богдан Вељковић, председник Удружења грађана за повраћај одузете имовине “Београд” у оквиру Мреже за реституцију.

И Вељковић и Антић подржавају најаву Министарства финансија да се уведе супституција (заменска реституција). То ће довести до омасовљења натуралне реституције, а она се показала као најефикаснији вид разоткривања и враћања у државне руке великих количина узуприране, непописане и незаконито присвојене својине Србије.

„Уловљени“ локали и њиве

У Шиду је, враћајући један локал, Агенција за реституцију открила и вратила држави још 25 локала које је незаконито присвојило предузеће “Центропромет”, које је приватизовао “Слап” Славише Пурића. На Копаонику је, такође, враћајући једну њиву која је пре 12 година проглашена за грађевинско земљиште, откривено 700 хектара које је незаконито присвојила једна задруга. И то је враћено држави и као власник се уписала Република.

Једва отворено поглавље

Мало је фалило да преговарачко поглавље 32 (контрола јавних финансија) не буде отворено управо зато што Србија нема пописану имовину, каже Миле Антић. Самим тим ниједан завршни рачун не може да буде тачан.

В. Црњански Спасојевић / Новости

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here