Срђа Трифковић: Зашто Америка ризикује?

Поделите:

Књига „Континуитет хладног рата”, др Срђе Трифковића, уредника магазина Крониклс и врсног аналитичара међународне политике, промовисана је у Београду, у свечаној сали Дома Војске.

Поред аутора, о књизи су говорили и њен рецензент Миломир Степић са Института за  политичке студије, Ненад Кецмановић, професор Факултета политичких наука и Слободан Ерић, уредник листа Геополитика.

Централно место њихових опажања била је промена односа међу кључним земљама света и другим водећим центрима моћи и њихова неизбежна рефлексија на положај Србије.

Степић је у том смислу указао да Трифковић успешно анализира феномен америчке „дубоке државе” и приказује вашингтонску мочвару која гута део по део визије персоналних узданица Доналда Трампа. Њена мисија је, како је указао, да разграђује националне идентитете и суверенитете као сметње глобализму и да у том циљу гради систем глобалне власти.

Важно обележје те „патологије западне елите”, којој Трифковић поклања цело једно поглавље (будући да су елите оно што чини „дубоку државу”) јесте стигматизација опонената – од појединаца до читавих народа, констатовао је Степић и указао да је баш зато тим елитама и потребан „континуитет хладног рата”.

— На крају, кад читалац ово и много више од овога сазна и прочита, не може да не закључи да немају само САД „дубоку државу”, да свакако слично функционише „дубока држава” ЕУ – лондонска је нарочито после Брегзита изведена на светло дана, француску и немачку „дубоку државу” смо већ видели на делу, не треба да се заваравамо да је Русија на то имуна (Дугин ју је назвао „шестом колоном”), али – шта је то „дубока држава” Србије и како функционише београдска „мочвара”? Није ли то оно што је отелотворено државом чију ћемо стогодишњицу обележити следеће године, а и данас се не одриче контроле кључних „коридора моћи”, указао је Степић и истакао да би Трифковић баш како је перфектно анализирао амерички случај, могао и да то учини на српском примеру „дубоке државе”.

Степић је указао да је аутор књиге детаљно размотрио слабљење ЕУ, коју назива Бриселским Левијатаном, апострофира њен таласократски карактер, подређеност Америци и њену нефункционалност, хипертрофирану бирократију и немогућност да се супротстави кључном изазову Муслиманске миграције.

Са друге стране, у анализи односа Америке и Русије, Трифковић истиче да су САД опседнуте архи-супарником Русијом и Хладним ратом који никада није престао, а сада се све више заоштрава. У деловању Запада, аутор не види само специфичан патолошки облик русофобије, већ све очигледније православофобије, која, како аргументује, има „психолошке, културне и геополитичке корене још од Четвртог крсташког рата”, навео је Степић.

Слободан Ерић је оценио да иако постоји опште мишљење да је Хладни рат ствар која је завршена распадом Совјетског савеза, Трифковић доказује да он не само да није завршен, него постоји његов континуитет:

“Чим се СССР распао, обуздавање је прешло у разуздану експанзију. Већ 1996.је председник Клинтон  прекршио обавезу Џорџа Буша старијег да неће бити ширења НАТО савеза ка Истоку и Алијанса је избила на руске царске границе. Под Џорџом Бушом млађим се проширила 2004. малтене до предграђа Санкт Петерсбурга са пријемом три балтичке републике. Све време, међутим, Украјина остаје главни згодитак, како рече Бжежински: не само кључ да се Русији ускрати приступ Црном мору, неко потенцијални геостратешки нож у мекој утроби југозападне Русије”.

Ерић је указао и на значај ове књиге у делу где су детаљно објашњене основне идеје америчке спољне политике, јер”се она из Србије поједностављено посматра”. Посебно је истакао Трифковићево објашњење да идеологија игра важну улогу у креирању америчке спољне политике и пример који се наводи у књизи: говор Хилари Клинтон која је током кампање 2016. изјавила да је америчка нација једина неопходна нација – она на коју се угледају и коју следе људи широм света.

Ерић је упозорио да се код нас још не поимају дубина и размере идеолошког рата који води глобална управљачка елита против остатка света, а пре свега против хришћанства, стварајући унисекс човека, савршеног потрошача, без рода, културе, националног идентитета, празног човека којег ће капитализам испунити чиме год жели.

— Мржња америчке либералне елите према Русији је патолошка појава неподложна рационалном дискурсу, што конфликт чини нерешивим. Крајњи циљ те елите није промена руске политике, већ промена режима у Москви као нужни предуслов темељите и неповратне трансформације руског идентитета, закључио је Ерић.

Ненад Кецмановић је оценио да је „Кон­ти­ну­и­тет хлад­ног ра­та” за­и­ста ус­по­ста­вљен, али на­кон два крат­ка ин­тер­ме­ца на­де ко­ја су про­бу­ди­ ли Гор­ба­чов и Трамп.

„САД нису успјеле да одоле империјал­жном иску­ше­њу да по­ста­ну је­ди­ни играч на свјет­ској сце­ни. „Крај исто­ри­је”, „аме­рич­ка из­у­зет­ност”, „је­ди­на су­пер­си­ла”, „но­ви свјет­ски по­ре­дак” су не­ке од три­јум­фа­ли­стич­ких ка­те­го­ри­ја ко­ји­ма је из­ра­жа­ва­на по­гре­шна сви­јест да је би­ло ко­ја по­бје­да над­и­сто­риј­ски де­фи­нитвна, а по­раз фа­та­лан. Нео­че­ки­ва­ни не­ста­нак „цр­ве­не опа­сно­сти” , ра­до­вао је пос­хлад­но­ра­тов­ску Евро­пу не ма­ње не­го и не­ста­нак по­тре­бе за аме­рич­ким ки­шо­бра­ном. Док се пост­ко­му­ни­стич­ка Ис­точ­на Евро­па рас­па­да­ла у фе­де­рал­не ко­ма­де За­пад­на се на­шла на ме­ти аме­рич­ких при­ти­са­ка да НА­ТО оста­не на Ста­ром кон­ти­нен­ту, рекао је Кецмановић.

Спо­ља пот­па­ље­ни су­ко­би на за­пад­ном Бал­ка­ну, вик­ти­ми­за­ци­ја и са­та­ни­за­ци­ја „ма­лих Ру­са”, а по­себ­но иза­зи­ва­ње гра­ђан­ског ра­та у БиХ, по­слу­жи­ли су као крун­ски до­каз да ЕУ не мо­же ни­шта да ри­је­ши без вој­не си­ле НА­ТО са­ве­за и ње­го­вих ху­ма­ни­тар­но-пре­вен­тив­них ра­ке­та. Али­јан­са се по пр­ви пут по­ја­вљу­је као офан­зив­но сред­ство у ус­по­ста­вља­њу гло­бал­ног аме­рич­ког го­спод­ства, указао је он.

Охра­бру­је, према његовим речима, што су из­бо­ри по­ка­за­ли да по­сто­ји дру­га Аме­ри­ка и то што су из­и­шли на ви­де­ло не са­мо ва­шинг­тон­ска мо­чва­ра и ду­бо­ка др­жа­ва не­го и вла­да­ри из сен­ке.

„Со­рош, па и Рок­фе­ре­ли и Рот­шил­ди, са­мо су фронт­ме­ни тран­са­тлант­ске ко­а­ли­ци­је оних 300 по­ро­ди­ца ко­је рас­по­ла­жу са ви­ше фи­нан­сиј­ске и дру­ге мо­ћи, не­го све оста­ло ста­нов­ни­штво Зе­мље. По­сли­је Трам­па, ви­ше ни­шта не­ће би­ти као при­је. Уко­ли­ко у ме­ђу­вре­ме­ну не иза­зо­ву тре­ћи свјет­ски рат, САД ће мо­ра­ти да се при­ла­го­ђа­ва­ју мул­ти­по­лар­ном сви­је­ту: XXI ви­јек не­ће би­ти аме­рич­ки, не­го по­ста­ме­рич­ки и оби­ље­жен да­љим успо­ном дру­гих зе­ма­ља, пр­вен­стве­но Ки­не”, навео је Кецмановић нека од Триф­ко­вићевих разматрања.

— Иако је написао књигу која се бави свјетскоисторијским токовима у којима главну ријеч воде велике силе, Трифковић не пропушта да закључи да су се Срби и српске земље на раз­ме­ђу ми­ле­ни­ју­ма нашле на ме­ти је­ди­не су­пер­си­ле као екс­пе­ри­мен­тал­ни ку­ни­ћи на по­ли­го­ну за те­сти­ра­ње но­вих ин­стру­ме­на­та, стра­те­ги­ја и так­ти­ка ру­ше­ња не­по­слу­шних ре­жи­ма и то­тал­ног над­зо­ра у ра­спо­ну од ме­ке до твр­де мо­ћи… и да се до дан-да­нас на­ла­зе на по­тен­ци­јал­ној „ли­ни­ји ва­тре” об­ра­чу­на гло­бал­них игра­ча. У За­кључ­ку дје­ла аутор сто­га да­је и кон­крет­ну пре­по­ру­ку да мул­ти­ла­те­рал­на спољна политика између супротстављених великих сила и блокова јесте важна, али није и довољна гаранција националне безбједности, рекао је на крају свог излагања Кецмановић.

Сам аутор је искористио промоцију да на одређени начин допуни и појасни оно што у време настанка књиге још није било толико видљиво.

— Мултиполаризација је процес који неће бити ни брз ни лаган. Током своје двомесечне турнеје, Доналд Трамп је 23 пута изговорио реч – Индопацифик! На тај начин, он је нагласио улогу Индије као потенцијалног савезника и партнера САД. Ми по навици изговарамо реч БРИКС и при том га доживљавамо као отпор Америци. Али, то није тачно, нарочито од доласка Модија на место премијера. Друга важна ствар је да Америка неће отићи слатко и тихо у ноћ. Велике силе се не мире са губљењем позиција и зато вуку хазардне потезе. А такви потези воде у ратове и трају до њиховог суноврата. САД су у таквој фази вучења хазардних потеза. Оне су обнародовале нову стратегију којом су Русија и Кина означене као земље које воде политике које су супротне економским, политичким, али и вредносним интересима САД. Те земље су десет пута стављене у исти кош са Ираном и Северном Корејом, указао је Трифковић и упозорио да Америка вуче потезе који ће скупо коштати друге народе и државе, али и саму Америку.

Аутор Диана Милошевић

Факти

Поделите:
9 replies
  1. Evropljanin
    Evropljanin says:

    Jeste, mrze Ruse zato sto su lepi i pametni a ne zato sto je Rusija tokom celog svog postojanja bila diktatura i sto je tokom Sovjetskog perioda sprovela brutalnu okupaciju nacija u Centralnoj Evropi (dosta njih emigriralo u Ameriku). Isto tako je pretila Americi 70tih i 80tih nuklearnim napadom. Amerika je demokratija i narod tamo jos uvek pamti sve te stvari i zato nije lako ubediti stanovnistvo u otopljavanje odnosa sa Rusijom. Naravno ni Ameri nisu andjeli, nemam ja tih iluzija, al tamo se vlade bar menjaju, postoji ustav koji se postuje, religijske slobode, prava manjina, privatno vlasnistvo i sloboda govora su zagarantovane. Rusija mora da se demokratizuje i civilizuje i ekonomski razvije (kao u vreme Petra Velikog) da bi jos uvek bila relevantna, inace joj sledi uloga Irana – izolovanog zatvorenog drustva u stagnaciji.

    Одговори
  2. Evropljanin
    Evropljanin says:

    Vekovi mudrosti postanka i opstanka Srba i Srbije na ovom mestu gde smo vi zovete dubokom drzavom, ja zovem drzavnoscu i nacionalnom svescu. Promoteri i sluge Ruskih interesa na Jugoistoku Evrope nam stalno namecu politiku koja geopoliticki prilici vise Mongoliji ili Uzbekistanu (antiamerikanizam i saradnja sa Rusijom i Kinom) i iznova Srbi moraju da im pokazuju da to nije ono sto mi zelimo, da je stetno i pogubno za nase interese. Vec 50 godina mi se borimo sa totalitarnim rezimima koji su nam silom nametnuti iz Sovjetske i Putinovske Rusije koji progone politicke protivnike i guse slobodne medije. Uredu je trgovina sa celim svetom al treba svima staviti do znanje da smo mi cvrsto u evroatlantskom kulturnom krugu i da se trudimo da izgradimo i popravimo odnose na Zapadu.

    Одговори
  3. Evropljanin
    Evropljanin says:

    Pozivaju se na Nemanjice – pa Nemanjici su bili najveci zapadnjaci: uspon Srbije pocinje sa krstasima i obnovom Jerusalimskog kraljevstva, Stefan Prvovencani se zeni Anom Dandolo unukom Mletackog duzda i dobija kraljevsku krunu, Sveti Sava odvaja Srpsku pravoslavnu crkvu, kralj Uros se zeni Jelenom Anzujskom, dovodi rudare Sase i time razvija Srpsku ekonomiju. Na tim osnovama kralj Milutin i car Dusan su uspeli od Srbije da naprave najvecu silu na Jugoistoku Evrope. Oslobodjenje Srbije u XIX pocinje sa Francuskom revolucijom i Napoleonovim akcijama kao i sa prozapadnom Rusijom Katarine II. A pravi uspon Srbije pocinje sa Majskim prevratom i cvrstim savezom sa anglosaksoncima i Francuzima.

    Одговори
  4. Evropljanin
    Evropljanin says:

    I posle svega toga mi smo spali da nam koferce Dacic vodi spoljnu politiku. Koliko trenutni rezim nema veze sa zivotom je da nije ni ove veze sto imaju iskoristio za sirenje nasih ekonomskih interesa: ni jedan nas tajkun nije otvorio fabriku ili prosirio kompanije ni na Zapadu ni Istoku ni medju nesvrstanima; npr. kupio hotel na Kubi, otvorio Pink ili Happy televiziju u Surinamu, prodao Prokupac vino na Madagaskaru, otvorio Postansku stedionicu u Gani i Gruziji. U savez ides sa onima koji dele tvoje vrednosti, mogu da ti garantuju bezbednost i omogucavaju sirenje ekonomskih iinteresa i povecanja blagostanja stanovnistva (znaci EU i NATO).

    Одговори
  5. Pete Maljevic
    Pete Maljevic says:

    Zanimljiv si ti Lune. Ne tako davno si me kroz ovaj nick psovao i govorio si da je evropejizam u redu ali ne i NATO zato sto su nas bombardovali. Sta sad isprobavas ? Sluzba vezba novu pricu. Sto u Americi kazu bacas nekoliko sranja unaokolo pa velis jedno ce valjda da ostane na zidu zalepljeno. A ako nisi Lune, onda bezi sa ovog sajta, logika je ovde gubljenje vremena.

    Одговори
  6. Pete Maljevic
    Pete Maljevic says:

    Cuj Srdja Trifkovic, like iz Hjustona…Bog zna od cega taj zivi i na cijem je platnom spisku (mogu misliti)…….iz centra americkog naftnog kapitalizma izbljuvava teorije srpskih sluzbi bezbednosti i malo ih podesava. u Americi nikad nisam cuo da neko i postavi koncept „kapitalistickog robota oslobodjenog svakog identiteta kojim upravljaju rothschildovi, sorosi…“. Soros ima fond koji vredi jednu milijardu, vasi glupi citaoci ne znaju da u americi ima bar 20 fondova koji su mnogo veci…..Soros je pa skoro niko i nista u tim vecim krugovima, ali za nase Sluzbe i glupe citaoce on je nekako pitkiji…..

    Одговори
  7. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm…Beogracka,mocvara,prema mogucnostima,i smetnjama “ americke duboke drzave“, funkcionise, Knez Milos je, nekada davno,isao u lov na patke,bas,na mestu,gde jecdanas, hotel Slavija..ja,kao klinac,isao sam u mocvaru,,i u plicem delu hvatao sarane,sada su tu,stanovi,Sava centar,pa prena nekada Zemunskoj zeleznickoj stanici,..A,Tramp,neka se,skine u gace kao Gandi,i neka pesaci,i ubedjuje,Induse da,opet budu kolonija.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *