Реч владике Николаја у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916.

0
2
Поделите:

Свети Николај Велимировћ, један је од српских светитеља који нас је задужио, и који је патио као и сваки свети Србин. Послушајте његове речи у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916. године.

Но, господо и пријатељи, ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којиј има један храм, и већи и лепши, и вреднији и светији од овога храма, тај храм се налази у граду Нишу и зове се Ћеле кула.

Тај храм је сазидан од лобања, и костију мога народа, народа који 5 векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе.

А када би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи хтам 300 метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао дићи руку, и показати: ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

cele-kulaПет векова, моја Србија својим костима брани Европу, да би она живела срећно! Ми смо тупили нашим костима турске сабље, и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу.

Док је Европа, постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан, 1389. године, Српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот, за одбрану Хришћанске културе. У то време, Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је, десет пута мање.

Где су? Изгинули, бранећи Европу.

Сада је време, да Европа Србији врати тај дуг.

Говор Владике Николаја Велимировића на Видовдан 1916. год. у Лондону.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here