Ostoja Vojinović: Novogodišnje čestitke – tadicija koja izumire

0
21
Podelite:

Od kako su mobilni telefoni i Internet ušli u naše živote, stari dobri običaj slanja novogodišnjih čestitki nije više u modi. Da li se možete setiti kada ste poslednji put poslali novogodišnju čestitku, ili kada ste je dobili, a onda se setite i onog lepog uzbuđenja koje je znalo da nas preplavi kada otvaramo poštansko sanduće, i u njemu pronađemo čestitku sa koje se smeši Deda Mraz, a u njoj mnogo lepih želja od nekoga ko živi daleko od nas, a ko nam je drag?


Kada ste poslednji put nekome poslali čestitku, a kada ste poslednji put dobili od nekoga čestitku za Novu godinu, pritom se ne misli na čestitke putem maila, e-čestitke sa raznih sajtova, niti na SMS čestitke. Misli se na prave, kartonske, one zbog kojih se nekada Nova godina nije mogla ni zamisliti. Užurban način života, savremena tehnologija, unapred osmišljene poruke lagano teraju novogodišnje čestike u zaborav.
Danas, tek na ponekoj tezgi može se naći relativno skroman izbor novogodišnjih čestitki. Novogodišnje čestitke, kartonske, sa romantičnim prikazima zimske idile postale su samo podsećanje na stara prohujala vremena. Podsećaju nas na detinjstvo i na toplu ,bajkovitu prazničnu atmosferu.Nekada smo čestitke pažljivo birali i slali na adrese dragih osoba, dok danas umesto toga radije ispišemo neku od klasičnih SMS ili ‘’stilizovanih’’SMS čestitki.Elektronska pošta zamenila je lepu starinsku tradiciju, pa su sve češće elektonske čestitke.
Gradovi su nam praznično ukrašeni i okićeni, ali već nekoliko godina unazad u njegovim glavnim ulicama i na kioscima nema nečega što je predstavljalo neizostvani deo novogodišnje ikonografije – čestitki.
U starom koferu uspomena i nostalgije, među starim fotografijama i starim dokumentima, svoje mesto strpljivo su, iz godine u godinu zauzimale i novogodišnje čestitke. Nakon protoka određenog broja godina, ponovo su nekome donele , izmamile osmeh, ali i setu.Većina onih kojima su adresirane, ili od kojih su dobijene nažalost, više nisu među nama.A one, čestitke i dalje su tu, da nas podsete da uživamo u nekim trenucima radosti, jer savaka Nova godina će vrlo brzo postati stara, daleka, zaboravljena…u hodnicima sećanja
Svuda okolo je praznična rasveta, osvetljenje i lampioni svih vrsta, razne stilozovane figure koje svojim raznobojnim svetlima daju doprinos novogodišnjoj atmosferi. Mladima je to sasvim dovoljno, dok onima malo starjima nešto verovatno nedostaje.To nešto su možda novogodišnje čestitke.
Oni koji pamte „papirno doba” sigurno se ovih dana s čežnjom sećaju kako su nekoliko dana pre Nove godine zavirivali u poštansko sanduče, očekujući, umesto računa, šarenu novogodišnju čestitku.I sami smo danima pre toga pravili spiskove onih kojima ćemo poslati čestitke, kako nekoga ne bi slučajno zaboravili, zaputivši se potom u kupovinu, pažljivo birajući među desetinama čestitki one nama najlepše i najsvečanije. Na žalost, uvek bi se dogodilo da bar neka i zakasni i stigne posle novogodišnjeg slavlja, jer su pošte bilo prosto zasute ogromnim količinama čestitki. Kao rekordna ostala je zabeležena 1970. godina, kada je u Srbiji isporučeno četiri milona čestitki. Koliko li je samo tu stalo lepih želja?! Ekspanzija čestitki na našim prostorima započela je, inače, u pretposlednjoj deceniji 19. veka, a od 1949. svet obilaze i dobrotvorne čestitke UNICEF-a, pri čemu je autorka prve iz tog serijala bila sedmogodišnja Čehinja Jitka Samkova. Kao autori čestitki kasnije se pojavljuju poznati umetnici poput Henrija Matisa, Marka Šagala, Pikasa, Dalija, Kandinskog…

Mala istorija novogodišnje čestitke

Poruke sa lepim željama povodom Nove godine sreću se već kod drevnih Kineza i Egipčana koji su svoje pozdrave prenosili na svicima papirusa.Novogodišnje čestitke su bile zabeležene i u srednjem veku.One su bile gravure sa biblijskim motivima – omanje zidne slike koje su krasile kuće uoči Božića.Izrađivali su ih monasi i hodočasnici, bile su veoma skupe i cenjene , te su bile privilegija plemstva.
Tradicija slanja novogodišnjih i božićnih čestitki nastala je u Engleskoj. Prve čestitke za Novu godinu i Božić pojavile su se u Engleskoj kako bi se ohrabrili obični ljudi da u što većem broju koriste poštanske usluge koje su tada bile u začetku.Čestitke su imale šarenu sliku u sredini koja je obično prikazivala srećnu i nasmejanu porodicu u trenucima uživanja za raskošnom prazničnom trpezom.Tekst na čestitkama je bio jednostavan i jasan: “Srećni novogodišnji i božićni praznici”.
Prva čestitka napravljena je davne 1843.godine po motivima Džona Kalkota Horslija, a distribuirao ih je ser Konrad Kol.Sadržala je prikaz veselih lica koja vinom nazdravljaju i poručuju “Srećna Nova godina i Božić”. Klasična prodaja novogodišnjih čestitki započela je par godina kasnije.Tiraž ove čestitke bio je oko 1.000 komada, a danas je sačuvano samo njih 12.Jedna od tih 12 se pojavila na jednoj aukciji 2001.godine i dostigla je cenu od čak 20.250 funti.
Slanje čestitki u to vreme je bilo veoma skupo, i one bi često kasnile,a neke bi stizale i posle praznika.Poštanske kočije bile su spore i nepouzdane.Pojavom železnice i modernijeg saobraćaja povezivane su velike udaljenosti, čime su poštanske usluge napredovale i postajale dostupnije većem broju korisnika
Do početka 19.veka praksa slanja novogodišnjih i božićnih čestitki, ustalila se u skoro celoj Evropi i Americi. Motivi na čestitkama su bili tipično zimski – idilični prikazi pod snegom, crkveni zvonici, Deda Mraz, saonice sa irvasima.
Slanje čestitki za praznike vrlo brzo je postalo sasvim uobičajno, a njihovo slanje koštalo je 1 peni. ”Penny Post” je omogućio da se sa pojavom železnice veća količina pošte mogla slati dalje i brže nego što je bio slučaj sa poštanskim kočijama do tada. U stvari, pošta je ponudila da prepolovi cene poštanske dostave, ukoliko je čestitka poslata u sopstvenom omotu ili bez pečata.
To je aktivno podsticano i 1870.godine štampanje čestitki je bilo veoma popularno, a cene poštarine prepolovljena, i iznosila je pola penija, tako da je ove čestitke slalo sve više običnih građana u Engleskoj.
U SAD su na ideju novogodišnje i božićne čestitke došli mnogo ranije, ali su one bile veoma skupe, samim tim nisu bile ni dostupne velikom broju ljudi.Već od 1875.godine masovna štampa i smanjena cena poštarine,, učinili su slanje čestitki sve popularnijim u SAD-u.
Rusija u tom period nije nimalo zaostajala za engleskom i američkom božićnom tradicijom.Rusi su bogato ukrašavali svoje domove i slali čestitke.Ručno sui ih izrađivali, kako bi ih o praznicima poklanjali. One su prikazivale hrišćanske teme, anđele, zimske pejzaže, raskošne crkve, motive i narodnih bajki….
Ruska revolucija prekinula je ovaj lep običaj.Božić je, zbog društvenih okolnosti postao nepoželjan praznik, te su pored drugih njegovih znamenja bile zabranjene i čestitke.U drugom svetskom
ratu ponovo je zaživelo čestitanje praznika, ali novogodišnjih na ovaj način.Ruski vojnici na frontovima, dobijali su i slali čestitke. I mnogi su tvrdili da su im baš one pomogle da lakše podnesu ratne strahote.
Novogodišnje čestitke najčešće se šalju kao pozdrav dragim osobama uz najbolje želje za predstojeće praznike i narednu godinu.Tokom vremena, čestitke su menjale svoj izgled.Na njima je najčešće prikazana jelka, sneg, zelene šume, Deda Mraz, sanke, irvasi i slično.
Čestitke se danas razmenjuju više nego ikada, ali sada prostim klikom na ekran telefona ili kompjutera, kojim se praznične želje isporučuju u vidu SMS poruka i mejlova. I to je deo globalnog rituala u kome svi pođednako učestvujemo.


Kako god, savremeni psiholozi tumače kako običaj čestitanja Nove godine, sa lepim željama i nadom u uspeh, obnavlja pozitivnu društvenu komunikaciju, ukida ljutnje, konflikte i druge neprijatne obrasce u ljudskim odnosima. Ali i, svake godine ponovo, obnavlja veru u moć naših želja.

 

Ostoja Vojinović

VIDOVDAN

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here