Дух времена – али не пред народом

0
7
Поделите:

Играју :

Миа Главаш                          –           Јована, кћерка попа Јакова

Нађа Вукашиновић              –           Жана, кћерка попадије Лепе

Борис Јеленић                       –           Поп Јаков (вештац Славољуб)

Гордана Ранђеловић              –           Даринка – Ксениа (певаљка, љубавница, социолог)

Тамара Павловић                 –           Попадија Лепа, бивша Yамура, Раики свештеница

Драгица Миловановић        –           Ариана (Милева) (видовњакиња и најбоља попадијина  другарица)

Комедија о духу времена у коме живимо. Свештеник Јаков након брачног фијаска (супруга га је оставила) одлази у печалбу и покушава да пронађе срећу у дијаспори у браку са Лепом, али убрзо схвата да у новом времену не вриједе старе моралне норме, па премда је верник и свештеник посрће под теретом искушења…

СЛИКА 1

Прије сваког изласка одраслих глумаца појављује се у међусцени Јована (Миа Главаш) па ћу тако и писати не одвајајући њен текст од саме слике.

Пали се светло. Јована сједи у фотељи и чврсто грли своје ноге рукама. Осврне се десно-лево и полако устане. Гледа изнад публике.

ЈОВАНА :     Лаж. Све је била лаж! Рекао је: Идемо кћери у бели свет да нађемо своје парче неба, а ја небо не видим. Ни небо, ни дрвеће ни траву, само бетон. Ја не знам шта је срећа, али то свакако нису моја досадна маћеха Лепа и њена кћерка Жана. Истина, моја маћеха није као маћеха из Пепељуге, али Жана, Жана је злоћа какве ни у бајкама нема. А тата, мој тата је чаробњак, да чаробњак. У Србији је био поп, али овде је постао чаробњак, не знам како, али постао је чаробњак, али то не смем да кажем пред народом…ваљда је то тако у духу времена

Светло се на тренутак пригуши док Јована одлази са сцене, одмах затим се појављује Јаков, у тренерци и патикама са педерушом на рамену и наочарима за сунце на челу.

ЈАКОВ:          Господе Боже опрости ми… Грешим, а знам да грешим. Да сам ја Бог сам себи опростио не би.

Изненада у собу упада Даринка.

ДАРИНКА:   Како ја да ти опростим кад ти себи опростио не би?

ЈАКОВ:          Даро одкуд ти?..Шта ти имаш да ми опрашташ кад си ти мој једини грех?

ДАРИНКА:   Ћути попе распопе, као да ја не знам да су те звали Бетмен јер ти се мантија на ветру вијорила кад си искакао кроз прозоре бежећи од љубоморних мужева.

ЈАКОВ:          Ја? Не буди луда! То су смислили завидни свештеници да ме оклевећу код владике јер нисам као они служио Мамону него Христу.

ДАРИНКА :  То је истина, да си знао да мазнеш лову жена те никад не би оставила.

ЈАКОВ:          Ето видиш.

ДАРИНКА:   А сад? Шта сад радиш? Продајеш маглу?

ЈАКОВ:          Од нечег мора да се живи. Шта да радим кад људи више воле маглу него реч Божију? Него молим те иди пре него што ми дође супруга.

ДАРИНКА:   А не мораш да страхујеш ја сам се код ње већ најавила. Треба да ме ослободиш од сексуалне магије (смеје се).

ЈАКОВ:          Господе Боже смилуј се мени грешном.

ДАРИНКА :  Не мораш да глумиш покајника, очигледно је да твоја супруга нема ништа против да жене ослобађаш од демона секса.

ЈАКОВ :         Даро то није оно што ти мислиш.

ДАРИНКА:   Не него више ниси Бетмен него вештац Славољуб. Сад не искачеш кроз прозоре, нема потребе, твоја жена ти доводи љубавнице и наплаћује услуге. Зар је неко луд да ти плати?

ЈАКОВ:          Господе Боже смилуј се мени грешном.

ДАРИНКА :  Па хајде Славољубе, ко ли ти изабра име, ослободи ме од демона, мучи ме од како си отишао из Србије.

ЈАКОВ :         Ти немаш појма, то је магија, страшна магија коју је луђацима открио Елистер Кроули. Страшнија од Вудуа и влашке магије заједно.

ДАРИНКА :  Ваууу, ти од попа постаде истеривач духова. Да ниси случајно постао католик кад се бавиш истеривањем ђавола? Нисам знала да код нас постоји егзорцизам?

ЈАКОВ:          Даро душо, свет је потонуо у ђубриште звано Њу ејџ, Ново доба, па скоро нико више у Бога не верује него сви траже спас код вештаца и чаробњака.

ДАРИНКА:   Дивно. Мислим да је твоја бивша жена обишла све влашке врачаре у Србији и хоџе у Санџаку да ми мазне мужа. Видиш ми у Србији смо одавно у Њу ејџу (смеје се)

ЈАКОВ:          Даро, да ја теби очитам молитву нешто ми се чудно понашаш?

ДАРИНКА:   Не треба ми твоја молитва! Требаш ми ти! Твоја бивша жена ми је отела мужа, ако има Бога праведно је да ја за утеху добијем тебе.

ЈАКОВ:          Па тешио сам те Даро. Тешио сам те и пред Господом грдно сагрешио.

ДАРИНКА:   Дај молим те немој да глумиш скрушеног покајника. Ниси ни бољи ни гори од других наших попова.

ЈАКОВ:          Има добрих људи Даро.

ДАРИНКА:   Где Јакове, упс Славољубе? Можда и има, али нешто сумњам, сумњам…Прво је цркву као сито избушила УДБА а сад је пуна масона, да не кажем сатаниста или грешим ако масоне сматрам сатанистима?

ЈАКОВ:          Не грешиш премда они више воле за се називају луциферијанцима, боље им звучи, али молим те не говори да је црква пуна масона.

ДАРИНКА:   Ма немој, а ти си ми показивао слике на којима је патријарх Иринеј са Тахиром Хасановићем и Филипом Пикапјетром и још неким белосветским олошем. Тада ме ниси молио да ћутим или је то било јер ти владика није дозвољавао да се поново ожениш?

ЈАКОВ:          Даро ћути молим те.

ДАРИНКА:   Нећу да ћутим!

ЈАКОВ:          Даро иди молим те. Треба да ми дође клијенткиња.

ДАРИНКА:   Ма немој? А шта сам ти ја? Ја сам твојој вештици, упс, твојој супрузи рекла да сам клијенткиња и имам својих пет минута.

ЈАКОВ:          Даро молим те да ме разумеш. Дошао сам овде да бих побегао од бруке у Србији, а владика ми не дозвољава да радим. Морам некако да зарадим јер ће ме и ова супруга оставити као и Даница. Мене супруге остављају јер никако да зарадим паре.

ДАРИНКА:   Нека те остави и треба да те остави јер по правди Божијој, ако Бога има, ти треба да мене тешиш јер ми је твоја Даница мужа узела.

ЈАКОВ:          Тешио сам те Даро, тешио сам те месецима, мало ли је?

ДАРИНКА:   Мени треба утеха за цео живот.

ЈАКОВ:          Од чега ћу да живим ако будем тебе тешио? Владика ми није одобрио други брак, а тек трећи ми никад одобрио неби. А ја се надам да ће да ми дозволи да овде будем свештеник…

ДАРИНКА:   Хаха, а ово што продајеш људима маглу?…Издржаваћу те ја, певаћу.

ЈАКОВ:          Да си знала да певаш не би ти Даница узела хармоникаша.

ДАРИНКА:   Тако?! Е ђубре једно покварено, све можеш да ми кажеш осим да Даница пева боље од мене.

ЈАКОВ:          Извини. Опрости Даро…

ДАРИНКА:   Нека ти опрости Бог, а ја ти ово опростити не могу. Платићеш ми да знаш у то ти обећава Лепа Ксенија. (окрене се на пети и изјури са сцене)

ЈАКОВ :         Лепа Ксенија ? Ми Срби баш не волимо своја имена. Овде  у дијаспори још нисам среко никог да није своје лепо српско име заменио неким наказним енглеским именом. Ваљда је и то у духу времена

Светло се гаси

СЛИКА 2

Јаков, Жана, Лепа и Милева

ЈОВАНА:      (Појављује се из дубине са паљењем светла)

Мрак. Свуда је око мене тама и када су сва светла упаљена. Тата нема времена за мене. Маћеха нема времена ни за себе ни за мене, а моја назови сестра нема времена ни за шта осим за телевизију. Ја имам времена за све њих. Радо бих се играла као што то чине деца у селу где смо раније живели или читала неку књигу, али на жалост то није у духу времена, каже Ариана. Ариана је татина газдарица која стално понаваља да све што радимо мора бити у духу времена, а ја, да ме убијете не знам шта је то дух времена.

Светло се гаси, Јована излази тихо са сцене, а Јаков улази и седне у фотељу. Са ногом пребаченом преко ноге чита нешто на свом мобилном телефону. Одсутан је духом тако да не чује куцање на вратима нити примећује кад Жана уђе и стане поред њега.

ЖАНА:          Добро вече чика Џеки…(кашље) добро вече чика Џеки…(публици) …Не чује ме. Данима прича како су мобилни телефони штетни, а од како је купио ај-под не скида се из мреже.

(Викне) Добро вече чика Џеки!

(Јаков уплашено скочи, обори при том сто и столицу, испадне му телефон на под, па нагло клекне и проверава да ли му је телефон оштећен. Кад утврди да је све у реду привије га на груди.

ЈАКОВ:          Лепо сам ти рекао да куцаш пре него што уђеш!

ЖАНА:          Могла сам да експлодирам не би ме чуо.

ЈАКОВ:          И каквог ти чика Џекија овде тражиш? Овде никог осим мене нема.

ЖАНА:          Мама је рекла да је Јаков на енглеском Џејкоб и да је најбоље да те зове Џеки јер то овде боље звучи него Јаков.

ЈАКОВ:          А тако? Баш је паметна твоја мама. Него зашто се ни играш са Јованом?

ЖАНА:          Нећу. Рекла ми је да сам глупа.

ЈАКОВ:          Моја Јована теби рекла да си глупа! Не могу да верујем! А зашто ти је рекла да си глупа?

ЖАНА:          Јер сам ја њој рекла да је глупа.

ЈАКОВ:          Опа! А зашто си ти њој рекла да је глупа?

ЖАНА:          Зато што она ништа не зна. Рекла је да је Леди Гага обична вештица коју она неће да слуша ни да гледа.

ЈАКОВ:          Па није баш вештица, рекао бих да је дрогирана несрећница коју неко вешто користи, док не заврши као Ејми Вајнхаус, али то није за тебе.

ЖАНА:          Она супер пева и стајлинг јој је баш кул!

ЈАКОВ:          Страшно! Где ти је мама да је питам да ли добро одгојена деца смеју тако да говоре?

ЖАНА:          Не знам, а не знам ни како треба да говоре добро одгојена деца. Ако је Јована добро одгојена ја не желим да будем добро одгојена.

Улазе Лепа и Милева. Милева огрнута црном палерином са шеширом (вештица) на глави и кратким штапом у руци.

ЛЕПА:                       Ту си Жана? Лепо сам ти рекла да идеш да се играш са Јованом и да не сметаш чика Џекију док се спрема за посао.

ЖАНА:          Нећу да се играм са Јованом!

ЛЕПА:                       Иди онда и гледај ТВ, само не сметај.

ЈАКОВ:          Одлично! Уместо да је учиш да је телевизија штетна ти је шаљеш да гледа неку глупост која није за децу. У ово доба ноћи сигурно нема ништа шта је за децу. И ко ти је дозволио да ми име мењаш у Џеки? Зар није доста што сам за клијенте из Србије Славољуб?

МИЛЕВА:     Не свиђа ми се.

ЛЕПА:                       О телевизији и одгоју деце ћемо кад останемо сами. А шта ни теби се не свиђа Славољуб? Ни мени верују ми. Треба му неко западњачко име.

МИЛЕВА:     Не мора баш да буде западњачко, али мора да буде звучно, нешто егзотично као Василид на пример.

ЛЕПА:                       Хм, мени се не свиђа то ме ипак превише подсећа на наше Василије, не Џеки је много боље.

ЈАКОВ:          Као пас? И како је могуће да ти се не свиђа Василид, а Карлу Густаву Јунгу се свиђало?

МИЛЕВА:     Ти знаш?

ЛЕПА:                       Шта зна?

ЈАКОВ:          Знам да је лудак у којег се многи психолози и психијатри у Србији још увек куну, док то овде чини само још езотерици, објавио Седам проповеди мртвима из Јерузалема под лажним именом Василид.

МИЛЕВА:     Ко је био лудак? Јунг био лудак! Како се усуђујеш то да кажеш!?

ЈАКОВ:          А зашто се не бих усуђивао? Не може мртав да ме тужи за увреду части, а и да је жив не верујем да би ме тужио. Јадни су они који су излечени његовом психологијом, као и они које лече они који се куну у њега.

МИЛЕВА:     Немој да ме вређаш! Ја сам завршила психологију на Јунговом институту у Цириху.

ЈАКОВ:          Јеси и делотоворна ти је као и Раики који си учила заједно са Лепом. Јамура свештенице молим те лепо. Па вас две кога спасите може слободно да оде у лудницу на дуже или да одмах умре да се више не мучи.

ЛЕПА:                       Доста! Ја сам одлучила да завршим још један степен Раикија, као и да завршим курс за радницу светлости, а можда и посетим и Грабовои семинар.

МИЛЕВА:     Радници светлости, да то је будућност. Управо је попуст код Криона школе у Немачкој.

ЈАКОВ:          Шта? Хоћете да будете електричари? Није то занимање за жене, напорно је, а може и струја да вас убије.

ЛЕПА:                       Будала! Радници Светлости су… како да му објасним?

МИЛЕВА:     Боље да кажеш светлосни радници, мислим радници светлости је дослован превод са немачког и звучи баш као да говориш о неком ко пали и гаси светло.

ЈАКОВ:          Вама двема је светло одавно угашено. Боже опрости им јер не знају шта чине. (прекрсти се)

МИЛЕВА:     (пљуне три пут на под) Рекла сам ти да то не радиш у мом присуству!

ЈАКОВ:          А зашто молим те? Страхујеш да те не напусте Раики демони којима служиш? Неће не бој се, тебе ни хиљаду свештеника не може ослободити.

ЛЕПА:                       Тако? А лепо је кад Ариана донесе паре?

ЈАКОВ:          Паре? Какве паре је Милева донела?

МИЛЕВА:     Ариана, ја немам друго име осим Ариана.

ЛЕПА:                       Па оно што си до сад зарадио. Срам те било! Вређаш жену, а она ти је довела своје пацијенте да их ти лечиш.

МИЛЕВА:     (увређено) И нисам узела новац себи него донела све што сам добила да братски поделимо.

ЈАКОВ:          Да је могла да их излечи не би их мени доводила. Колико пара?

ЛЕПА:                       Види га опет вређа жену. Одмах да си се извинио иначе…

МИЛЕВА:     Пусти га. Јадник јадни не зна да је без мене осуђен да гладује. Донела сам десет хиљада, мислим, пет жртава… хоћу да кажем пет пацијената по две хиљаде…

ЈАКОВ:          То подели са Лепом, а мени дај оно што си себи оставила!

ЛЕПА:                       Човече! Престани да вређаш моју најбољу пријатељицу!

МИЛЕВА:     Да знаш! Како те није стид да кажеш да сам нешто себи оставила?

ЛЕПА:                       Да, мало ти је по две хиљаде по жртви….пацијенту.

ЈАКОВ:          А да је вама испричам једну причу?

ЛЕПА:                       Не заобилази него се извини Ариани.

ЈАКОВ:          Рекла ми је једна жртва да ће дати пет хиљада ако је ослободим ружних снова. Ја сам се Богу за њу помолио и нестало их је као да су руком однешени. Па ти сад мени причај о две хиљаде по жртви, то јесте клијенту.

МИЛЕВА:     Јесам оставила сам али да Лепој и мени платим још два курса. Кад будемо имали још по две дипломе…

ЈАКОВ:          Онда вам ја нећу бити потребан? (смеје се) Је ли бре шта ће вам дипломе кад ником не можете да помогнете?

МИЛЕВА:     А лекари могу да помогну? Да они немају дипломе нико им не би ишао на лечење? Диплома отвара сва врата. Овде на западу за свако чудо треба диплома. Није то као доле где свако може да буде врачар, гатар или вештица. Не драги мој, овде ако хоћеш да будеш вештац мораш да имаш диплому, а ако ниси знао постоји предлог да јога и медитација буду саставни део школовања и то од девете године.

ЈАКОВ:          (прекрсти се) Боже сачувај нас од овог лудила.

МИЛЕВА:     (три пута пљуне) Опет ти?

ЛЕПА:                       Пусти га. Добро знаш да то ником не шкоди. Хришћанство је превазиђено. Реликт прошлости.

ЈАКОВ:          Па што се удаде за мене знала си да сам свештеник, хришћански православни свештеник?

ЛЕПА:                       Па то доноси новац и одређени углед у друштву. Мислиш да се твоја бивша удала за тебе јер је веровала у Бога? Хајде молим те, не би те оставила да није схватила да у сиромашној парохији нема пара, а има лаких жена…

ЈАКОВ:          Али ти тако лепо певаш литургијске песме…

МИЛЕВА:     Боље јој стоји рок енд рол, али ни ту нема новца осим за оне који су изабрани, а она није на време продала душу. Додуше могла је да проба са турбо фолком, али то је њој испод части ипак је она из добре породице.

ЈАКОВ:          (сломљен седне у фотељу и зарије главу у шаке)

ЛЕПА:                       Пустимо га да се мало одмори, за десет минута му долази прва клијенткиња.

МИЛЕВА:     (креће према вратима) Наша?

ЛЕПА:                       Да, нека мученица остала без мужа. Верује да је мађија у питању.

МИЛЕВА:     Нема ту новца, ја теби кажем да се ми држимо овдашњих оваца, стадо је веће.

ЛЕПА:                       Немаш ти појма. Овде је у неком ресторану Винкелриед један шарлатан из Хрватске обрађивао по хиљаду и по оваца за један викенд. Нико не даје лако паре да се ослободи од мађије као наши људи.

МИЛЕВА:     Ако је тако онда нека остане Славољуб. Мислим, није у духу времена, али ако се покаже исплативим, нека остане.

ЛЕПА:                       За овце из Србије може, али за овдашње ћемо већ нешто да измислимо.

Излазе, светло се гаси

СЛИКА 3

Јаков, први клијент, Даринка и Лепа

ЈОВАНА:

Немој Јована пред народом! Ћути пред народом! Немој да народ чује да ти је тата постао чаробњак! У Србији је било исто тако, ништа се не говори пред народом, а овде, овде бих барем требала да причам јер ме скоро нико не разуме али овде је још горе. Овде не смем да кажем да ми је тата у Србији био поп јер то није у духу времена.

Светло се гаси док Јована не изађе, поново се пали и улази Јаков са телефоном на увету.

ЈАКОВ:          Кажеш пријатељу ти би њу да вратиш?…Шта ће ти курва човече?…а треба деци, онда је врати и опрости јој…боли те што те преварила…па немој да је враћаш…а жао ти што кува добро, па врати је… боли те што те преварила, а како би било да ти пређеш на ислам?… не неће ти бити боље, него зајебавај мало хоџу, а мене остави на миру…. како ли дође до мог броја телефона? Џабе сам ја побегао из парохије, сви изгледа знају мој број телефона и они које је жена оставила зову баш мене. Ја нисам био способан да сачувам моју жену, како да сачувам њихове?

Улази Лепа

ЛЕПА:                       Ова неће да стави пелену на главу (показује пепмерс).

ЈАКОВ:          Шта ти је то?

ЛЕПА:                       Рекао си да свакој ставим неку пелену на главу јер не желиш да им гледаш лица нити да оне тебе јасно виде.

ЈАКОВ:          Рекао сам неко платно или пелену, а не то.

ЛЕПА:                       Па ово је пелена.

ЈАКОВ:          Јао мени до Бога милога. Па зар ти није јасно да ако јој ставиш на главу, не да неће моћи да ме види него неће моћи ни да дише? Стави јој неку своју мараму на главу, ако већ немаш пелену.

ЛЕПА:                       Нисам ја крива што ти никад не говориш јасно шта желиш. Рекао си неку пелену и ја сам купила читаво паковање, шта сад да радим са њима?

ЈАКОВ:          Па стави себи на главу пре него што легнеш да спаваш.

ЛЕПА:                       Мислиш да ћу боље спавати?

ЈАКОВ:          Обавезно, знаш да и бебу боље спавају са пемперсом на гузи, а и бићеш лепша…иди сад доведи ми ту овцу.

ЛЕПА:                       Није овца него високобразована жена.

ЈАКОВ:          Високообразована овца? Њих највише волим. Што су образованије то су глупље.

Чује се куцање

ЛЕПА:                       Ево је куца.

ЈАКОВ:          Уведи је (седне, стави наочаре за сунце и укрсти руке на грудима)

Врата се отварају и провирује сподоба са марамом преко главе.

ОВЦА:           (плачно) Извините ја не могу више да чекам…чини ми се умрећу ако ми брат Славољуб одмах не помогне.

ЛЕПА:                       Извините морала сам да објасним брату Славољубу који проблем имаш.

ЈАКОВ:          Добро је, иди сад! А ти драго дете дођи мало ближе да те боље чујем.

Лепа излази са киселим изразом лица а жена приђе Јакову и клекне на колена.

ЈАКОВ:          Причај. Причај ми мало о себи дете драго, а ја ћу у књизи да видим ко те проклео или зачарао ( Вади неку књигу са црним корицама, роковник или тако нешто)

ОВЦА:           Нема ту много да се прича. Била сам жена каква се замислити може, а он ме оставио ради једне опајдаре.

ЈАКОВ:          Срам га било! Ја бих такве мушкарце казнио најгором могућом казном. Значи варао те је већ дуже време и онда одлучио да ту другу доведе кући, а тебе избацио?

ОВЦА:           Варао, варао ме је кажу на сваком ћошку, а ја јадна нисам ништа видела Није морао да ме избацује, отишла сам сам чим сам видела да је другу довео. Није мени што ме оставио, него што ме варао.

ЈАКОВ:          Значи он тебе варао, а ти њега тобоже ниси?

ОВЦА:           Нисам!…

ЈАКОВ:          Ниси?

ОВЦА:           Нисам…Мислим јесам мало.

ЈАКОВ:          Мало? Шта је то мало?        Гледала си типа кроз прозор и ништа више? (смеје се)

ОВЦА:           Ма не… то јесте пар пута ми је ушао кроз прозор, али углавном је улазио кроз врата. Ово кроз прозор је урадио само тако, мислим пријало му мало да све изгледа романтичније.

ЈАКОВ:          Сјајно! Одлично си то урадила, само ми није јасно зашто се жалиш да те муж оставио кад си ето и  ти њега варала и то сам веома романтичним типом. Прави латински љубавник, Казанова ти је улазио и излазио кроз прозор. Па да Италијани воле други улаз.

ОВЦА:           Није био Италијан, наш човек.

ЈАКОВ:          Добро, добро, није Италијан, него зашто се љутиш на мужа што те оставио и отишао са другом кад си и ти њега варала.

ОВЦА:           Е није то исто. Он је мене варао јер је одвратна мушка животиња, а ја…мени је требала љубав и топлота и зато сам…

ЈАКОВ:          Одкуд знаш да њему није требала љубав и топлота?

ОВЦА:           Човече хоћеш ли ти мени да помогнеш или да ме осуђујеш?

ЈАКОВ:          Хоћу да ти помогнем, али ако желиш да оправдам твоје понашање нећу моћи јер ја не смем да лажем. Ако ти је до лажи иди код неког психолога они су се спезијализовали да оправдавају глупости које су правили њихови пацијенти. Дођеш лепо код неког од њих и кажеш да си варала мужа јер је он много радио, а ти била усамљена и досађивала се код куће, он ће одмах да оправда твој чин и осуди твог глупог мужа.

ОВЦА:           Била сам код једне овде која ми је одмах предложила да мужа уништим и морално и материјално, али шта да ја чиним кад је он остао у Србији, а ја дошла овде. Доле судови ниси према женама добри као овде. Можеш ли ти мени да помогнеш јер ја сам убеђена да је њега она завела уз помоћ мађије.

ЈАКОВ:          Наравно да могу само сам желио да чујем шта ти желиш у ствари.

ОВЦА:           Желим њеног бившег мужа па да, ако не могу свог да вратим, барем добијем замену.

ЈАКОВ:          Необична жеља и не мислим да ће бити добро јер…

ОВЦА:           Можеш или не можеш? Платићу не жалим…

ЈАКОВ:          Могу наравно, ево одмах ћу дај да ти додигнем главу и изговорим молит…басму и све ће бити добро.

(Устаје, ставља јој руке на уши)

ЈАКОВ:          Сад ништа не чује….Господе Боже опрости мени грешнику што те молим да спасиш ову будалу. Спаси ову глупачу од глупости ако од тога спаса има. Излечи је од охолости и нека иде до ђаво…нека иде кући са срећом.

Скине руке са Дариних ушију)

ЈАКОВ:          Ето. Готово иди кући и све ће бити у реду. Од овог тренутка је срце њеног бившег мужа резервисано само за тебе.

Жена скида мараму са главе и појављује се Даринка.

ДАРИНКА:   Не морам да идем кући, сад си мој!

Јаков се сроза у столицу

ЈАКОВ:          Сад си стварно претерала! Зашто ме не оставиш на миру? Оставиће ме жена ради мене?

ДАРИНКА:   Па шта? Мене је муж оставио ради твоје бивше жене, па нека и тебе жена остави ради мене. То би било праведно ако правде има?

ЈАКОВ:          Јак ти осећај за правду Боже сачувај. По твојој правди ја два пута треба да будем жртва?

ДАРИНКА:   Како жртва, не разумем?

ЈАКОВ:          Мене је оставила жена због твог бившег мужа што значи да сам жртва, јел’ тако?

ДАРИНКА:   Јесте…али и ја сам жртва…

ЈАКОВ:          Чекај, јеси и ти жртва, али чекај да довршим мисао.

ДАРИНКА:   Чекаћу ја док те и ова не остави ништа не брини.

ЈАКОВ:          Ето! Па жртва сам јер ме једна жена оставила, а ти хоћеш да ме и ова жена остави па да опет будем жртва.

ДАРИНКА:   Ало, ало, ајд’ олади мало. Ову си оженио само да дођеш овде и добијеш визу и немој да ми кукаш како ћеш бити жртва ако те остави, биће то спас за тебе да те извучем из канџи ове вештице.

ЈАКОВ:          И ухватиш у своје канџе?

ДАРИНКА:   Молим те не буди саркастичан. Ја сам дама. Ја сам високообразована жена за разлику од ове твоје која од школе има два Раики курса и почетни курс за вештице.

ЈАКОВ:          Глупача! Кад ти пре исприча своју срамоту?!

ДАРИНКА:   Оно чега се паметни стиде будале се тиме поносе. Дакле, како сад овде имаш визу можеш лепо да исценираш да она тебе остави и неће те власт протерати, а ја, ја ћу да певам и издржавам те док ти владика не одобри да се поново у цркви венчаш и радиш свој посао.

Јаков зарије главу у шаке и гласно јаукне.

ДАРИНКА:   Не буди кукавица! Кад си смео да искачеш код прозоре тамо где се за прек поглед добије нож у слабине, а за швалерацију губи глава, можеш и овде да будеш мушко.

ЈАКОВ:          Ја сам искакао, а теби су и искакали и ускакали.

ДАРИНКА:   Мени? Немој никад то више да кажеш! Ја сам поштена жена драги мој.

ЈАКОВ:          Па мало пре си ми испричала да ти је љубавник, чисто ради романтике, улазио и излазио кроз прозор.

ДАРИНКА:   А то нисам била ја, то је била она.

ЈАКОВ:          Која она?

ДАРИНКА:   Па ова што ти је причала своје јаде. Јадна жена баш ми је жао.

ЈАКОВ:          Значи ја сам њој, некој тамо, обећао да ће добити бившег мужа од жене која јој је мужа преотела?

ДАРИНКА:   А не то си обећао мени (смеје се).

ЈАКОВ:          Који си ти лопов Даро. Знаш да ме чуди да ниси направила каријеру у некој невладиној организацији у Србији јер тамо све врви од социолога.

ДАРИНКА:   Нисам хтела да продам душу ђаволу, а могла сам. Могла сам да бирам између Фонда за хуманитарно право, Фонда са културну деконтаминацију и Жена у црном, не знам ге бих брже била у самом врху.

ЈАКОВ:          Све боље од бољег. Све под контролом сатаниста. Питам се зашто углавном социолози воде те организације?

ДАРИНКА:   Мислила сам да си паметнији. Па оснивач социологије Огист Конт је био луђак, који је негирао Бога а устоличио свету Клотилду као врховно божанско биће. Какав оснивач такви и следбеници. Кроз социологију се шири сатанизам, само наравно не отворено него сатанизам у белим рукавицама.

ЈАКОВ:          Знао сам! Знао сам!

ДАРИНКА:   Ништа ти не вреди што си знао, кад си постао ово што јеси. Шарлатан који глуми вешца да наивним овчицама мазне лову.

ЈАКОВ:          Слушај ти! Покупи се одавде и нестани да те моје очи више не виде! Ја морам од нечег да живим и ко си ти да мени судиш. Иди из мог живота.

ДАРИНКА:   Е па чула сам те Славољубе, чула сам. А сад ти слушај мене! Ако још једном повисиш тон има да испричам свима да си од свештеника постао вештац.

ЈАКОВ:          Имаш много познаника овде па ћеш да ме обрукаш. Иди молим те.

ДАРИНКА:   Још немам, али не морам ни да имам, данас се то не ради од ува до ува, него се лепо напише на Твитеру и Фејсбуку и подели са хиљадама других. Ако се сазна шта радиш никад се владика неће смиловати да ти дозволи да поново будеш свештеник, а бога ми ни једна овчица ти више неће доћи да је лечиш од магије. Да такви желе помоћ од попа ишли би у цркву и не би се вукли од врачаре до хоџе и од хоџе до врачаре.

ЈАКОВ:          Зар би ти то стварно урадила?

ДАРИНКА:   Наравно да бих и урадићу ти ако од овог тренутка не промениш своје понашање према мени, јесам ли била јасна?!

ЈАКОВ:          Боже опрости јој јер незна шта чини.

ДАРИНКА:   О драги мој знам, знам шта чиним и Бог не треба да ми опрашта јер желим да те спасим из руку ових вештица и немој молим те да се пренемажеш него дођи пољуби ми.

Јаков оклева неколико секунди и онда приђе и пољуби је у образ.

ДАРИНКА:   Ма нисам ти ја сестра! Насрне на њега и љуби га (тако изгледа публици) док он полако пада.

Светло се гаси…

СЛИКА 4

ЈОВАНА:      Много ми недостају моји из Србије. Свих ових месеци чезнула сам да дође неко познат и молила се Богу, а он уместо да ме награди он ме казнио. Од свих људи које познајем морао је баш тету Даринку да пошаље, а она је, верујте ми на реч гора вештица од моје маћехе и Ариане заједно.

Светло се гаси док Јована изађе, а Даринка и Јаков зазму своја меса.

Даринка седи на наслоњачу столице, а Јаков лежи наслоњен леђима на зид док му глава виси укосо као да му је врат сломљен. Улази Лепа.

ЛЕПА:                       Како то седиш и где је Јако…Славољуб?

ДАРИНКА:   Дођи овамо. Седи да ти нешто објасним.

ЛЕПА:                       Ко си бре ти да мени наређујеш у мојој кући?

ДАРИНКА:   Ја сам она која је била и она која јесте и она која ће да буде, а ти ћеш сада лепо да седнеш и саслушаш ме ако нећеш да прођеш као Јаков.

ЛЕПА:                       Ти знаш његово право име? Рекао ти кретен…(примети Јакова на поду) И ју!!!…Шта си му урадила?

ДАРИНКА:   Ништа страшно. Није хтео да уважи моје предлоге па сам га мало зомбирала, а ти ћеш бити паметнија од њега па нећеш дозволити да и тебе зомбирам.

ЛЕПА:                       О моје Боже зар и то постоји?

ДАРИНКА:   Не помињи Бога у присуству велике Вуду свештенице иначе ћу да те претворим у зомбија и то за увек!

ЛЕПА:                       (гледа у Јакова) Он не изгледа као зомби него као неко ко се олокао.

ДАРИНКА:   Ти сумњаш у мене?

ЛЕПА:                       Зашто не бих сумњала? Ја добро знам да Вуду не постоји и да је то све шарена лажа.

ДАРИНКА:   А је ли? Значи све је лаж па и Раики који си ти научила?

ЛЕПА:                       А не Раики је права ствар, баш ми је инструкторка Раикија рекла да Вуду не постоји.

ДАРИНКА:   Јао како си ти бистра. Баш ми је драго да је Јаков после оне глупаче пронашао тако паметну жену…Јакове!

Јаков одсутно устане.

ДАРИНКА:   Пољуби ми руку.

Јаков приђе у пољуби јој руку. Даринка обрише руку о панталоне.

ДАРИНКА:   Рекла сам да ми пољубиш руку, а не да ми је избалиш.

ЛЕПА:                       Јакове шта то радиш?

ДАРИНКА:   Он те не чује. Он чује само мене, а тако ће и теби да буде ако не будеш сарађивала.

ЛЕПА:                       Не могу да верујем. Он као да је стварно зомбиран.

ДАРИНКА:   Јакове очисти ми циепеле.

Јакове се сагне као да ће полизати Даринки ципеле, међутим она га покретом руке заустави

ДАРИНКА:   Не тако, скини њену хаљину и очисти ми ципеле.

Јаков крене са испруженим рукама и прстима претвореним у канџе да поцепа Лепину хаљину.

ЛЕПА:                       Немој да ти падне на памет!

ДАРИНКА:   Рекох да те не чује.

ЛЕПА:                       Заустави га молим те!

ДАРИНКА:   Јакове! У ћошак и не мрдај оданде!

Јаков се отклати према ћошку, Лепа немоћно дигне руку да се прекрсти али јој рука падне.

ДАРИНКА:   Само те гледам! Да си случајно прекрстила, не да бих те зомбирала него бих те претворила у караконџулу, а сад слушај:

ЛЕПА:                       Слушам..слушаћу…

ДАРИНКА:   Хоћеш, хоћеш драга моја и бити захвална судбини што ме овде довела. Од данас сам ја газда, апсолутни газда у овој кући.

ЛЕПА:                       Али како…

ДАРИНКА:   Тишина! Рекла сам да слушаш, а не да ме прекидаш у сред мисли. Ја сам газда теби, Јакову, вашим дериштима и оној набеђеној вештици Милеви или Ариани како она воли да је зову. Ти и она имате исту улогу, то јесте да уводите и испраћате клијенте. Правите термине и кувате кафе мени и Јакову, а нас двоје ћемо заједно да радимо, односно на смену да радимо.

ЛЕПА:                       Јаков је зомби како ће он да ради?

ДАРИНКА:   Ја га зомбирала, ја ћу и да га одзомбирам, али ако тебе зомбирам нећу те више ни враћати. Баш ћеш бити сладак зомби, а и добићеш линију као манекенка, пошто нећеш добити ништа да једеш.

ЛЕПА:                       Значи ја ћу бити нешто као служавка у сопственој кући?

ДАРИНКА:   Секретарица, нећеш бити служавка него секретарица и буди срећна, како си школована ниси ни за чистачице.

ЛЕПА:                       Ариана то неће моћи да прихвати, а она је моћна вештица…

ДАРИНКА:   (смеје се) Дозволи ми да то буде моја брига, а ти се побрини да скуваш нешто гладна сам.

ЛЕПА:                       И храну да ти ја спремам? То стварно нема смисла…ја…

ДАРИНКА:   Слушај ти…боље да те не назовем именом које ти одговара. Ако се наљутим има и ноге да ми переш, је ли ти јасно, или желиш да стојиш у ћошку до краја живота?!

ЛЕПА:                       Добро, добро немој одмах да се љутиш. (креће ка вратима)

ДАРИНКА:   И још нешто, немој више да спаваш са Јаковом, разумеш ли?

ЛЕПА:                       Не разумем, али ништа не брини нећу да спавам са њим јер ми до њега више није стало, вратио ми се момак из Америке, моја прва љубав и уопште ми Јаков сад дође као терет.

ДАРИНКА:   Браво! Браво! Тако говори жена новог доба. Тако говори слободна жена.

Лепа излази, а Јаков долази из ћошка вртећи главом.

ЈАКОВ:          Да нисам чуо својим ушима, не бих веровао.

ДАРИНКА:   Ма боли те уво, имаш мене, а важно је, важно је да је она прогутала причу о зомбијама. Видиш ли ти драги мој до чега је доведен овај свет.

ЈАКОВ:          Коме кажеш. А сад да спремимо стратегију за Ариану, она је мало бистирија и опаснија од Лепе.

ДАРИНКА:   Ни бистрија ни опаснија, само покваренија, али не брини и ми коња за трку имамо, дођи овамо да се мало тешимо.

Јаков креће ка њој и светло се гаси

СЛИКА 5

ЈОВАНА:      Мени се чини да се ово неће завршити како треба. Надала сам се да ће тата кад тад да се растане од Лепе и да ћемо се вратити у Србију, а сад ми се чини да се то никад неће догодити. Знам шта ћу, писаћу владици ваљда неће одбити једном детету да врати тату. Мада ако је истина оно што је тата пијан причао о владикама нема Бог зна чему да надам, али ипак ћу писати или ћу све што знам рећи пред народом, можда је то данас у духу времена, како каже она вештица Ариана.

Жана, Јаков, Милева, Лепа, Даринка,

Даринка хода сценом и певуши неку безвезну песмицу (пошто не знам шта се данас пева, пронађите нешто што асоцира на окултизам. Продају душе ђаволу или сл.)

Жана полако отвара врата, провири па уђе не реметећи Даринку приђе јој сасвим близу.

ЖАНА:          (Врисне) престаните!

ДАРИНКА:   (изненађена) Ију! Дериште једно како се усуђујеш?!

ЖАНА:          Мама каже да човек мора да буде гласнији од мале деце и будала ако хоће да их ућутка.

ДАРИНКА:   Шта? Ти мене сматраш будалом? Како се само усуђујеш ђубре једно балаво?!

ЖАНА:          Ако нисте будала онда сте мало дете јер само мала деца и будале могу да верују у глупости у које верујете Ви, моја мама, чика Џеки и тета Ариана.

ДАРИНКА:   Вау? Од кога си то чула?

ЖАНА:          Од мог тате. Морала сам да му испричам чиме се бави мамин нови муж. Кад је чуо рекао је да ће да тужи маму и тражи да будем код њега, али се после разочарао и рекао да у овом несрећном свету све глупости могу да се раде, ако се на то плати порез.

ДАРИНКА:   Видиш како је паметан твој тата. Сад ми се мичи испред очију док те нисам пребацила преко колена и добро испрашила.

ЖАНА:          Ово је моја кућа! Тата је ово оставио мени, а мама само има право да станује овде док је жива и Ви би мене да тучете. Могу да избацим одавде и Вас, и чика Џекија и ону глупу Јовану.

ДАРИНКА:   Стварно?

ЖАНА:          Најстварније, тата се одрекао куће само ради мене. Није хтио да се суди са мамом премда је могао да је остави без ичега јер он је кућу купио пре него што се оженио.

ДАРИНКА:   Дивно ти си једна добро одгојена девојчица и баш се радујем што кућа припада теби.

ЖАНА:          Одкуд сад то? Мало пре сам била дериште?

ДАРИНКА:   Ти си девојчица са једном великом жељом, а ја могу да будем добра вила која испоњава жеље, хоћеш да ти испуним једну жељу?

ЖАНА:          Виле не постоје то су глупости…коју жељу?

ДАРИНКА:   Ти сигурно желиш да твој тата и мама буду поново заједно?

ЖАНА:          Да…

ДАРИНКА:   Видиш ја могу да ти испуним жељу, али мораш нешто да учиниш за мене?

ЖАНА:          Шта?

ДАРИНКА:   Немој тако брзо да пристајеш. Знаш ли да чуваш тајне?

ЖАНА:          Знам.

ДАРИНКА:   Онда овако, да би се твоја мама и твој тата поново састали, мора из куће да оде Јаков, зар не?

ЖАНА:          Па да.

ДАРИНКА:   Ја ћу ти у томе помоћи, али мораш да то чуваш као тајну, нашу тајну. Важи?

ЖАНА:          Ма ћутаћу ништа не брините.

ДАРИНКА:   И молим те да ми кажеш шта твоја мама и Ариана говоре иза мојих леђа, може?

ЖАНА:          Може, ја их свеједно увек прислушкујем и причам тати кад се са њим видим.

ДАРИНКА:   Одлично, ти си баш паметна девојчица. Само ми реци зашто си мало пре вриштала, зар тако лоше певам?

ЖАНА:          Певате Ви одлично, него ме мама послала да Вам кажем да долази тета Ариана и да је много љута па мама не зна шта да ради.

ДАРИНКА:   Ма шта нас брига што је та вештица љута. Ми се ње не бојимо зар не? Иди реци мами да је доведе овамо…

Врата се нагло отварају и Милева љута као рис улази на сцену, за њом помало уплашена Лепа.

МИЛЕВА:     Слушај ти набеђена певаљко! Мени си нашла да забијаш нож у леђа?! Сад ћеш да видиш ко је Ариана!

ЛЕПА:                       Ариана молим те! Не свађај се пред мојим дететом.

ДАРИНКА:   Браво госпођо Лепа! Одлично сте рекли! Како само може да се дерња пред овим дивним дететом, пред овим анђелом.

Милева са на тренутак збуни…

МИЛЕВА:     Извини нисам виедела Жану.

ЖАНУ:          Зар сам ја тако малена?

ДАРИНКА:   Ниси душо, ниси. Ти си велика девојка, само је тета Милева…упс Ариана, данас нешто љута па не би те видела да си велика као слон.

МИЛЕВА:     Нечувено!

ЛЕПА:                       Жана молим те иди да се играш или гледаш телевизију.

ЖАНА:          Нећу!

ЛЕПА:                       Молим! Како се усуђујеш тако да говориш са мном?!

ЖАНА:          Тата ми је рекао да је ово моја кућа и да сви који овде живе морају да ме поштују као јединог власника, а то важи и за тебе!

ЛЕПА:                       (згранута) Да ли је то могуће? (кашље као да ће се угушити)

Милева је удара по леђима док Лепа колута очима као да ће се сваког трена срушити на под.

ДАРИНКА:   Жана душо, ајде љуби те тета Дара иди напоље док ја заврнем уши тети Ариани, а твоју маму поставим на њено место, може ли?

ЖАНА:          Добро може

Жана излази, а Милева оставља упола онесвешћену Лепу и устремљује се на Даринку, Лепа згрожено врисне.

ЛЕПА:                       Немој Ариана знаш да не подносим насиље! (сруши се на под)

Даринка извади палицу из леђа и тресне Милеву у главу, па се и ова сручи на под поред Лепе.

ДАРИНКА:   Е сад мачкице моје драге, сад ће тета Дара да вас зомбира и то на дуже.

Приђе и удари ногом једну па другу. Лепа, а за њом и Милева се придижу у седећи положај држећи се за главе.

ДАРИНКА:   Драге моје, надам се да вам је јасно ко је од данас па заувек газда у овој кући и у нашем послу који сте вас троје радили веома траљаво, а ја ћу да га унапредим да свима буде добро?

ЛЕПА:                       Ако тако мора да буде.

Милева ћути па јој Даринка махне палицом изнад главе

МИЛЕВА:     Наравно, наравно ти си газда.

Јаков улази на сцену, расијан не види Лепу и Милеву на поду.

ЈАКОВ:          Писао ми владика.

ДАРИНКА:   Ајде? Да ти није честитао што си од попа постао вештац?

ЈАКОВ:          Ма пусти ме молим те. Каже да још морам да чекам…

ДАРИНКА:   Чекаш? Липши магарче до зелене траве. Знаш кад ће онај екумениста да те врати у службу? Никад, а можда ни тад. Да си мажњавао лову уместо што си скакао кроз прозоре већ би било нешто друго. Овако ништа до твог повратка у попове.

ЈАКОВ:          Изгледа да је баш тако….а шта вас две радите на поду?

ДАРИНКА:   Увежбавају нове улоге. Од данас сам ја газда и њима и теби. Коме се не свиђа нека одлази. Ја не могу да дозволим да вас троје, премда сте пронашли златни рудник, не умете да из њега извадите злато. Зато ћу ја да водим посао па ће да буде за све.

ЈАКОВ:          Да видимо и то чудо.

МИЛЕВА:     Види га и он пристаје? Буди мушко па је избаци напоље. Нећеш ваљда дозволити да нам узме део колача?

Даринка је циља палицом према глави, али је не удара. Милева увуче главу у рамена, затвори очи и сакрије рукама главу.

ДАРИНКА:   Да ја тебе умлатим па да не делимо колач на четворо?

МИЛЕВА:     Немој! Нећу више никад мајке ми!

ДАРИНКА:   Устајте на ноге лагане па за послом. Ти Лепа кувај ручак, а ти Милева дочекуј и уводи овце, то јест клијенте или можда пацијенте.

ЈАКОВ:          Жртве, та реч најбоље приличи.

МИЛЕВА:     Какве жртве бре? Ми овде нисмо никакви криминалци него школовани исцелитељи.

ЛЕПА:                       Тако је ја сам два курса завршила и трећи почела.

ДАРИНКА:   (Јакову) Замисли свиђа ми се како оне размишљају. Немој од данас случајно жртву да назовеш жртвом. Жртве смо ми који морамо да слушамо њихове јаде и да их спашавамо од вишкова у новчаницима. На посао!

ЈАКОВ:          А ја, шта да ја радим?

ДАРИНКА:   Седи овде и учи како се то ради.

Лепа и Милева одлазе оборених глава, Јаков безвољно седа, а Даринка баци палицу под сто, па и сама седне поред њега.

ДАРИНКА:   Бог је стварно милостив према мени. Нисам ни три дана овде, а већ сам газда. Свака част Даро!

ЈАКОВ:          Не помињи име Божије грешнице!

ДАРИНКА:   (сагиње се и са пода узима палицу) Хоћеш ли да ја тебе зомбирам као што сам зомбирала Милеву.

ЈАКОВ:          Не, не хвала не треба.

ДАРИНКА:   Одлично, сад иди и донеси ми кафу треба да се смирим после оволико узбуђења.

ЈАКОВ:          Ја да ти доносим кафу?

ДАРИНКА:   Ти наравно, јер од данас ћеш да ми платиш за све што су мушкарци у последњих пет хиљада година урадили женама.

ЈАКОВ:          Па нисам ја…

ДАРИНКА:   Јесте твој тата и твој деда и твој прадеда и хиљаде твојих предака. Време је да се ми жене освестимо и осветимо.

ЈАКОВ:          (крсти се) Боже сачувај. Колико јутрос је била нормална.

ДАРИНКА:   Нисам имала власт! Сад кад имам власт знам шта хоћу. Иди по кафу док ти нисам главу разбила.

ЈАКОВ:          Добро, добро… (одлази осврћући се уназад)

Даринка прасне у смех.

ДАРИНКА:   Мало да га уплашим, али ћу му дозволити да буде мушко чим га вратим у Србију. Жене се вековима боре да се ослободе и данас кад су успеле и мушкарци постали шоње, све вапимо за правим мушкарцима, а њих више скоро да нема.

Завеса

ДРУГИ ЧИН,

СЛИКА 1

Јована седи за столом, са оловком у руци и загледана у небо гласно размишља. Тихо улази Жана

ЈОВАНА:      Ако му напишем: драги владика можда ће се да се увриједи јер…

ЖАНА:          Ништа ти то не вреди

ЈОВАНА:      Ију! Што не куцаш кад улазиш?! И шта ти до значи да ми ово ништа не вреди?!

ЖАНА:          Прво, извини што сам те уплашила. Друго, дошла сам да се помиримо. Треће, знам да желиш да се твој тата растане од моје маме.

ЈОВАНА:      Извињење примам, али нећу да се мирим јер си ни свађала нисам, а треће…а ти не желиш да се растану?

ЖАНА:          Па желим и зато сам дошла да се помиримо, да заједно радимо на томе да се они растану.

ЈОВАНА:      Али то је грех…

ЖАНА:          А није грех да се ми мучимо са њима овако лудим?

ЈОВАНА:      Да сви су полудели, а најлуђи су они који долазе и надају се да ће да им буде добро јер их мој тата гледа.

ЖАНА:          Ето видиш. Мој тата каже да нема ништа до тога да пишеш владики јер владика неће то ни да прочита.

ЈОВАНА:      Тако сам и мислила, али шта да радим? Ја не могу више да живим у овој кући где ме нико не примећује јер сви су заузети сами собом.

ЖАНА:          Мој тата је звао свог кума, а његов кум је главни за новац у цркви.

ЈОВАНА:      Мени то ништа не помаже да се вратим у Србију.

ЖАНА:          Овако, он не жели да у овој кући живе твој тата, Ариана и Дара и да овде изводе своје глупости и зато је одлучио да преко кума помогне да твој тата добије парохију у Србији и право да се поново ожени.

ЈОВАНА:      Јао, па твој тата је стварно добар човек.

ЖАНА:          Понудио је и другу могућност да запосли твог тату овде у својој фирми, а да се он одавде исели и заборави моју маму.

ЈОВАНА:      Твој тата је геније.

ЖАНА:          Па јесмо ли се помириле?

ЈОВАНА:      Нисмо се ни свађале.

ЖАНА:          Оно што сам ти рекла да си глупа?

ЈОВАНА:      Рекла сам и ја теби и ником ништа.

ЖАНА:          Извини баш сам била глупа што сам ти рекла да си глупа због оне глупаче Леди Гаге.

ЈОВАНА:      Није ваљда да ниси више њен фан?

ЖАНА:          Нисам. Тата ми је објаснио све што нисам знала, а ја мом тати верујем.

ЈОВАНА:      Шта ти је рекао?

ЖАНА:          Ма поменуо је неку нашу вештицу Марину Абрамович која ту Леди Гагу припрема, мислим све њене наступе и знаш оне што изгледају као демони и плешу поред ње.

ЈОВАНА:      Твој тата стварно свашта зна, само ја само то већ чула од мог тате.

ЖАНА:          Значи да је и твој тата паметан.

ЈОВАНА:      Био је док нисмо дошли овамо, а сад је сваким даном све луђи.

ЖАНА:          Ах то је у духу времена што би рекла Ариана.

ЈОВАНА:      Да, што пре одемо одавде пре ће доћи себе.

ЖАНА:          Одлично идемо код мог тате да му кажемо да зове кума.

ЈОВАНА:      Идемо.

Врата се нагло отварају улази Милева са својом обавезном униформом вјештице, сад и са перјем на шеширу удара у неку тепсију (ако бубањ не нађемо) и мрмља

МИЛЕВА:     Аумммм, Ауммммм,

Јована и Жана се погледају и журно изађу, Милева сједне на под и повремено ударајући  у бубањ понавља своју мантру.

Улази Лепа, подигне руку ка челу са намјером да се прекрсти и нагло је спусти.

ЛЕПА:                       Шта то изводиш молим те?

МИЛЕВА:     (удари у бубањ) Вежбам да будем шаман. Аумммм

ЛЕПА:                       Нема потребе да нешто ново учиш. Ова Ксенија јесте да је кучка, али је одлично разрадила посао. Прошли викенд смо ошишали читаво стадо овчица.

МИЛЕВА:     Кад накупи довољно пара онда ће да ти одведе мужа, што искрено речено неће бити штета, али ћемо ми остати без прихода и зато треба да научимо нову технику. Раики је већ проваљен као трла баба лан, а Грабавои курсеви су чиста пљачка, па нам не преостаје ништа друго него да учимо шаманизам.

ЛЕПА:                       Боље би било да научимо вуду, па кад нам неко стане на жуљ да га једноставно зомбирамо као што је Ксенија једном зомбирала Јакова.

МИЛЕВА:     (удари у бубањ) Ауммммм

ЛЕПА:                       Престани, то Аум не иде уз шаманизам, него уз Хиндуизам и Будизам.

МИЛЕВА:     Ма немој. Шаманизам је душо моја призивање демона који помажу Шаману у његовом послу, а шта друго раде будисти и хиндуисти до да призивају демоне.

ЛЕПА:                       Почела си да говориш као Јаков, а до јуче…

МИЛЕВА:     До јуче сам веровала да су све то глупости и да не постоји ништа друго осим човека на свету, али кад сам схватила да није тако, сад озбиљно покушавам да ступим са демонима у контакт.

ЛЕПА:                       И јеси ли успела?

МИЛЕВА:     Нешто ми не иде, изгледа да ћу морати да променим мантру.

ЛЕПА:                       Ја бих ти саветовала да то ипак не радиш. Јаков каже…

МИЛЕВА:     Не тиче ме се шта Јаков каже. Он да је био паметан не би га жена оставила.

ЛЕПА:                       То кажеш ти која тврдиш да свака жена треба да остави мужа?

МИЛЕВА:     Аууммм

ЛЕПА:                       Престани иде ми на живце, не могу више да слушам то индијско срање.

МИЛЕВА:     Ах, Јаков је и на тебе опасно утицао до јуче си се клела у Раики, Јогу, мантре, а сад?

ЛЕПА:                       Па да знаш и почела сам поново да певам литургијске песме…(пева)

Милева затвара длановима уши и колута очима, Лепа не престаје да пева, светло се гаси

СЛИКА 2

Јаков седи у столици загледан у даљину, на сцену улази Дара.

ДАРА:            Љубави моја нешто си ми замишљен данас?

Јаков се не помера, нити скреће поглед

ДАРА:            Рече ми Лепа да од јутрос ни реч ниси проговорио.

ЈАКОВ:          Не могу више.

ДАРА:            Шта не можеш? Не можеш да шишаш овце? А шта мислиш да мало одеш у брда и шишаш праве овце?

ЈАКОВ:          Даро молим те…

ДАРА:            Немој да ме молиш. Не радиш ништа, а добијаш половину, док ја своју половину дијелим са оне двије гуске.

ЈАКОВ:          Почели су да долазе прави болесници! Ја не могу више да гледам те несрећнике.

ДАРА:            Верујеш ли ти у Бога Јакове?

ЈАКОВ:          Бог с’ тобом Даро, наравно да верујем, како можеш то да питаш?

ДАРА:            Када си искакао кроз прозоре изгледа да ниси веровао у Бога?

ЈАКОВ:          Заборави то молим те.

ДАРА:            Одговори, је си ли или ниси вјеровао у Бога?

ЈАКОВ:          Јесам. Вјеровао сам…

ДАРА:            А ипак си свјесно кршио седму Божију заповест? Знаш ли да је твој грех дупло већи него мој или твоје бивше жене? Ми смо јагњад у твом стаду, а ти си пастир који је уместо да чува своје стадо обележио све што сукњу носи.

ЈАКОВ:          Покајао сам се и кајем се сваке ноћи кад…

ДАРА:            Јакове јадове, покај се и за ово што продајеш људима маглу. Замисли молим те њима стварно буде боље од твог мрмљања?

ЈАКОВ:          Ја се искрено молим за њихове душе. Да кајем се и искрено се молим.

ДАРА:            Одлично! Онда је прича завршена, настави да се кајеш и да молиш и биће све у реду.

ЈАКОВ:          Не могу више! Она несрећница што је била јуче је социјални случај и донијела је задње паре које је имала. Не могу да искориштавам сиротињу.

ДАРА:            Она би то потрошила на пиво и вино. Боље да нама плати и остане без пара него да се убије алкохолом.

ЈАКОВ:          Боже драги зашто ти људи не оду у цркву да се помоле Богу? Зашто траже….

ДАРА:            Помоћ од чудотвораца?

ЈАКОВ:          Вештица, вештаца, шамана, врачара и још којекакве багре…

ДАРА:            Багре као што смо ми?

ЈАКОВ:          Као што сте вас три, а ја, ја, сам присиљен да то радим док не добијем парохију.

ДАРА:            Невероватно. Попе, попе, па како то грех није исти за мене и тебе, Лепу и Милеву? Ти си присиљен, а ми нисмо?

ЈАКОВ:          Није. Њих две су овде одрасле, овде су школоване и знају перфектно језик. Могу да се снађу и раде кад хоће, а ја…ја…

ДАРА:            А ја? Ја нисам овде рођена, а школу из Србије неће нико овде да ми призна премда смо ми социологију боље научили него ови овде. Ми смо напреднији. Нама је школски програм одредио лично Џорџ Сорош, односно Фонд за отворено друштво.

ЈАКОВ:          Ух јесте нас усрећио. Грђе ће нас коштати његова помоћ него турска окупација и ратови са Немцима заједно. А ти, ти можеш да певаш, па да ти можеш да певаш, а ја ништа не умем да радим…

ДАРА:            Осим да заводиш сељанчице и искачеш кроз прозор кад се муж изненада врати кући? (смеје се грохотом)

ЈАКОВ:          Добро бре докле ћеш тиме да ме кињиш? Покајао сам се и кажњен сам. Даница ме оставила, зар то није довољно?

ДАРА:            Хахаха, будало то ти није казна него награда. Она те је варала још пре него што си почео да глумиш Бетмена. Чула сам да је путовала на свадбу и у аутобусу искористила прилику да буде обележена од једног фрајера. Ти си био слеп ко очију.

ЈАКОВ:          Чула си значи и ти? Чуо сам и ја свашта али тек кад ме је оставила. Ко би рекао…

ДАРА:            Тако је то мој Јакове, Џеки или Славољубе, жена те је варала читав живот па можда ти онај горе опрости што си искакао кроз прозоре, али ако сад оставиш на цедилу мене, Лепу, Милеву па и твоје дете Јовану никад ти опростити неће.

ЈАКОВ:          Како? Не разумем. Шта ти причаш?

ДАРА:            Ако сад престанеш да радиш ми ћемо да умремо од глади (плачно)

ЈАКОВ:          Не глупирај се молим те. Нико овде није умро од глади. Једино ће вам фалити пара за скупе крпице, шминку, изласке, годишње одморе, козметичаре, велнес итд.

ДАРА:            Ма боље је и да умремо него да будемо без свега тога.

ЈАКОВ:          Умрите или живите свеједно ми је. Ја више не могу да срећем овде људе болесне од рака, шизофреничаре, епилептичаре и случајеве најтеже депресије и лажем их да ће бити излијечени тако што им ја очитам молитву.

ДАРА:            Лажеш их? Ти значи не верујеш у Бога и не верујеш да ће он помоћи тим несрећницима? Срам те било Јакове, Џеки, Славољубе! Срам те било! У праву су Лепа и Милева, боље је било да сам њих пустила да раде као Раики вештице, оне бар верују у те глупости. А ти! Ти свештеник па не верујеш у Бога?!

ЈАКОВ:          Верујем у Бога Даро али…

ДАРА:            Али не верујеш да ће да помогне тим несрећним људима? Па какав си ти верник и свештеник кад не верујеш да ће Бог услишити твоје молитве?

ЈАКОВ:          Верујем…мислим верујем али ми грешимо јер узимамо толико пара до људи. Човек не може да служи Мамона и Христа истовремено.

ДАРА:            А? Нисам знала. Видиш мој Јакове неке твоје колеге нису ни мрднуле из Србије, а нахватали су се пара као ретко ко. А тек они са оне стране Дрине да ти не причам. А Бога ми и овде не раде свештеници за неку цркавицу. Мислим да имају две просечне радничке плате месечно. Не возе се у половним возилима нити љетују у родном крају. А тек који рекет им удара владика. Сто и двадесет хиљада годишње. Еј бре Јакове, одакле црквеној општини да исплати сто и двадесет хиљада? Зар толико народ остави на иконама?

ЈАКОВ:          То се мене не тиче. Није моје да бринем њихове бриге, мој циљ је да добијем свој посао, а ја ћу га радити поштено, ја никад нисам служио Мамону.

ДАРА:            Радићеш свој посао и ћутаћеш? Па ћутање је грех Јакове, ако својим ћутањем наносиш зло некоме, а ви свештеници ћутећи наносите зло целом народу.

ЈАКОВ:          Па шта да радим, кад не умем ништа да радим?

ДАРА:            Па седи ту и ради што ти ја кажем, па ће бити добро свима.

ЈАКОВ:          Грех је Даро…

ДАРА:            Није срећо моја. Није. У Светом Писму пише да дође време кад овцама руну отежа па мора доћи пастир да их постриже. Па ето шишај овце и ћути.

ЈАКОВ:          (виче) Не могу! Не могу више!

ДАРА:            (Осврне се око себе, дохвати палицу па га тресне у главу, пољуби палицу) Па нека ми неко каже да батина није из раја изашла.

СЛИКА 3

Дара ушушкава Јакова у фотељи, намешта му главу да изгледа као да природни седи, па му онда отвара очи и лепи лепљивом траком тако да буду отворене. Утрчавају Лепа и Милева.

ЛЕПА:                       Стижу…

МИЛЕВА:     Рекла сам да ће доћи…

ДАРА:            Пацијенти?

ЛЕПА:                       Метатрони.

МИЛЕВА:     Метаторони и археји

ЛЕПА:                       Уз то су и амбасодорке.

ДАРА:            Стоп! Чекајте мало и нека само једна говори. Да ли сам ја добро разумела да су нам пацијентикиње некакве амбасодарке?

ЛЕПА:                       И то не било какве?

ДАРА:            Опа, да нису америчка и немачка?

МИЛЕВА:     Ма каква Америка и Немачка, много су значајније.

ДАРА:            Шта је значајније од Америке и Немачке, Русија и Европска Унија или можда Кина?

ЛЕПА:                       (Милеви) Она нема појма шта су метатрони и археји.

МИЛЕВА:     А вероватно не зна ни за Агарту и Шамбалу.

ДАРА:            Стоп! Рекла сам да ми једна објасни о чему се ради? Какви то амбасадори долазе? Не интересује ме ти окултни термини, те глупости оставите за наше пацијенте.

МИЛЕВА:     Појма ти немаш рекла сам ја. Метатрони и археји су виши анђели, како да кажем виши арханђели, имају директан контакт са Богом.

ДАРА:            Опа? Сад ми је јасно, мислим јасно ми је о чему говорите. Све је то поникло на њу ејџ или езотеријском ђубришту, али ми није јасно зашто какве везе са тим имају те амбасодорке које долазе?

ЛЕПА:                       Па њих две су амбасадорке Агарте и Шамбале и уједно су Метатрони и археји.

ДАРА:            (крсти се) Господе Боже молим ти се, све ми узми само ми здрав разум остави.

МИЛЕВА:     Види је крсти се!? Вуду вештица и крсти се!?

ЛЕПА:                       Јаков је остварио превелики утицај на њу.

ДАРА:            Кад би чуо какве глупости говорите црни ђаво би се од муке прекрстио! Је ли бре гуске једне, да ли ви стварно верујете у глупости које причате нашим пацијентима? Верујете стварно да постоје људи који су метатрони и археји? Верујете стварно да неко може да буде амбасадор Агарте и Шамбале ако та демонска гнезда стварно постоје?

ЛЕПА:                       Ово је нечувено, нечувено! Она Агарту и Шамбалу назива демонским гнездима? Јао теби! Знаш ли да у Шамбали и Агарти обитавају виши духови и да само захваљујући њима свет још није уништен?

МИЛЕВА:     Узе ми речи из уста?

ДАРА:            Јакове! Јакове пробуди се!

ЛЕПА:                       Опет си га зомбирала? Е баш ми је драго што нам долазе амбасодорке видећемо да ли ћеш моћи њих да зомбираш.

ЈАКОВ:          Будан сам. Каква ми је ово трака на очима? Ух што ме боли глава као да сам сву ноћ пио.

ЛЕПА:                       Од како са њом спаваш све си мршавији и изнуренији, а док си са мном спавао био се почео и да се гојиш.

ДАРА:            Да, а нарочито од како си почела да пре спавања стављаш пемперс на главу.

МИЛЕВА:     Пепмперс на главу (смеје се)

ЛЕПА:                       Шта је теби смешно?

МИЛЕВА:     Ма ово са пемперсом. Није ваљда да стварно стављаш пемперс на главу пре спавања?

ЛЕПА:                       Да и одлично спавам.

МИЛЕВА:     Зато твој муж спава са Даром док ти одлично спаваш са пемперсом на глави (смеје се)

Дара се смијуљи, а Јаков бијесно устаје.

ЈАКОВ:          Ко ми је залепио очи лепљивом траком?

ДАРА:            Ја. Ја сам ти залепила јер сам хтела да изгледа као да си будан, пошто сам мислила да нам долазе пацијенти, а нисам хтела да те будим, кад оно долазе нам амбасдорке, па сам морала да те пробудим.

ЈАКОВ:          Амбасадорке? Ух сунце ти твоје да није неко пријавио да варамо народ па нам долазе из наше амбасаде да нас упозоре да не брукамо ни себе ни државу?

МИЛЕВА:     Види будале.

ЛЕПА:                       Не називај могу будућег бившег мужа будалом. Још увек није бивши.

ДАРА:            Тако је госпођо Лепа, него де ти свом драгом будућем бившем мужу убјасни ко нам то долази у посету. У осталом ко је позвао те две сподобе? Или су се пријавиле као пацијенти?

МИЛЕВА:     Оне пацијенти? Не буди луда молим те.

ЛЕПА:                       Јакове, мислим Џеки или да кажем Славољубе, ти знаш шта су археји и метатрони зар не?

ЈАКОВ:          (обухвати шакама главу) Јаој не мој опет да почињемо, молим те! Рекао сам да не желим да слушам та луциферијанска срања и да о томе не говориш у мом присуству?

ЛЕПА:                       Добро нећу, али ти знаш о чему говорим, зар не?

ЈАКОВ:          Како не бих знао? Годинама сам проучавао секте и јасно ми је да се више нико и не бори против тог зла, али то не значи да ћу ја да га прихватим. Ја сам хришћанин, верник и .. какав-такав свештеник.

МИЛЕВА:     Одлично си то рекао, какав-такав. Боље ти пристаје Бетмен него свештеник (смеје се)

ДАРА:            Је ли бре шта се ти данас смејеш као луд на брашно?

ЛЕПА:                       Она верује, мислим…ми верујемо да ће сада када амбасадорке долазе…мислим… је ли, оне су наше, то јесте ми смо њихове…

МИЛЕВА:     Да оне су наше и ми смо њихове, а пошто смо ми њихове…

ЈАКОВ:          Доста! Реците ми јасно и гласно ко зашто долази!?

ЛЕПА:                       Тамаринда Лихт и Аметистиа Кристал, амбасадорке.

ЈАКОВ:          О мој Боже опрости им јер не знају шта раде.

ДАРА:            Знају оне шта раде, знају! Милева их је позвала да се реши тебе и мене, ако није тако овде ме сеци (показује на врат).

ЈАКОВ:          Даро зар и ти?

ДАРА:            Шта зар и ја?

ЈАКОВ:          И ти верујеш у те глупости?

МИЛЕВА:     Видећемо да ли су глупости кад узвишене госпође дођу.

ЈАКОВ:          Нека оне само дођу. Премда сам био одлучио да престанем да радим сад сам добио вољу да излечим те јаднице. Да их излечим или раскринкам, зависно од тога да ли су болесне или су само похлепне.

ЛЕПА:                       Ти мислиш да можеш да се супроставиш метатронима и архејима, о јадниче јадни, а оне могу да те преторе у стуб соли.

ДАРА:            Може он може, још ако буду млађе ко зна шта ће да му падне на памет. Не мрдам ја одваде и ако сам требала да идем у град. Што је сигурно сигурно, мислим за час се у њему пробуди Бетмен чим нико не пази на њега.

МИЛЕВА:     Које сте будале вас двоје. Одох сад да уведем госпође узвишене духове.

ЛЕПА:                       Идем и ја.

ЈАКОВ:          Не ти остајеш овде, а ти Даро иди и осмотри те две вештице док ми Лепа отпева песму.

ДАРА:            Зашто она да ти пева? Зар ја не певам добро?

ЈАКОВ:          Иди молим те?

ДАРА:            Не идем док не чујем како она пева.

ЛЕПА:                       Можда сад није време да певам литургијске песме. Мислим сад би боље пристајало да певам Харе Кришна…

ЈАКОВ:          Тишина! Певај оно што најбоље знаш, а ти добро знаш шта је за мене најбоље.

Лепа заколута очима, подигне поглед према небу и почне да пева,

ДАРА:            Ах то? Могу безбедно да их оставим саме ово не наводи на грех.

Дара излази, светло се гаси

СЛИКА 4

Пре него што се светло упали чује се тихо певање и са паљењем светла песма постоје гласнија. Лепа пева, а Јаков стоје поред ње затворених очију.

Утрчавају Јована и Жана, Лепа се осврне, љута.

ЛЕПА:                       Како то улазите?

ЈОВАНА:      Тата! Тата! Тета Дара је невољи!

ЖАНА:          Упишкила се од страха, а ако брзо не дођеш можда се и укаки.

ЛЕПА:                       Шта то трабуњаш?

ЈОВАНА:      Не трабуња, и ја бих се упишкила да ми неко стави змију на главу.

ЖАНА:          Да је обична змија, него кобра, права правцата кобра.

ЈАКОВ:          Децо чиме си ви дрогирате? Жана јесам ли ти рекао да Јовану не наводиш на глупости!?

ЛЕПА:                       Моја Жана да наводи Јовану на глупости? Хајде молим те, пре ће бити да је Јована навела њу на глупост.

ЈАКОВ:          Моја Јована неког да наведе на глупост? Па она је неискварена као…као…јагње…

ЖАНА:          Доста бре! Две вештице и тета Ариана муче тета Дару. Две је држе, а трећа јој приноси змију лицу. Кажем вам бре да се упишкила од страха.

ЈОВАНА:      До сад се можда и укакила.

ЈАКОВ:          Ви то озбиљно?

ЛЕПА:                       како изгледају те две?

ЖАНА:          Као да су побегле из неког индијског филма. Шарене су као рајске птице, а на главама имају омотане неке крпе.

ЈОВАНА:      И имају тачке на челима, знате оно као оне Индијке у филмовима.

ЛЕПА:                       Па да, то су оне, мислим Тамаринда и Аметистиа

ЈАКОВ:          А госпође амбасодорке? Па нисам знао да су Индијке?

ЛЕПА:                       Нису Индијке, Немице су, али су читав живот провеле у Индији у Ашраму у којем је децу учила и Мариа Монтесори.

ЖАНА:          Еј бре! Тета Дара ће сигурно да се укаки ако је не спасите!

ЈОВАНА:      Ја сам убеђена да се до сада укакила.

ЛЕПА:                       Ја немам намеру да је спашавам. Залужила је она и горе.

ЈАКОВ:          Али зато ја имам. Не мрдајте одавде ма шта да чујете. (узима палицу  излази)

ЈОВАНА:      (Лепој) Идите и ви молим Вас, њих су две, а тата је сам. (плачно)

ЖАНА:          Не бојим се ја за чика Јакова.

Чује се бука, женски јауци, мушке псовке, ударци.

Јована, Жана и Лепа опрезно прилазе вратима, бука престаје на сцену утрчава Милева, без шешира са разбарушеном косом. Бежи на супротан крај сцене и покушава да се сакрије За њом улази Јаков са палицом у руци и осмехом на лицу, а на крају се на кратко појави и Дарино лице, па онда нестане.

ЈОВАНА:      Шта сам ти рекла? Укакила се.

ЖАНА:          Ма и ти би да су ти кобру подносили под нос.

ЈАКОВ:          Вас две у своје собе.

ЈОВАНА:      Али тата?

ЈАКОВ:          Нема али, иди у собу јер морам нешто важно да обавим.

Јована оборене главе излази.

ЈАКОВ:          (Жани) Шта ти чекаш? Треба ли да те замолим да изађеш?

ЖАНА:          Ништа ти то не би вредело. Имам ја свог тату па ни њега не слушам.

ЛЕПА:                       (викне) Жана! Ако из ових стопа не одеш има да те пребацим преко колена и ударам док ти задњица не помодри као патлиџан.

ЖАНА:          Онда ћу да те кажем тати.

ЛЕПА:                       Ма кажи ме и драгом Богу али тек кад те измлатим (крене ка Жани)

Жана уплашена побјегне, затвори врата за собом, па их мало отовори тек толико да провуче главу.

ЖАНА:          Сад одох код тате и видећеш ти кога си хтела да тучеш.

Лепа крене ка њој, али је Јаков задржи, Жана затвори врата за собом. Милева прилази оборене главе.

ЈАКОВ:          Извуче се ти само са једним шутом у дупе. Требало би и тебе да изгазим као оне две, али нисам више љут, а Бог другачије мери кад човек погреши у бесу и када то свесно уради.

МИЛЕВА:     Дара није никаква вуду вештица. Сад су нам то доказале амбасадорке из…

ЈАКОВ:          А оне нису никакве амбасадорке нити метаторини или археји како себе називају, него најобичније лудаче.

ЛЕПА:                       Полако, полако, смирите се вас двоје.

Јаков седне у своју фотељу, испод стола или иза фотеље дохвати флашу са ракијом и пије диркетно из флаше.

ЛЕПА:                       Шта се то десило напољу?

МИЛЕВА:     Ништа, ништа посебно само су Тамаринда и Аметистиа доказале да Дара није вуду вештица. Упишкила се и укакила од страха, а змија није била права него пластична. Да је права вештица она би могла да се супростави и прозре превару.

ЛЕПА:                       А је ли? А да су Тамаринда и Аместитиа метатрони могле су да се супроставе Јакову кад их је шутао, довде су чуло како јаучу.

МИЛЕВА:     Није то исто! Јаков их је изненадио и оборио, па нису могле…

ЛЕПА:                       Бојим се да не би могле да се супроставе све да је било и другачије, населе смо на превару, као гуске.

ЈАКОВ:          Шта ће ти то као, реци лепо: Гуске смо и населе смо на превару.

ЛЕПА:                       Ти ћути! Мушкарац који дигне руку на жену, па макар она била преварнткиња као ове две, не заслужује да се са њим прича.

ЈАКОВ:          Ја? Ја дигао руку на жену? Не причај глупости, не бих ја о такве руке поганио.

ЛЕПА:                       А оно јаукање и она бука као да се кућа руши? Немој ми само казати да си их молитвом отерао.

МИЛЕВА:     Није молитвом, али стварно није никог ударио руком.

ЛЕПА:                       Па како онда?

МИЛЕВА:     Шутао их је ногама док их није ишутао из куће, а и мене је шутнуо још ме гуза боли.

ЛЕПА:                       Нема ту никакве разлике, руком или ногом ударио је жену, односно три жене и од данас па заувек је он за мене мушки шовиниста, насилник и хомофоб и фашиста и још којешта.

Јаков се смеје.

МИЛЕВА:     Чекај мало, мислим, слажем се да је шовиниста, насилник па можда и фашиста, али зашто хомофоб, па није тукао хомосексуалце него жене.

ЛЕПА:                       Све то иде у пакету, зар не казују тако сви они који су против патријархалног друштва?

МИЛЕВА:     Па да у праву си, сигурно је да је хомофоб, а можда су сироте Тамаринда и Аметистиа и лезбејке, ма шта можда, сигурно су лезбејке, а он није тукао обичне жене него лезбејке, сад ћу да га пријавим полицији.

Јаков се смеје.

ЛЕПА:                       Каквој полицији? Да ми полиција долази у кућу сад када смо посао разрадиле.

МИЛЕВА:     Стварно би било штета.

ЈАКОВ:          Можеш слободно да их зовеш, ја више не радим са вама. (устане и оде)

ЛЕПА:                       Хеј не може то тако. Стани!

МИЛЕВА:     Пусти га, радићемо ми као раније.

ЛЕПА:                       Ма немој? Сети се да са раикијем нисмо успеле да зарадимо ни за поштен ручак.

МИЛЕВА:     Ма сад ћемо да будемо шамани. Мислим ових раики мајстора и мајсторица се намножило има их бре као кусих паса, а шамани су за сада ректи, бићемо шаманке и биће пара као плеве.

ЛЕПА:                       Не верујем, не верујем драга моја. Шамана одједном има овде више него у јужној Америци и Сибиру заједно. Вештица има на хиљаде, а светлосних радника, видовњака, врачара и којекавих хипнотизера има да их избројити не можемо. Или смишљај нешто ново или морамо да молимо Јакова да не престаје.

МИЛЕВА:     Ја да га молим? Не долази у обзир ја да молим мушкарца, па макар…

ЛЕПА:                       Па макар ти од њега зависио кредит који си узела за нови ауто. Лепо сам ти рекла да то не радиш, али мораш ти као прави гастарбајтер да возиш мерцедес, нема везе колика ти је рата кредита.

МИЛЕВА:     Дара.

ЛЕПА:                       Шта Дара?

МИЛЕВА:     Она може да утиче на Јакова да се не повлачи.

ЛЕПА:                       Ако и буде хтела да то учини, не верујем да ће тебе задржати у екипи, па ти си је држала док је Тамаринда млатила пластичном змијом око њене главе. Тако ми Жана рече.

МИЛЕВА:     Не брини ти, за час ћу ја са Даром да нађем поново заједнички језик.

ЛЕПА:                       Није ваљда и она бисексулана? Боже драги да ли је ико остао нормалан?

МИЛЕВА:     Ти још ниси схватила да не можеш овим послом да се бавиш ако немаш барем једно хомосексулно искуство? Као у уосталом што уметници не могу да успеју ако немају барем једно хомосексулано искуство и ако нису безумно толерантни према…

ЛЕПА:                       Према свим перверзијама. Јаков је у праву, лудило је устоличено као врлина, глупост постала друштвено прихватљива, док је здрав разум проглашен маном, а савест грехом. Ето у каквом свету живимо.

МИЛЕВА:     Немој молим те да моралишеш, ти си се до данас одлично уклапала у свет у коме живиш. Није ваљда да си почела да жалиш за мушко-шовинистичким патријахалним друштвом у коме су патиле, наше маме, баке, прабаке и сви наши женски преци од прамајке Лилит па до данас.

ЛЕПА:                       Певам у последње време па то изгледа утиче на мене (пева)

Милева затвори уши рукама и побегне са сцене

СЛИКА 5

Јована седи на наслоњачу фотеље.

ЈОВАНА:      Нека чудна тишина је данас у овој кући. Јуче је било бучно као да се кућа руши, а данас, данас изгледа као да нема живе душе. Бојим се да се ништа није променило и да ће све остати у духу времена, а да ја опет нећу смети о томе да причам пред народом…

Улази Жана. Весела је, у руци носи писмо и маше њиме.

ЖАНА:          Писмо за твог тату. Шта мислиш од кога је?

ЈОВАНА:      Није ваљда?

ЖАНА:          Јесте.

ЈОВАНА:      Дај да видим.

ЖАНА:          Нећеш ваљда да отвориш његово писмо?

ЈОВАНА:      Морам иначе ћу да полудим од знатижеље.

ЖАНА:          Не мораш, знам шта пише.

ЈОВАНА:      Стварно? Како? Реци ми молим те.

ЖАНА:          Мој тата диктирао куму, а кум диктирао владики, а владика само додао нешто и послао твом тати.

ЈОВАНА:      Па шта пише? Реци ми молим те.

ЖАНА:          Добро, али идемо одавде сад ће да дођу оне вештице.

ЈОВАНА:      Дара и Ариана?

ЖАНА:          Да и моја мама и она је вештица, јуче је хтела да ме туче.

Чују се гласови споља, па девојчице хитро побегну

Улази Дара, осврће се око себе па прави израз лица као да све око ње смрди. Њушка около да би на крају помирисила своју руку и ужаснуто је одмакла од носи и пожурила ка вратима, али на вратима су већ Милева и Лепа. Лепа носи пемперс у руци.

АРИАНА:     Како овде воња као да неко покакио (смеје се)

ЛЕПА:                       (баци пемперс Дари, она га невешто ухвати) Ево ти ово и немој више да излазиш без њега, нема смисла да пацијенте смрадом отерамо.

ДАРА:            А је ли то се ви спрдате на мој рачун. Немој да вас ја зомбирам.

МИЛЕВА:     Што си зомбирала зомбирала си, јуче смо виделе колико си моћна свештеница и вештица.

ЛЕПА:                       Иди лепо обуци тај пемперс па се врати да разговарамо јер Јаков дефинтивно не жели више да ради. Јутрос рано је некуда отишао и још га нема.

ДАРА:            Он неће да ради? Ма ништа ти не брини радиће он, само више нећемо плен… то јесте зараду делити на четири дела, од данас Милева или ти Ариана није више део екипе.

МИЛЕВА:     (смеје се) Будало! Ако назовем све наше клијенте и кажем им да су преварени има да завршите у затвору и Јаков и ти. Лепа и ја смо само кувале кафе и дочекивале клијенте, тако да можемо да кажемо да нисмо знале да сте вас двоје преваранти.

ЛЕПА:                       Мислим да то не би било баш паметно, али ако Дара баш инзистира…

ДАРА:            Јуде проклете! Све за шаку сребрењака?!

ЛЕПА:                       Смири се драга моја. Смири се. Јуче си мало награбусила, али ако ћемо право и заслужила си. Мене си убедила да можеш да ме зомбираш, а Ариани си разбила главу.

ДАРА:            Опет ћу чим нађем палицу!

ЛЕПА:                       Нема је. Однео је Јаков са собом јуче када те ја спашавао и више је није вратио. Ваљда му треба јадном, од како спава са тобом измршавео је и ослабио па му сад треба палица.

МИЛЕВА:     С ким спава добро је да је жив. (смеје се)

ЛЕПА:                       Ко би рекао да ти можеш да жалиш мушкарца?

ДАРА:            Она? О драга моја није она никаква феминисткиња, она је само један од оних жена које никада не добијају мушкарце какве желе, па су зато кивне на читав свет.

ЛЕПА:                       Ја била убеђена да је она огорчени противник патријахалног друштва па зато….

ДАРА:            Милева? Не буди смешна, она и њој сличне ће бити мање од маковог зрна чим их ухвати прави мушкарац у руке.

МИЛЕВА:     Немој да лупаш глупости молим те!

ЛЕПА:                       Чекај мало. Све које сам познавала са ставовима као што ти имаш удале су се за Турке, Арапе и Албанце и никад више нисам чула да се боре за права жена. Сад се још само боре за права муслимана.

МИЛЕВА:     Ти такође престани да лупаш глупости. Те које си ти познавала су биле лажне феминисткиње. Ја сам феминисткиња и вештица и нема мушкарца који би ме покорио.

ЛЕПА:                       Нешто не верујем ни да си вештица, јер од како се познајемо само причаш, причаш, причаш, а никад ништа нису успела да урадиш својим вештичарањем.

ДАРА:            Зар си мислила да ове модерне вештице умеју ишта друго осим да брбљају?

МИИЛЕВА:  Барем не пишке и не каке у гаће пред пластичном змијом. (смеје се)

Дара бијесна крене према њој, али је Лепа је заустави,

ЛЕПА:                       Стоп! Од данас сам ја поново газда у мојој кући и нема свађе нити туче. Јесам ли била јасна?

ДАРА:            Ово је Жанина кућа. Јадно дете, ко га је родио.

ЛЕПА:                       Моја или Жанина могу да те избацим кад хоћу!

МИЛЕВА:     Избаци је, избаци је мамицу јој…

ЛЕПА:                       Тебе такође! Ако Јаков стварно више неће да ради ни вас две ми нисте потребне. Можете само проблеме да ми навучете за врат.

МИЛЕВА:     Види, види! Зар тако најбољој пријатељици? Зар тако пријатељици која те спасила из канџи оне патријахалне свиње, твог мужа. Да није било мене и сада би била његова домаћица од које се очекује да га увијек дочека са осмијехом на лицу, топлом вечером и меком постељом.

ДАРА:            У јеси је спасила (смеје се) да је ниси спашавала жене никад не би сазнала како је гадно кад жена мора сама да одгаја дете, зарађује своје хљеб и још којешта.

МИЛЕВА:     Ти ћути. Долазиш из Србије и ви тамо појма немате о модерним кретањима. Вама није јасно да је мушкарац доживео свој зенит и да полако пада, док се ми пењемо.

ЛЕПА:                       Доста. Маните се празних прича и смислите начин да даље успешно радимо без Јакова или се још данас иселите из куће. Нећу да имам проблема са бившим мужем јер ме је већ упозорио да не може да толерише да у кући коју је он оставио Жани пљачкамо наивне људе.

МИЛЕВА:     Свиња шовинистичка!

ДАРА:            (смеје се) Какве везе има његова жеља да му дете одраста у здравој средини са шовинизмом?

ЛЕПА:                       Мислиш да Жана одраста у нездравој средини?

МИЛЕВА:     Пусти будалу. Зар питаш за мишљење ову лажну вуду свештеницу?

ДАРА:            Наравно да је ово нездрава средина за дете, осим наравно ако ниси као Милева верник Новог Доба где човека треба што пре ослободити од здравог разума и предати светом лудилу, како то они кажу.

ЛЕПА:                       Мислим да сам до јуче била. Да, баш сам била дубоко загазила у то блато. Прво раику курсеви, па курс за вештице…

МИЛЕВА:     Хеј шта то причаш? Лепа сестро шта се са тобом дешава?

ДАРА:            Прогледала жена, а ако је њој свануло, неком ће да се смркне.

ЛЕПА:                       У праву си Даро или ти Ксенија. Смркнуће се вама обема. Марш напоље!

Милева и Дара се трзну и направе по корак уназад. Врата се отварају. Улази Јаков, усправан, поносан и са осмехом на лицу.

ЈАКОВ:          Имам две вести Даро. Двије добре вести.

ЛЕПА:                       Неће имати времена да их чују, управо их избацујем напоље.

ЈАКОВ:          Ајде? Ма кад ниси до сада немој ни сад, јер морам нешто важно да вам кажем.

МИЛЕВА:     Одлучио си да наставиш да радиш са нама?

ДАРА:            Одлучио си да избацимо Ариану и радимо бе ње?

ЛЕПА:                       Одлучио си да избациш Ариану и Дару па да радимо нас двоје?

ЈАКОВ:          Далеко сте од истине. Одлучио сам да се посветим својој породици и престанем да грешим. Моје дете и моја жена су једино о чему се бринем од сада.

ДАРА:            Залуд си одлучио, Лепа те више неће примити у кревет јер је у њему одвано њен бивши садашњи љубавник.

ЈАКОВ:          То се мене не тиче. То није мој проблем, то је проблем Жаниног оца, ако је и његов проблем.

ЛЕПА:                       Чекај бре пред законом сам ја твоја супруга, а не његова.

МИЛЕВА:     Мушка свиња, шта сам вам рекла?

ДАРА:            Чекај, чекај мало, ово ми смрди на нешто.

МИЛЕВА:     Како не би смрдело, кад си се укакила.

ЛЕПА:                       Ниси ваљда опет, а лепо сам ти рекла да ставиш пемперс.

ДАРА:            Тишина бре! Јакове можеш ли да ми појасниш о чему говориш. Каква супруга, каква породица? Лепа је у праву ти си пред законом њен муж.

ЈАКОВ:          Јесам преда законом али нисам пред Богом. Вратићу се мојој бившој жени. Са њом сам венчан пред Богом.

ДАРА:            Оној лујки што те оставила због мог бившег мужа…

ЛЕПА:                       Није ваљда да је и њега оставила…

МИЛЕВА:     (удари дланом о длан) То је жена свака јој част!

ЈАКОВ:          Написала ми је писмо и рекла да ме је преварила јер није могла више да поднесе да јој се подсмевају да живи са Бетменом. Ја сам њој опростио, она је мени опростила, а Бог ће ваљда обоме да опрости. Важно је да нам је владика опростио. Добио сам нову парохију…

ДАРА:            А ја, ја, шта ја да радим?

ЈАКОВ:          Врати се свом харомоникашу сад је слободан или се запосли у некој невладиној организацији у Београду, са дипломом социолога и твојим карактером далеко ћеш да догураш.

ЛЕПА:                       Мораш прво од мене да се разведеш. А шта ако ти ја не дам развод?

ЈАКОВ:          Даћеш, а и ако не даш ништа страшно одох ја у Србију.

МИЛЕВА:     (Дари) Стварно нећеш да се вратиш у Србију?

ДАРА:            Ни мртва.

МИЛЕВА:     Онда нам не преостаје ништа друго до да се удружимо.

ДАРА:            Да наставимо да шишамо овце?

МИЛЕВА:     Да, а можемо и да певамо. Шта мислиш да направимо трио и да се рецимо зове Лујке.

ЈАКОВ:          Бољи назив ни покојни Андрић не би смислио (смеје се)

ДАРА:            Зашто да не? Оне вештице у Србију имају групу Фрајле, а зашто ми овде не бисмо имале групу Лујке, нисмо ништа ни горе и боље од њих?

ЛЕПА:                       Без мене, ја ћу покушати да се помирим са Жаниним татом.

ЈАКОВ:          Браво. Диван човек, баш сам се данас са њим људски испричао.

ЛЕПА:           Ти познајеш мог бившег?

ЈАКОВ:          Да рекао је да ће да наврати да попијемо кафу прије него што одем. Одох да спремим ствари.

ЛЕПА:                       И ју! Морам да поспремим кућу иначе може да ме пријави социјалном да Жана нема одговарајуће хигијенске услове.

Јаков, а за њим и Лепа излазе, Дара уморно седне у фотељу, а Милева на под поред ње.

ДАРА:            А тако добро нам је било кренуло.

МИЛЕВА:     Ма не брини, оваца има довољно, а ми смо нешто научиле у ово време док смо радила заједно.

ДАРА:            Боље би било да одемо у цркву у исповедимо се, покајемо се и наставимо да живимо као поштене жене.

МИЛЕВА:     И радимо за цркавицу, купујемо у најјефтинијим продавницама, возимо се у лошим аутомобилима, шминкамо јефтином шминком и одмарамо у селу наших родитеља јер пара за луксузна одмаралишта немамо и на крају удамо за мушке свиње који највећи део живота проводе гледајући утакмице док у десној руци држе пиво, а у левој своје тестисе, хвала лепо, није то за мене.

ДАРА:            Није ни за мене.

МИЛЕВА:     А није ни у духу времена.

ДАРА:            Шта ти оно предложи да се удружимо?

МИЛЕВА:     Да, ако нас нема више онда дуо, направићемо дуо Лујке.

ДАРА:            Одлично, боље да будемо лујке него да се понижавамо пред мушким свињама. А прва песма може да нам звучи овако:

Ми смо лујке поносне,

Не слушамо никога ни мужа ни Бога,

Продаћемо образ и поштење,

Шта ће нам?

Завјеса се затвара

 

 

Миодраг Лукић
Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here