Момир Чабаркапа: ПЕРФИДНЕ ЕКОНОМСКЕ МЕТОДЕ ИСТРЕБЉЕЊА СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ

Поделите:

 

Црна Гора, некад сматрана српском Спартом и српском државом, у последњој деценији је постала простор у коме за Србе више као да нема места. Тамо где није успео етнички инжењеринг, познатији као „поцрногорчавање“, на делу је, и прилично успева, економски који је скоро испразнио или убрзано празни српски етнички простор. Северни крајеви, попут Васојевића, Полимља, Потарја, Дурмитора, па и Никшића, где се српство олако не предаје, потпуно су на маргини економског развоја Црне Горе. У последњих двадесетак година затворено је на десетине фабрика, које су запошљавале хиљаде радника, а ниједна нова није отворена. Тамо ради само оно што доноси корист буџету и контроверзним бизнисменима блиским Милу Ђукановићу. Само захваљујући мору и развоју туризма, који много не зависи од власти и државе, Срби на приморју су у нешто повољнијем положају, али и тамо су спутани највише што се може.

У пљевљском крају, рецимо, Милов тајкун Драган Брковић немилице пустоши тамошње шуме а народ који живи на њиховим обронцима, као и општина, од тога немају никакве користи. Штавише, често се до неких села не може доћи чим падне први снег јер су путеви или девастирани од камиона који вуку грађу, или их нико не чисти ако нема извоза грађе у том тренутку. Раде, по сличном моделу, Рудник угља и Термоелектрана од којих Пљевљаци имају само најзагађенији ваздух у Европи. Неколико фабрика, које нису строго базиране на локалној сировини, затворено је а ниједна нова није отворена, нити је у плану.

Слично је, ако не и горе, у бјелопољској општини која не располаже сировинском базом као пљеваљска, а фабрике текстила, обуће, прераде воћа, дрвета и метала, које су запошљавале хиљаде радника одавно су затворене. О новим се и не размишља.

Поред Пљевљака, Пивљана и Бјелопољаца, Васојевићи су највећи трн у оку актуелне србомрзачке црногорске власти, јер неће да се одрекну српства и по цену сиромаштва. Зато су у Беранама и Андријевици све социјалистичке фабрике затворене а ниједна капиталистичка није отворена. Једино им у походе долази Блажо Ђукановић, син Милов, да гради хидроцентрале на брзим плнинским потоцима и речицама, вековним изворима живота у тим крајевима. Држава им на силу одузима земљу зарад његовог интереса а као накнаду им нуди увредљиво ниску цену. Тако је једном домаћину из села Коњуха понуђено пет евра за парче земље које ће будућа електрана да потопи. Његов комшија прошао је знатно боље па ће добити осам евра. Џаба што се они буне, не због бедног обештећења већ због оправданог страха да ће остати и без воде, од које им зависи опстанак, и без здраве животне средине која је била вековни темељ и гарант за опстанак народа у том крају. Али, сила бога не моли!

Истина, никада кроз дугу историју црногорског простора, па и Црне Горе као државе, није било лако бити Србин у њој. Вековна борба за слободу против разних завојевача, а посебно турског, десековала је црногорске Србе чијим су главама кићени бедеми Никшића и Подгорице, а тек стасали младићи одвођени у јањичаре. Није било боље ни касније, када Турака више није било. Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је, рецимо, 5. фебруара 1942. године издала следећу наредбу:

Наређујемо командантима и политичким комесарима са подручја Колашина, Мојковца, Берана, Бијелог Поља и Андријевице, да одмах без размишљања или тражења неких додатних обавјештења, под хитно организују напад на васојевићко племе јер су они велики Срби.

Њих треба најстрожије казнити тако убијајући све редом, све за кога се зна да није за нашу идеологију. Не руководећи се на пол и старост, жене и дјецу, не питајући никога за кривца. Куће конфисковати а потом запалити, стоку заплијенити.

Уколико би неко од партизанских војника покушао да не поступи по овој наредби, команданти имају тога на лицу мјеста стрељати.

Приликом напада на Васојевиће партизанска војска мора добро водити рачуна да не дође до сукоба између њих и окупаторске војске, коју наше партизанске јединице не смију да нападају, придржавајући се строго наредбе Врховне партизанске команде издате 27.12.1941. године, а са којом су упознати сви наши команданти, политички комесари и повјереници.

Ову наредбу издаје руководство КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак.“

У потпису: Владо Мартиновић – Бајица и Милован Ђилас.

Данас наследници црногорских комуниста и баштиници њихових најцрњих одлука и праксе, раде исто то против Срба само много перфидније. Не убијају их директно, али их протерују не остављајући им могућност да преживе ако се не преметну у Црногорце, Бошњаке, Албанце, Арнауте… Могу да буду и црни ђаволи, само не – Срби!

У Пљевљима је поткрај турске владавине живела извена Маруша која је била помоћница џелата, или модерним језиком речено, његова ПИ-арка или портпаролка, која је у рукама или на коцу носила главу неког тек посеченог Србина, шетала градом уздуж и попреко, узвикујући да ће тако да прође свако ко се дрзне да ради против моћне царевине. То су посматрали аустроугарски војници који су у том граду били стационирани као мировна мисија, али им није падало на памет да се томе супротставе као што су ономад тзв „мировњаци“ на Косову и Метохији немо посматрали како шиптарски терористи масакрирају српску нејач и пале вековима старе светиње.

Можда ће неко помислити да су ова поређеља са данашњим догађањима и методама расрбљавања претерана, али циљ и исходиште је исто. Да Срби нестану са црногорског простора на овај или онај начин.

Момир Чабаркапа, Видовдан

Поделите:
4 replies
  1. Srbenda
    Srbenda says:

    Vidi se koliko smo mi u potpunosti zabludeli i izgubili kompas da se cak i Crna Gora odvojila od nas. Ko je lud da prati koferce Dacica, tetkinog Vulina i melodramaticnog Milosevicevog ministra informisanja koji nas po drugi put vode na put propasti i sloma sa njihovom uzbekistanskom spoljnom politikom i koji od Srbije prave Severnu Koreju u srcu Evrope.

    Одговори
  2. Srbenda
    Srbenda says:

    Jeste pitanje za psihijatra, ali dijagnoza je potrebna za nase rusofilne nesvrstane antiamericke, a u stvari antisrpske politicare koji od Srbije za 30 godina napravise koncentracioni logor iz koga svi beze, pa cak i oni sto su nekad bili najveci Srbi.

    Одговори
  3. Srbenda
    Srbenda says:

    Rece Veliki Vodja AV boji se da cemo morati da uvozimo radnike. Imamo mi radnika dovoljno i u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, pa i u Makedoniji i na Kosovu nego mi treba da izvezemo nase politicare u Uzbekistan, a da uvezemo neke pametnije iz Holandije ili Danske. Sa politicarima izvesti skupa i ovu grupu „analiticara“ tipa Djordja Vukadinovica i ostalih Košturnicinin pulena. A Lazanskog vezati za S300 i ispaliti prvom raketom tangentno pored Majcice Rusije negde u bespuca Kazakstana.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *