Бокан: Срби су се увек делили на родољубе и себичњаке

Поделите:

Елем, да појасним.
Срби су се одувек делили на (сажето дефинисано) РОДОЉУБЕ и СЕБИЧЊАKЕ, на:
а) оне којима је Отаџбина изнад свега и
б) оне којима је „домовина тамо где им је добро“.

И тако је то било вековима.
Из прве групе су се истицали сви они јунаци и мученици, барјактари и војсковође, добровољци и бранитељи свих српских времена.
Из друге групе су се, истовремено, појављивали сви они који су вешто користили занос и храброст својих романтичнијих и национално много освешћенијих сународника.

А онда је дошло прво до међусобног рата и неповерења српских династија (Kарађорђевих, Милошевих и Његошевих наследника и настављача), затим и невиђене мржње и сталних сукоба између оне три политичке странке с краја XIX века (радикала, напредњака и либерала), које су се потом уситниле у читав низ својих подгрупа и фракција.
А имали смо „у игри“ и: црнорукце и њихове „белорукачке“ противнике, српске аустрофиле и русофиле, наше пречане и Шумадинце, православне и масоне (атеиста није било све до Васе Пелагића и првих српских анархиста), Европејце и словенофиле, Југословене и Србијанце, републиканце и монархисте… да би између два рата добили и ту последњу поделу – на левицу (KПЈ и СKОЈ) и десницу („Јерезу“, Српски културни клуб, Збор и Беле Орлове).
Из ове најновије и најжешће од свих подела су израсли и сви каснији оружани сукоби у оквиру нашег крвавог грађанског рата.

Ипак, суштина је одувек и заувек остала иста.

На једној страни су – сви они који верују како је наш живот, пре свега, извршавање ДУЖНОСТИ према Отаџбини (устројеној Светосавским предањем, Kосовским заветом и нововековним „Начертанијем“ Илије Гарашанина и кнез-Михаила Обреновића). Ову групу можемо, сасвим условно, назвати „десним крилом“ наше историјске реалности (ако већ морамо да користимо ову новокомпоновану политиколошку терминологију насталу након догађаја из 1789-те).

А на другој страни су – сви они који свој живот схватају првенствено као начин што бољег и удобнијег удовољавања СОПСТВЕНИМ ПРОХТЕВИМА. Њима не руководе никакви обичаји, писани или неписани закони, ни ма шта из прошлости и досадашњег предачког искуства. Они су сами своји родитељи и учитељи, једини господари својих живота и поступака. И ту групу можемо назвати „левицом“ (произашлом из идеолошких „тековина Француске револуције“).

Наравно, нису ове две групе тако оштро подељене, нити увек међусобно супротстављене.

Али ипак се и данас у сваком од нас оцртавају основне особине једне или друге групе.

Толико о (каиновској) левици и (авељевској) десници у српској (вечној и оној сада актуелној) историји.

Чисто да не заборавимо давне (суштинске) узроке свега што нам се догађа, а због густих магли и још непрокрчене шуме најразличитијих последица првобитних подела…

 

Извор: ФБ профил Драгослава Бокана

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *