КАКО ЈЕ НАСТАО ЗЕМУНСКИ КЛАН: Шиптар и Кум од ситних дилера постали најмоћнија криминална група

Поделите:

Успон криминалне групе Душана Спасојевића какву је јавност упознала на њеном крају, после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, трајао је тек нешто више од две године.

Временско одређење настанка такозваног земунског клана, околности под којима се то десило, као и подршка која им је била неопходна за израстање у озбиљног такмаца државним институцијама, остали су неразјашњени, пре свега због бруталног краја постојање банде.

Јачи од државе

Сумирање њиховог „пословног“ учинка није компликовано. Спасојевић и Миле Луковић почели су као ситни дилери дроге код Љубише Бухе Чумета. Први озбиљан новац који су њих двојица као зачетници самосталног клана зарадили потицао је од трговине аутомобилима сумњивог порекла који су регистровани преко Белог Манастира. Тај посао им је такође омогућио Чуме. Када су се одмакли од њега и преузели трговину наркотицима на већем делу територије у Србији, недељно су зарађивали више десетина хиљада евра.

Несхватљиву брзину којом су израсли у банду која је веровала да може да се мери с државном најбоље илуструју два примера. Почетком 2001. године Поскок, полицијска јединица оформљена за сузбијање организованог криминала и корупције, о клану зна готово све, али и то да криминалци, упркос прикупљеним подацима, остају недодирљиви. У белешкама Поскока пише:

„Поуздано се зна да имају своја упоришта у полицији на различитим нивоима, преко којих прикупљају информације о плановима полиције, активностима, појединим радницима… Врше сталне покушаје продора у правосудне и политичке структуре. За поткупљивање лица из наведених структура користе велике суме новца, поклањају аутомобиле, накит, мобилне телефоне… Покушавају да утичу и на кадровску политику и постављање својих људи на за њих битна руководећа места у полицији и правосуђу… Новац стечен криминалним активностима инвестирају углавном у некретнине, правећи себи огромне куће, пословне просторе у земљи и иностранству, а тако зарађен новац настоје да легализују…“

Играли се с министром

Полицајци из Поскока не користе термин „земунски клан“. У то време, сурчинска „Котобања“ је и даље централа ове криминалне организације.

И у лето 2001, у време највећих политичких притисака да се из притвора пусте чланови клана изручени из Француске због оптужби за фалсификовање пасоша и отмицу Мирослава Мишковића, тадашњи министар полиције Душан Михајловић записује у свој дневник: „Мафија, посебно сурчинска, игра се са мном…“ Ни у Михајловићевим белешкама из 2001. не постоји „земунски клан“.

Заштићени сведоци

Чуме и Багзи преживели све недаће
Од најкрволочнијег криминалног клана који је у Србији постојао ништа није остало. Вође су убијене током покушаја хапшења у Мељаку, поједини чланови су страдали у међусобним чисткама, остали су на одслужењу затворских казни. За разлику од њих, некадашњи чланови „сурчинског клана“ Љубиша Буха Чуме и Дејан Миленковић Багзи, преживели су све невоље. Чуме је у међувремену хапшен због других кривичних дела, али се и даље бави уносним пословањем. Багзи живи у некој од држава с којима је Србија склопила споразум о збрињавању заштићених сведока.

 

Извор: Курир

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *