Да ли је Доналд Трамп зависник од медија?

0
9
Поделите:

Амерички председник, додуше, не пије, али се у одраслом добу свесно одао једној другој врсти дроге: телевизији. Марк Фишер, један од аутора књиге “Права истина о Трампу”, тврди за “Политико” да је Доналд Трамп још као млади плејбој “волео да се завали и целу ноћ проведе пред екраном уз велику кесу слаткиша”. У почетку је био зависник од спорта, али како је развијао политичку свест, прешао је на вести.

Данас је његова опседнутост телевизијом толико узела маха да бивша звезда ријалити програма доживљава реалност свог председничког мандата преко равних екрана у западном крилу Беле куће. У опширном извештају “Вашингтон поста” описан је као човек који никада није превише удаљен од телевизора, било да је укључен ЦНН, Фокс, Фокс бизнис или МСНБЦ. Познато је чак да ућуткује особље и госте како би могао да се усредсреди на програм и да даје одушка свом гневу због негативног извештавања о њему тако што урла на телевизор.

Према проценама овог “Вашингтон поста”, Трамп више од пет сати дневно гледа телевизију, почевши од јутарње емисије “Фоx & Фриенд” па све до маратонских сесија у приватном стану, при чему често прегледа дневне догађаје на снимљене на ТиВо (уређај који омогућава чување ТВ-емисија на харддиску).

Оно што види га очигледно снажно заокупља (сетимо се само његових оштро критикованих напада на рачун водитељског пара емисије “Морнинг Јое” због извештавања о њему).

Очигледно је да је гледање телевизије изражена председникова навика, али да ли је он зависник од телевизије и, ако јесте, шта то значи за његов мандат? Психолози и други стручњаци се слажу да људи код којих је гледање ТВ-а измакло контроли могу да предузму мере како би решили проблем, али да је за тако нешто важно да сагледају да морају да промене понашање.

У чланку “Зависност од телевизије није пука метафора”, објављеном 2003. у часопису “Scinetific American Mind”, професори Роберт Kјуби и Михаљ Чиксенмихаљ покушали су да објасне заводљиву моћ телевизије. Студија из 1980. показала је, наводе они, да је телевизија, због слика и звука који се непрекидно смењују, савршено осмишљена да изазове тзв. оријентациони рефлекс. Без обзира на тему, тешко нам је да окренемо главу.

Познато је да гледање телевизије може да изазове снажне физиолошке реакције. Притисните дугме даљинског управљача и одмах наступа осећање опуштања, при чему оријентациони рефлекс успорава рад срца и умирује тело како би мозак могао да упија информације. Звучи добро, али када се екран поново зацрни, људи лако могу да западну у непријатно и узнемируће стање у коме им се увек изнова враћају исте мисли. Људима који су опседнути гледањем телевизије, њихов електронски живот се чини “важнијим и интензивнијим од живота који стварно воде”, тврде Kјуби и Чиксенмихаљ.

Двојица научника кажу да особе које су анксиозне у несређеним ситуацијама и којима све брзо досади подложније зависности од телевизије. Да ли се Трамп може сматрати зависником од гледања телевизије?

Док је некада телевизија у Трмаповом животу служила за опуштање и дистанцирање од догађаја у стварном животу, данас више нема ту функцију. Сада му више не пружа уточиште. Стиче се утисак као да је председник у бескрајној епизоди “Зоне сумрака”. Kоји год канал да укључи, прича се о њему. За некога ко, попут Трампа, има бесконачне потребе за задовољавањем сопственог ега, то је свакако прави дар, али, истовремено, за некога ко је талкође подложан увредама, та чињеница изазива бес. Јер, уколико се удаљи од острва константних хвалоспева на каналу Фокс, неминовно ће налетети на некога ко ће рећи нешто понижавајуће о њему. Иако стално тврди да је престао да гледа програме у којима га критикују, “Вашингтон пост” напомиње да често “с мржњом посматра” оне које доживљава као непријатеље. Можда је то еволуциона потреба: уколико предатори стежу обруч, боље је да будете приправни и да их победите оружјем које наши давнашњи преци нису могли ни да замисле: твитом.

У исто време, иако критикује “лажне вести”, Трамп “веома верује ономе што чује на ТВ-у”, каже Марк Фишер. Многи конзументи телевизије имају утисак да познају људе које редовно виђају на телевизији, али сада, када је постао председник, Трамп их заиста познаје.

– Kада познаје људе, он верује у њихове информације – каже Фишер. “Fox & Friend” су чланови његове породице. То исто је важило и за “Morning Joe”, и зато се осетио толико презрено и изневерено.

Сет Норхолм, професор психијатрије и бихевиоралних наука на Медицинском факултету Универзитета Емори, закључује на основу Трамповог понашања у јавности да председник пати од екстремног облика нарцисоидности и верује да је емисија “Шегрт” утицала на његова очекивања у погледу доласка на положај председника. Он сматра да Трампова тренутна опседнутост телевизијом учвршћује његово осећање властитог значаја, при чему се оно што види непрекидно удаљава од сценарија какав би он сам желео да види, што га доводи до лудила. Нарцисоидне особе често беже од стварности зато што повређује њихов его, а када не могу да се заштите – као на пример када гледају програм који мрзе – западају у стање депресије и параноје”.
Шта Трампово гледање ТВ-а значи за јавност? Уколико његова зависност утиче на његово расположење, на то како проводи време и размишља о политици – јасно је да би последице могле бити и те како озбиљне. Међутим, могућа је још једна последица: социолози Сандра Бол-Рокич и Мелвин Дефлер су 1970. развили Теорију зависности од система медија, према којој људи у чудна и немирна времена, када се друштво суочава са неуобичајеним конфликтима и променама, постају зависнији од медија него икада. “С обзиром на то да гледаност информативних канала расте, можда нас Трамп све претвара у зависнике”, закључује Емили Јофи на крају чланка објављеног на сајту Политико.

Блиц

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here