Деда мраз

0
11
Поделите:

Време је новогодишњих празника и симпатичног декице са белом брадом у црвеном. Пошто већина људи верује да је декицу измислила компанија “Кока-кола“ хајде да мало завиримо у порекло и име Деда Мраза.

Сент Никoлас (Saint Nicholas) је назив за светог Николу у германским језицима, од Немачке до Скандинавије (Синтерклас-Холандија, Швјенти Миколај-Пољска). У тим областима се пре два-три века (нисам могао тачно да утврдим) раширио обичај да родитељи на дан светог Николе дарују децу говорећи да им те поклоне доноси сам свети Никола, али да поклоне даје само деци која су током године била добра и послушна. Ако су тај услов испунила деца би Св.Николи писали писма са списком жеља, жељно чекајући дан када би им се поклони појавили док су спавала. Касније се тај обичај пренео на Божић, када се и кити јелка. Наравно да су у зимско време када је дан најкраћи та светлуцавост поклона у украсном папиру, разнобојност сијалица и  празнична музика били психолошки контраст мраку, снегу и хладноћи. Тако је до данас остало да је дом Деда Мраза на Северном полу или у Лапонији.

Словенски Деда Мраз настао је у 19. веку у Русији, на основу веровања о злом старцу који доноси зиму и мраз, а односи неваљалу децу. Име му је било „Дјед Мороз“ што је такође значило Деда Мраз. Постепено је претворен у позитивну личност који је као и Св.Никола на западу доносио доброј деци дарове за Божић. Доласком комуниста на власт деда Мраз је у оквиру сузбијања утицаја религије био забрањен, али је касније поново дозвољен, само што више није смео да долази за Божић већ за Нову годину.

Амерички карикатуриста Томас Наст је 1862. урадио серију илустрација у листу “Харперс Викли“ (Harper’s Weekly), њујоршком политичком магазину, где је Деда Мраз био цртан по узору на Св.Николу: доброћудан и великодушан, славио  је рођење Христа и подржавао Унију у грађанском рату.

deda-mraz-1

Појављивао се у одећи различитих боја, да би се црвена усталила од када се тако обучен појавио на божићним честиткама 1885. године.

Тако је настао Деда Мраз каквог га сви знамо, буцмасти декица у црвеном мантилу са џаком поклона који има белу дугачку браду и црвене образе. Из претходног се може видети да Деда Мраза није измислила компанија “Кока-кола’‘, како се често наводи, она га је 1931. године само преузела и наставила да га развија за своје потребе. Тада је запослила уметника Худона Санблома да креира Деда Мраза за новогодишњу маркетиншку кампању, а овај је касније признао да му је као модел у тој кампањи послужио један путујући продавац “Кока-коле“ у пензији. Његов Деда Мраз се први пут појавио у листу „Сетдеј ивнинг пост“ (Saturday Evening Post). Све до 1966. године Санблом је радио нове сценарије за „Кока-колу“, самим тим стално унапређујући и лик Деда Мраза. Пошто се пред сваки Божић лик Деда Мраза појављивао на производима “Кока-коле“ тако се и формирао закључак да га је баш та компанија измислила.

Данас је Деда Мраз најпознатија митска фигура задужена за даривање поклона најмлађим. У ово доба га је немогуће избећи јер се појављује на честиткама, интернету, излозима, украсима, а обичаји везани за његов долазак су распрострањени широм света, од писања писама, преко качења чарапа за остављање поклона, па до организованих одлазака на доделу пакетића. У више земаља постоје посебни огранци поштанске службе који се баве одговарањем на писма упућена Деда Мразу. Међу мотоциклистима широм света, па и код нас, устаљена је акција Мото Деда Мраз када се деци без родитељског старања и деци са посебним потребама на моторима уручују пакетићи.

Каква је ситуација код нас? Наравно да смо и ми имали свог дароватеља, а он се звао Божић Бата. Е сад ту има једна занимљивост о томе како је име настало, а настало је од песмице која се певала у 19.веку (забележио Милош С.Милојевић):
Божић, Божић бата
Носи киту злата
Да позлати врата
Обоја по боља
И сву кућу до краја
Божић је деминутив од Бог, а “бата“ се није односило на лик него на бат корака приликом доласка или ударање штапом којим је куцао на врата (батати-лупати, ударати). Деца су уместо труптања то схватила као да се ради о неком добром бати који им доноси поклоне, па је тако и остало име. Божић Бата је постојао само код Срба, носио је шубару и кожух (гуњ), а преко рамена је имао обичан јутани џак са дрвеним играчкама и свиралама, плетеним капама и рукавицама, орасима и сувим шљивама, а тек касније светлуцавим свиленим бомбонама. Вероватно су различити крајеви у Србији имали различите верзије Божић Бате, али већином је то био најстарији мушки члан породице-домаћин, који би маскиран за Божић труптао по снегу долазећи пред врата док су га деца склупчана поред огњишта жељно ишчекивала. Недостатак струје, снег који је био редовна појава у то доба године и збијеност породице били су предуслови да се долазак Божић Бате доживи магичније и емотивније, поготово код деце.

Међутим, због тога што је већи део штампаних издања у Србији штампан у Војводини, која је тада била део Аустроугарске, Божић Бата је мењао свој илустровани изглед и све више личио на западног Деда Мраза. У руралним срединама Божић Бата се још и задржао, док се у урбаним све више поред њега почео појављивати и Деда Мраз. Онда је за време владавине комуниста, као и у Русији, уместо Божић Бате, који је био сувише везан за веру и традицију јер је долазио за Божић, почео да се пропагира национано и верски “неутрални“ и по класну револуцију мање опасни Деда Мраз који је долазио за нову годину, наравно по грегоријанском календару. У данашње време Божић Бата је пропагирањем западних вредности са многим другим обичајима изгуран из традиционалне праксе Срба.

Баш у тим западним земљама водила се полемика да ли деци треба рећи да Деда Мраз не постоји, а ако треба када је то право време. Наравно да обичаје који деци доносе радост треба задржати, али веровање у Деда Мраза деци може донети више штете него користи, јер ће са одрастањем и сазнавањем истине изгубити поверење у своје родитеље. Када сам пре четири, пет година свом сину рекао да му Деда Мраз неће ништа донети док мама и тата не уђу у недозвољен минус на текућем рачуну ћерке су ми рекле да сам окрутан, али једноставно сам желео да зна истину о “човеку“ који за једну ноћ свој деци на свету подели поклоне. Зато је “Пошта Србије“ по четрнаести пут и ове године организовала конкурс “Пиши Деда мразу“, на који се одазвало 20 000 деце.

deda-mraz5

Ето то вам је прича о потрошачком друштву које је избацило традиционалне Св.Николу, Дјед Мороза, Божић Бату и друге дародавце и усвојило “Кока-колин“ лик који са летећим санкама које вуку ирваси обилази свет и улазећи кроз оџак доноси деци поклоне. Или евентуално из црвеног “Мака“ окићеног светлећим лампицама дели “Кока-колу“.  И док пуначки, брадати декица у црвеном, популарни Санта, уз мало маште широм света у домове уноси осмехе (хо-хо-хо) и празнично (читај: потрошачко) расположење, код нас је у реклами лик кога су у банци преварили за кредит. Ваљда су хтели да кажу како је у Србији лакше веровати у Деда Мраза него да те банке неће преварити.

Жељко Пантелић, Бунар блог

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here