Саша Недељковић: СОКОЛСКО ДРУШТВО БЕОГРАД-МАТИЦА

Поделите:

Др Владан  Ђорђевић  био је један од гимнастичара који су деловали у дружини Стевана Тодоровића. Студирајући  1863-1869. медицину  у  Бечу увидео  је  колико  је  допринео  Немачкој  Јанов покрет телесног вежбања (Турнери). По повратку са медицинских студија добио је дужност начелника Санитетског одељења. Сматрао  је  да  треба  и  у  Србији  отпочети  са  систематским  телесним  вежбањем. Предложио је министру Милутину Гарашанину да се организује гимнастичко друштво. Припремајући  оснивање  гимнастичког друштва  у Београду, упутио  је  писма  учитељима  гимнастике Стевану Тодоровићу, Љубомиру Илићу и  Ферду Михоковићу  са  питањем  дали  су  спремни  да  добровољно  раде  у  друштву  ако  буде  основано. После  пристанка, сазвао  је  20. 12. 1881. збор  угледних  грађана  у  сали „Српске  круне“ код Калемегдана. Збор  је  одржан  под председништвом  Стевана  Тодоровића, а  у  првом  реду  седеле  су  један  крај  другог  вође  либерала, напредњака  и  радикала : Радивој Милојковић, Милутин Гарашанин и Никола Пашић (1). На  наредном  збору  одржаном  на  истом  месту 26.12.1881. усвојена  су  правила (Уредба) Београдског друштва за  гимнастику  и борење. По правилима  друштво се  старало  да  ради  на  развитку  и  унапређивању  телесне  снаге  и  здравља  својих  чланова; да  оснива  нова  друштва  која  би  поред  гимнастике  ширила  свест  народне  заједнице; да  обрати  пажњу  на  народне  игре  уводећи  их  у  своје  вежбе;  и  да  о  свом  трошку  спрема  учитеље  гимнастике (2). На  скупштини  одржаној 3.1.1882.  изабрана  је  управа друштва. У  управу  су  изабрани Стеван Тодоровић, оснивач  дружине  за  гимнастику из 1857. и Лаза Костић, један од оснивача Соколског друштва  у Новом  Саду 1874. Редовна  вежбања  почела  су  17.1.1882. у  сутерену  зграде  Црвеног крста. Од  гимнастичких  справа  друштво  је  користило  вратило, разбој, коња, јарца, конопац  за  пењање,  неколико  ђулади  за  вежбање и десетак палица. Код  Делијске чесме јула 1882. друштво  је приредило Јавни  час мачевања. Др Владан  Ђорђевић и друштво приређивали су академије и концерте у Народном  позоришту. Гласник друштва био је лист „Народно  здравље“.

На  предлог  Војислава  Рашића  Београдско  друштво  за  гимнастику  и борење  на  скупштини  одржаној  7. априла 1891.  прихватило  је  свесловенску соколску  идеју   и променило   назив  у  Београдско  гимнастичко  друштво „Соко“.(3) Свет. Томић био је ђак виших разреда гимназије и као великошколац  чла сокола.

Био је захвалан Београдском соколу што га је као младог одвојио од кафане и везао за соколску вежбаоницу код Делијске чесме и за Мали Калемегдан, где је било игралиште мете и војника. Терете су најбоље дизали глумац Љуба Станојевић и Јова Стојановић. Прликом одвајања гимнастичара у “душан Силни” остао је у Соколу, јер га је везивала успомена  из младости, из друштва и соколане код Делиске чесме и на Малом Калимегдану. Пре Првог светског рата  као професор био је у управи Сокола, а и после рата до ројења сокола на  Београд I и Београд II. Свако јутро је вежбао гимнастичке вежбе. (4)

Рашић је предлагао влади Србије да обезбеди 200.000 франака за зидање соколског дома у Београду. (5) Бачка Соколска Жупа приредила је 28. јуна 1922. слет у Суботици.  На Видовдан соколи су посетили Палић, где је у парку приређена забава. На Палићу приређена је Соколска академија. Академију су отвориле чланице Соколског друштва Београд. Вежбе су изведене вешто, тако да су гледаоци помислили да гледају руски балет. По свршетку вежбе публика је са бурним аплаузом поздравила предњачицу Милу Јовановић. Затим је мушки подмладак друштва Осек извео руску народну игру „козачек”. Публика је после свршетка вежбе клицала „живио Осек”. (6) Соколи су за подизање својих домова организовали свечане академије, забаве и лутрије. Соколско друштво Београд „Матица” приредило је соколску академију 4. јануара 1931. у „Мањежу”. Старешинство је упутило позив : „Молимо Вас, да изволите са својом породицом посетити ову Академију, која је израз соколског рада нашег Друштва и која треба да буде пропаганда за соколско васпитање наше омладине”. Програм академије био је : Поздрав старешине друштва. 1. Мушка деца : „Веслачи” – Оченашек – Матејовец 2. Женска деца : „Дечије игре” -Војновић – Поспишил 3.  Мушка деца : „Стрелци” – Ристић – Госек 4.  Мушки подмладак : „Петица” – Приможић 5. Чланови II : „Приморац” – Дер – Шрабец  6. Чланови и чланице III : „Моравска беседа”  После је био одмор. 7. Чланови I : Вежбе на високом разбоју 8. Мушки подмладак : „Двадесетица” – Јефтимијадес – Поспишил   9. Женски  подмладак : „Нови смерови” – Новелкова – Поспишил 10. Чланови : „На стражи” – Прможић 11. Чланице  : „Далматински шајкаш” – Јанковић – Шрабец 12. Чланови I : „Фауст” – Ристић – Гуно.  Соколана друштва тада је била у Босанској ул. 32.

У спомен Тиршу приредио је чехословачки одсек Соколског друштва Београд “Матица” 28.марта 1931. академију у Чехословачком дому у Београду. Било је присутно бројно чланство београдских соколских друштава. Између осталог чланице су извеле тачку “Наше приморје” од Војновићеве. За музику су коришћени приморски мотиви. Тачка је била посвећена старешини друштва адмиралу Прици. (7)

Београдска општина доделила је Соколском друштву земљиште за градњу дома 1910.   После Првог светског рата Соколско друштво Београд Матица наставило је рад на изградњи дома. Темељи су ударени 6.октобра 1929. и онда се стало због недостатка средстава. Дом је завршен и освећен 1936.  Назван је   „Соколски дом Краља Александра  I”. Пројектовао га је члан Матице Момир Коруновић, а отворио га је старешина друштва, др Милан Главинић. Свечаности су присуствовали др. Ђура Паунковић, ректор Универзитета др. Богдан Гавриловић и сви тада живи некадашњи старешине „Матице”. (8)

Прослава Уједињења 1937. жупе Београд одржана је огромној сали “Матице”. Старешина жупе др. Градојевић обратио се представницима братских словенских народа на њиховим језицима. Чехословачког представника поздравио је на чешком, пољског на пољском, бугарског представника бугарски, а присутне руске соколе руски, што је изазвало буран аплауз. Тајник жупе Живковић прочитао је посланицу Савеза Сокола, а Гошић, члан Сокола V, рецитовао је “Оду свесловенској соколској идеји” од др.  Градојевића. Мешовити хор “Обилића” певао је државну химну; а мушки хор  “Обилића” извео је “Хеј Словени”. (9)  Соколска друштва Београд-Матица, Соко I  и III одржавала су сваке недеље посела и матинеје. (10)

У великој дворани  Соколског дома “Краљ Александра I” одржана је 3 априла 1938. XVIII годишња скупштина Соколске жупе Београд. (11)

На јавном часу Соколског друштва Београд-Матица одржаном на летњем вежбалишту у Делиградској улици 1 јуна 1940, одржана је кошаркашка утакмица између одељења Школе за телесно васпитање Министарства физичког васпитања народа и одељења сокола. У програму јавног часа учествовало је 856 сокола и соколица. Заслуга за одржавање јавног часа припадала је начелнику Жицу и начелници Жицовој. На вежби је било преко 5.000 гледалаца. Пред почетак јавног часа говорио је старешина друштва Андра Петровић, генерал у пензији. Истакао је : „Кроз ову вежбу уверићемо се, да нашу војску и соколство спаја исти дух иста начела и да се соколство и војска узајамно помажу у васпитавању омладине.” Највеће одобравање добили су питомци подофицирске школе, за извођење симболичког састава са пушкама „Напреј” (састав Ф. Жица, а музика Д. Јенка).На разбоју су наступала старија браћа Мирослав Војиновић, Отокар Новотни и Драги Јовановић. После изведеног програма било је соколско весеље. Велике просторије дома биле су мале да приме тако велики број посетилаца. Чист приход јавног часа био је намењен војсци за наоружање. (12) Сав приход од Јавног часа Соколи су наменили за куповину пушкомитраљеза за Други гвоздени пук „Књаз Михајло“. Пушкомитраљез је добила 5 чета 2 пешадијског пука. (13)

Прослава Дана Уједињења 1940. у друштву почела је говором старешине  Андре Петровића. Читана је посланица Савеза Сокола, предавано је о значењу Првог децембра (Сперњак), преведена су деца у нараштај и нараштај у чланство, подељене су дипломе такмичарима и медаље стрелцима прве класе. У другом делу наступио је члан драме М. Живановић са рецитовањем песме „Чујте нас …”. Чланица драме Милица Бошњаковић певала је народне песме.  …. . (14)

Између студената школе за телесно васпитање и сокола из друштва Београд-Матица игране су утакмице у кошарци. Утакмице су одржане 8 децембра 1940. Предигру су играле студенткиње из школе и нараштајке Соколског друштва Београд-Матице. Бројна публика је са интересовањем пратила прву јавну женску кошаркашку утакмицу у Београду. Главна утакмица била је између студената Школе телесног васпитања и чланова Соколског друштва Београд-Матица. У екипи „Матице” били су Маржан, Стојковић, Стефановић, Качер, В. Тричковић, М. Тричковић, Мишељић, Дебеља, Аксентијевић и Николић. У екипи студената ШТВ били су Влаховић, Клојчник, Васиљев, Данчевић, Кокот, Бергант и Лахман. Судио је савезни судија Милан Кобалија. „Матица” је позвала у Београд соколе из Петровграда (данас Зрењанин)  ради утакмице 15 децембра 1940. у Соколском дому у Делиградској улици. Соколско друштво Петровград-Матица  имало је добру екипу кошаркаша. (15) После избијања Другог светског рата чланови сокола су били понети “свеопштим метежом”. Општа неизвесност утицала је на грађане да своје снаге концентришу на решавање проблема своје породице. Настала је “луда и незапамћена трка” на прикупљању хране, одеће и огрева. Момир Синобад је сматрао да је тада  требало сакупити снагу и са више ведрине гледати на све проблеме. Соколски покрет је одувек имао тај циљ. Међутим сада се десило супротно. Надвладао је страх и нагон за самодржањем. (16)

Током Другог светског рата соколане су користиле све стране. Соколи су били забрањени после Априлског рата 1941, и нису могли да утичу на догађаје. После Другог светског рата већина соколских домова уступљена је Савезу за телесно васпитање Партизан Југославије. Од обнове Савеза Сокола 1992. па до данас  бивши соколски домови нису врачени соколима.  Соколско друштво Београд Матица обновило је рад 1994. Важећи Закон о повратку одузете имовине искључио је соколска друштва и њему сличне организације уз образложење да ова друштва немају континуитет у раду. Представници обновљеног Соколског друштва Београд Матица су на молбу упућену Граду Београду добили одговор да дом „не треба поверити друштвеној организацији  на управљање обзиром на вредност објекта.”  У вези акције за повратак имовине Савез Соко Србије је одржао састанак у просторијама Српског лекарског друштва 23.6.2016. са удружењима грађана. Учествовала су друштва Српско лекарско друштво, Соколи, Наша Крила, Свети Сава, Планинарски Савез Србије, Коло Српских Сестара, …. . (17)

 

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

  1. Милојко Јефтимијадес, „Др. Владан Ђорђевић”, „Око Соколово“, Београд,1 новембра 1938, бр.9, стр.213-214;
  2. Војислав Рашић, „Историјски развитак гимнастичких друштава у Србији“, „Српски  витез“, Београд, 1 април 1912,  бр.4, стр.90;
  3. Правила Грађанског гимнастичког друштва Душан Силни“, Рад Грађанског гимнастичког друштва „Душан Силни”, Београд, 1892, стр.28;
  4. Свет. Томић I потпредседник Црвеног Крста, „Братско сећање”, „Око соколово”, Београд, 1 децембра 1938, бр. 10, стр. 247;
  5. Проф. др. Владан Вукашиновић, Павле Врачарић, „Војислав Рашић, великан гимнастике и соколства”,  „Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60, стр. 28;
  6. Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, стр. 260-266; Старешинство Бачке Соколске Жупе, „II. Слет Бачке Соколске Жупе 28. и 29. јуна у Суботици”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр.7, стр. 222;
  7. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30. априла 1931, бр. 18, стр. 3;
  8. „Сизифовски подухват сокола”, „Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60, стр. 29;
  9. Вог. Р.Р, „Соколска прослава првог децембра у Београду”, „Око соколово“, Београд,  1 јануар 1938, бр. 1, стр. 4,5, 6,7;
  10. Вести,  „Око соколово“, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2;
  11. „ XVIII годишња скупштина Соколске жупе Београд”, „Око соколово“, Београд, 15 јун 1938, бр. 6, стр. 152;
  12. И. Седлачек, „Одличан јавни час Соколског друштва Београд-Матица”, „Соколски гласник”, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;
  13. Андра Мих. Петровић, „Соко и војска“ „Око соколово“, Београд 1940, бр. 8, стр. 128-129;
  14. М. „Први децембар у београдским друштвима”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 5;
  15. Маријан Маржан, „Утакмица у кошарци у Београду”, „Соколски гласник”, Београд,  децембар 1940, бр. 50, стр. 4;
  16. Момир Синобад, „Вратимо се правом соколском братству и чистој соколској мисли”, „Око Соколово”, Београд, 1941, бр. 1, стр. 1,2;
  17. Мирољуб Сератлић, Извештај Комисије за повратаћај имовине Соколског друштва “Београд-Матица”,   “Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60,  стр. 29, Габријела Крагујевић, “Са састанка Комисије”, 32;

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *