Сорош: Мађарска влада шири страх и мржњу

0
5
Поделите:

 Влада Мађарске у октобру је на адресу готово четири милиона домаћинстава у земљи послала упитнике тражећи од људи да изнесу своје погледе о седам изјава описујући моје наводне планове о преплављивању Европе, нарочито Мађарске, муслиманским мигрантима и избеглицама.

Влада је саопштила седам тврдњи о, како је назвала, „Соросевом плану“. Оповргао сам све.

Влада је сада објавила резултате својих „националних консултација“ о мом фантомском плану, тврдећи да је вежба била успешна без преседана. Остављам мађарској јавности да одреди да ли је и у којој мери бројка од 2.301.463 учесника (од укупно 9,8 милиона становника) претерана. Требало би омогућити увид у листу оних који су учествовали у анкети и проверити да ли су заиста учествовали. Уместо тога, желим да се усредсредим на суштину кампање.

Националне консултације и објављивање резултата су најновији елементи масовне актуелне пропагандне кампање коју финансирају мађарски порески обвезници у корист дубоко корумпиране владе како би се скренула пажња са њиховог неуспеха да испуне легитимне тежње Мађара, нарочито у образовању и здравству. Кампања је почела још летос преплавивши јавне просторе постерима са мојим ликом и фокусом на мој осмех уз речи „Не дозволите да се Сорос последњи смеје“. На осталим постерима опозициони политичари представљени су као моје марионете.

Као што су многи указивали, читава кампања носи непогрешив мирис антисемитизма. Влада би волела да верујете да сам ја непријатељ мађарског народа. Отворио сам своју прву филантропску фондацију у Мађарској 1984, када је земља још била под доминацијом Совјетског Савеза. Од тада, обезбеђено је више од 400 милиона долара за јачање и подршку земљи у којој сам рођен.

Током деведесетих, као и сви обични Мађари који су се борили са транзицијом са комунизма на тржишну економију, фондација је финансирала бесплатно млеко за основце у Будимпешти и опремила мађарске болнице ултразвучним апаратима. Више од 3.200 Мађара добило је студентске стипендије од фондације. Многи од њих завршили су постдипломске студије на Централноевропском универзитету (ЦЕУ) који сам ја основао у Будимпешти почетком деведесетих. ЦЕУ се данас рангира међу 100 водећих универзитета у свету у области друштвених наука.

Још један елемент пропагандне кампање био је да изврне значење „отвореног друштва“. Дозволите ми да разјасним шта ја мислим када користим тај израз. Не мислим да отворене границе и масовне миграције имају за циљ да униште наводни хришћански идентитет Мађарске, како тврди влада. Отворено друштво је засновано на идеји да коначна истина није ни у чијем поседу те да заједнички живот у миру подразумева поштовање мањина и мањинског мишљења. Изнад свега, то је друштво засновано на критичком размишљању и снажној јавној дебати о јавним политикама. То је и разлог зашто данас моја фондација – између осталих укључујући и ЕУ – подржава групе као што су мађарска Унија за грађанске слободе и мађарски Хелсиншки комитет, који штите и промовишу вредности и принципе на којима почива ЕУ.

Влада такође тврди да ја контролишем европске институције у Бриселу те да користим ту контролу да уведем опаки „Сорос план“ државама чланицама Уније. То је бесмислено. Одлуке о томе како поступати према мигрантским кризама доносе државе чланице Уније, укључујући и мађарску владу. Свако другачије објашњење вређа интелигенцију мађарског народа.

Гајим дубока уверења о томе како би Европа и остатак развијеног света требало да одговоре на избегличку кризу и гласни сам заговорник тих погледа. Моја уверења рођена су из личног искуства. Стигао сам у Британију из Мађарске 1947. као избеглица. Никада нисам друге охрабривао да постану избеглице. Моји родитељи, као и још 200.000 Мађара, напустили су земљу након пораза револуције 1956. и добили су азил у САД.

Своје идеје о избегличкој кризи прво сам објавио у септембру 2015. и с времена на време сам их ревидирао како су се чињенице на терену мењале. Тврдио сам 2015. да би развијени свет требало да прихвати најмање милион избеглица годишње; касније сам смањио ту глобалну бројку на 500.000 од чега сам предложио да Европа може прихватити 300.000.

Мој водећ принцип јесте да би прерасподела избеглица унутар ЕУ требало да буде потпуно добровољна. Државе чланице не би требало на силу да прихватају избеглице које не желе, а избеглице не би требало приморавати да се селе у земље у које не желе.

Државе чланице које одбију да прихвате избеглице могу дати свој допринос на многе друге начине, али избегличка криза је европски проблем, стога је потребно европско решење, а не 28 одвојених решења. Управо је овај сет препорука које је мађарска влада намерно искривила и означила као „Соросев план“.

Нажалост, ЕУ није усвојила моје идеје, а токсична политичка атмосфера коју је створила Мађарска (и Пољска) смањила је европски капацитет да прима и интегрише избеглице. Не оптужујем владе Мађарске и Пољске што одбијају да прихвате избеглице које не желе, али их сматрам у великој мери одговорним за ометање европског решења.

Сећам се шта се догодило током Другог светског рата када је једна друга група жртвована због европских проблема. Те ране из прошлости оставиле су дубоке ожиљке који још нису зарасли, а који се данас поново отварају. Истинска сврха владине пропагандне кампање јесте ширење страха и мржње међу мађарским народом и покушај да га учини равнодушним према патњама других.

Драго ми је да саопштим да је владина пропагандна кампања била мрачни пропуст. Мој кратак говор на мађарској телевизији пратио је више од милион гледалаца док су друштвене платформе преплављене изливима симпатије и подршке. Веома сам захвалан на овим одговорима. Обећавам да ћу преостале године свог живота посветити подршци слободи мисли и изражавања, академској слободи и заштити мањина и мањинског мишљења, не само у родној Мађарској, већ широм света.

Аутор је председавајући Сорос фонда за менаџмент и фондације Отворено друштво

Данас

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here