Срђан Ного: Српско правосуђе – ко је одговоран?

0
28
Поделите:

Као народни посланик који је често на седницама народне скупштине указивао на велике проблеме српског правосуђа, имам потребу да се укључим у јавну дебату о стању у правосуђу коју је покренула изјава Милоша Вучевића (додуше ову тему је започео Александар Вучић у понедељак током гостовања на ТВ Пинк), градоначелника Новог Сада и потпредседника владајућег СНС-а.

На почетку мог става, желео бих да кажем да поздрављам и подржавам најважнији део онога што је изјавио „грађанин“ Вучевић  – „господо судије, питам вас оно што се народ Србије пита свакога дана – када ћете почети да судите по законима Републике Србије, праву и правди“ и „коме се заклињете, господо судије – држави, Уставу и правном поретку Србије, или онима који вам пуне џепове док у ваше име себи по ко зна који пут пишу ослобађајуће пресуде?

Господо судије, одакле вам право да са оних који су нашу Србију завили у црно, опљачкали је до последњег динара спирате кривицу зарад вашег материјалног благостања?“ Иако изјава господина Вучевића има недостатке, и не верујем у његову искрену и добру намеру, пружам подршку изреченоме, јер као народни посланик који је у овом сазиву Народне скупштине највише говорио о правосуђу, сматрам да је ово најбоља изјава о правосуђу коју је неки функционер СНС –а дао за ево скоро 6 година њихове власти.

Свима онима који су због тога напали Милоша Вучевића, а пре свих председнику ВКС господину Милојевићу, и председници Друштва судија госпођи Бољевић, морам да поставим питање где је била њихова реакција на бројне доказе о лошем стању у правосуђу изнесене у Народној скупштини?

Подсећам да је реакција изостала на скандалозне уговоре између судова и пословних банака по којима судије имају статус ВИП клијената и уживају повољне кредите, уз услове које банка једнострано може изменити! Па тако Трећи основни суд има споразум са Пираеус банком, а надлежан је за спорове у којима је та банка тужена. Идентичан уговор има и Врховни касациони суд, који је потписао управо председник ВКС Драгомир Милојевић.

Постављам Вам још једно питање цењене судије: реците ми колико судија и јавних тужиоца је у претходних 20 година одговарало за извршење кривичног дела кршење закона од стране судије и јавног тужиоца?

Колико је ситуација да је против поступајућег судије или тужиоца поднесе дисциплинска пријава и кривична пријава, да све то буде одбачено а исти настави да суди, односно поступа? Хоћете да нам кажете да после тога такав судија може да остане објективан и непристрасан према подносиоцу пријава? И против колико подносилаца кривичних пријава против судија, када је пријава одбачена, је покренут поступак за лажно пријављивање, што је кривично дело? Зашто је изостала Ваша реакција када сам, на пример, у Народној скупштини указао на један такав случај – поступање судије Милана Гркинића и фалсификовање записника са суђења од стране поменутог судије, објавио тонски  снимак спорног претреса, а надлежни органи су остали неми.

Најбољу слику о правосуђу даје само правосуђе: У анкети Алумни клуба Правосудне академије је чак 84 одсто судија рекло да се избор и напредовање судија не врши искључиво по објективним критеријумима. Да на први избор на судијску функцију утичу личне везе и непотизам верује 78 одсто судија. Готово исти број њих верује да непотизам игра улогу у напредовању у каријери. Код носиоца тужилачких функција ситуација је још гора, пошто 85 одсто не верује да се избор и напредовање врши по објективним критеријумима. Велика већина тужилаца такође сматра да су лична познанства значајан фактор код процеса избора на функцију и напредовања. Када се резултат анкете да 84 одсто судија и 85 одсто тужилаца не верује да се први избор и напредовање у правосуђу врше по објективним критеријумима упореди са истраживањем спроведеним уз подршку Делегације ЕУ у Србији, по којем се 69 одсто грађана не слаже да је правосуђе професионално, а 79 одсто не мисли да је непристрасно, могло би се слободно рећи да српске судије и тужиоци имају мање поверење у правосуђе од обичних грађана, и тај закључак изводи Алумни клуб Правосудне академије. Шта рећи о правосуђу у које нема поверења 80% грађана, а судије и тужиоци који представљају правосуђе имају још горе мишљење него сами грађани!

Када на ове податке додамо и податке анкете Друштва судија Србије по којима је притисак да донесе одређену одлуку у свом раду доживело 44% судија и да највише њих сматра да је судству присутна атмосфера општег, системског притиска, јасно је какво нам је стање у правосуђу, а то стање највише зависи управо од оних у самом правосуђу – судија и тужиоца.

Најважније питање и за правосуђе и за  политичку власт јесте када ће коначно одговарати сви они који су опљачкали и упропастили ову државу у претходном периоду? Ако правосуђе не ваља шта су чекали Александар Вучић и Српска напредна странка скоро 6 година колико су на власти, и зашто до сада нису ништа предузели по том питању? Да ли СНС –у сметају само судије које нису њихове, и желе правосуђе које чине судије чланови СНС –а? Јер шта ћемо са, на пример 650 судија који 2009. нису прошли реизбор, па су се учланили се у СНС а када их је Уставни суд вратио на функцију нису се ишчланили из СНС. Нема ниједне речи о њима. Тражили смо више пута у Народној скупштини да се покажу потврде о ишчлањењу са датумом ишчлањења, али без успеха, јер те потврде не постоје и те судије и даље чланови и самим тим зависе од странке јер је чланство у странци разлог за престанак функције.

Међутим, не могу а да не поставим питање и Милошу Вучевићу. Зашто реакција тек сада, у случају Бубало, а не рецимо када је ослобођен Станко Суботић Цане 2015. године? Недавно сам на конференцији у Народној скупштини, изнео доказе – транскрипте прислушкиваних разговора Дарка Шарића и Родољуба Радуловића из 2008. везаних за случај Станка Суботића који инкриминише носиоце политичких и правосудних функција, и то баш из претходне власти, али то није изазвало реакцију никога, па ни Милоша Вучевића, толико забринутог за српско правосуђе. Вучевић се није огласио ни децембра 2016. када је специјално тужилаштво одустало од гоњења Богољуба Карића, ћутао је и када је објављена диплома судског вештака Мирјане Лабовић где стоји да је завршила Универзитет Косова у Приштини 1983. иако Универзитет никада није носио такав назив. А управо је вештачење Мирјане Лабовић допринело ослобађању одговорности Богољуба Карића. Ако ни због чег другог, Вучевић, као новосадски адвокат познаје сигурно своју суграђанку Лабовић, макар по вештачењу у другом предмету – АТП Војводина, свакако једном од најконтроверзнијег случаја у Новом Саду.

Нисам чуо реакцију ни на помињање адвоката које управо Вучевић помиње – Владу Гајића, али и његове колеге Сеада Спаховића и Пејића, које сам помињао 29.06.2018. у одговору на експозе Ане Брнабић, и случај отимања фирме Цертус. Али кад већ помиње једног адвоката, што не помиње на пример и Невенку Веселиновић, Немању Васиљевића, Бориса Богдановића или Александра Ђорђевића? Да ли је и овде битан принцип или блискост странци? Очито ово друго.

Не смета му очито ни чињеница да јавни тужилац Првог ОЈТ одбија да достави диплому на увид и народним посланицима и медијима, али је врло ревносан да испуни налоге власти, ма како бесмислени били, попут жеље Александра Мартиновића да се хитно поступа по његовој пријави, а везано за дешавања на Административном одбору Народне скупштине.

Бројни су докази који потврђују чињеницу да је СНС одговорна за овакво стање у правосуђу, и да не показује жељу да се нешто поправи по том питању. Али пошто је високи функционер СНС Милош Вучевић, очито будући министар правде у скорој реконструкцији Владе која нас очекује, морам да укажем на још један круцијални показатељ његовог непознавања проблема српског правосуђа и одсуства добре намере у датим изјавама. Погрешна је изнета тврдња да судство не треба да буде независно од државе (схваћене на начин како је гледа СНС – држава једнако Вучић) и народа. Судство не сме бити независно од Устава, закона и од одговорности за свој рад (одговорност и независност су потпуно различите ствари), а од свега осталог мора бити независно! Наш проблем је управо у обрнутој стварности – на жалост, судство је изгледа независно једино од Устава, закона и одговорности, а зависно од свега осталог – власти, политичара, тајкуна, новца, страних центара моћи.

И за крај, грађани Србије добро знају да нико није одговарао за све што нам се дешавало у претходном периоду. Ниједан политичар, тајкун, криминалац није одговарао за пљачку и уништење српске привреде. Све ово не би могло да нам се деси да смо имали истинско, стручно, храбро и поштено правосуђе. Напротив, оно је било саучесник, без кога ништа од овога не би могло да се деси. И наравно да није одговарао ниједан судија или тужилац. За разлику од господина Вучевића, не делим судије на наше и њихове, и принципијелно сматрам да све судије и сви тужиоци морају да напусте своје функције, јер и они поштени су ћутали на све ово, част малобројним изузецима. Наравно да се тиме не исцрпљује одговорност конкретних појединаца из правосуђа за евентуално учињена кривична дела приликом обављања своје функције.

Зато се и залажем као народни посланик већ годину и по дана за правосуђе које ће бити зависно само од Устава и закона, али и правосуђе у коме ће судије и тужиоци бити одговорни за свој рад.

Аутор је народни посланик Двери

Двери.рс

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here