Samohrane majke počele su da proizvode ajvar: Danas imaju svoj dinar, izvoze za Austriju

1
2
Podelite:

Na portalu Priče sa dušom nedavno je izašao tekst o predivnim ženama iz Lebana koje su svoje prvo zaposlenje našle u jednom socijalnom preduzeću.

“Mnogo je teških sudbina žena koje rade u našem preduzeću”, rekao je jednom prilikom Predrag Stošić, direktor ovog preduzeća. Mnogim ženama ovo je i prvi novac koji su iakda zaradile.
Mahom su sve samohrane majke ili osobe sa invaliditetom, koje nisu mogle da nađu posao nigde.

Samohrana majka tri sina Biljana Stanković (36) priča da joj je rad u ovom preduzeću potpuno promenio život, da je srećna što radi posao koji voli i da u njega ulaže mnogo ljubavi, pišu Priče sa dušom.

Njena koleginica Jasmina Jovanović (52) nekada tekstilni radnik, a sada novajlija u ovoj firmi veli da u Lebanu nije lako naći posao za, kako kaže, žene u godinama i da se ljudi snalaze kako znaju i umeju.

– Ja radim evo treći mesec i zadovoljna sam. Kada mi je suprug preminuo, ostala sam sa dvoje dece, bukvalno smo preživljavali. Otišla sam u Centar za socijalni rad da tražim pomoć, oni su me povezali sa ovim preduzećem, a Radanska ruža mi je izašla u susret – priča Jasmina za Priče sa dušom.

Cilj ovog projekta je pomoć teže zapošljivim kategorijama stnaovništva, u ovom slučaju ženama.

– U Srbiji nije definisan pojam socijalnog preduzeća ni socijalnog preduzetništva, a razlog zbog kojeg se mi tako zovemo i što nas čini drugačijim od drugih je to što upošljavamo žene sa invaliditetom i samohrane majke. Većina su bile korisnice neke vrste socijalne pomoći sve dok nisu počele da rade, a sada im mi uplaćujemo poreze i doprinose, pa država i opština imaju duplu korist. Druga socijalna komponenta je što su naši dobavljači gazdinstva iz ruralnih krajeva opštine Lebane. Oni ne mogu da plasiraju svoje proizvode na tržište, jer nisu tržišno konkurentni, ali mi otkupljujemo kompletnu njihovu proizvodnju – objašnjava Predrag.

Broj zaposlenih pvećava se vremenom, pa danas u preduzeću rade 22 žene. Tokom letnjih dana angažuju se i žene kooperantkinje koje uslužno rade primarnu preradu paprike, pečenje i čišćenje paprike za ajvar. Ističu da im je u tome značajno pomogao kredit. Nedavno su pozvani u Beč na tamošnji Božićni sajam, gde će se sresti sa austrijskim preduzetnicima.

Prave blagi i ljuti cepkani ajvar, po našoj recepturi, sa paprikom iz našeg kraja – kurtovskom kapijom. Od slanih specijaliteta tu su: peglana paprika – sveža paprika koja se presuje sa belim lukom, šargarepom i peršunom, zatim svež paradajz, samleven i parterizovan, kao i mackalo, odnosno naša lokalna ljutenica.

Od slatkiša Predrag je izdvojio slatko i džem od šumskih jagoda, od kajsija, vinogradarske breskve praske (staro autohtono voće sa juga) i džem od šipurka i šljive. Jedini su u Srbiji koji proizvode pekmez od šljive, koji se pravi od pečenih šljiva koje se ne kuvaju već se peku u rerni, sa svega devet odsto šećera. Na štandu su i šljive sa orasima, i slatko od dunja sa orasima. Proizvodi se prodaju na sajmovima i onlajn preko sajta, sa dostavom na kućnu adresu.

– Osim zaposlenja, jedan od naših ciljeva je da socijalizujemo žene. Sećam se kada im je legla prva plata, njih pet su u isto vreme dobile SMS poruku od banke, a na njihovim licima sam video i suze i osmeh. E, to je naš motiv, naša vizija, da dobro poslujemo, da radimo i da imamo što više suza radosnica. Mnogo je teških sudbina žena koje rade u našem preduzeću, mnoge prvi put u životu imaju svoj novac. Nama njihova sreća i dobra energija daju snagu i povod da nikad ne odustanemo – iskren je Stošić.

(Priče sa dušom)

Podelite:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here