Mr Danijel Igrec: „Briga za ljudska prava“ – krinka drugosrbijanaca za napade na državu

2
8
Podelite:

Odluka Srbije da Turskoj izruči Dževdeta Ajaza, Kurda koji je u toj državi pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka izazvala je burnu reakciju predstavnika samozvane intelektualne i političke elite „građanske“ Srbije.

Politička i medijska močvara antisrpske „duboke države“ osula je drvlje i kamenje na državne organe zbog, kako se navodi, „kršenja ljudskih prava Dževdeta Ajaza„. Njene ekspoziture optužile su Srbiju da namerno ignoriše odluku Komiteta UN koji je našu državu pozvao da se suzdrži od ekstradicije Ajaza Turskoj zbog navodnog postojanja opasnosti da će on u toj državi biti izložen „političkoj represiji i zatiranju svojih ljudskih prava„. Atlantističkoj „Drugoj Srbiji“ smeta što Beograd nije uvažio odluku „najviše institucije međunarodnog prava„.

Ovaj tekst nema nameru da ulazi u detaljnu analizu pitanja da li je izručenje Dževdeta Ajaza Turskoj bilo opravdano ili ne (iako su prema navodima Ministarstva pravde ispoštovane sve ustavne i zakonske procedure) već da ukaže na pristranost i selektivnost kao karakteristike, svojstvene drugosrbijanskom taboru.

Jako je zanimljivo sa kojom brzinom i žustrinom pristalice najtvrđeg proevropskog i neoliberalnog političkog pola u Srbiji staju u odbranu prava jednog čoveka (koji je inače funkcioner „Slobode Kurdistana„, partije koja baštini separatističke i terorističke ideje i za kojeg u drugoj državi postoji pravosnažna presuda da je počinio jedno od najtežih krivičnih dela) dok isti taj princip drugosrbijanska elita nikada ne koristi kada se pomene pitanje zaštite individualnih i kolektivnih prava izbeglih i raseljenih Srba sa Kosova i Metohije, iz Bosne i Hercegovine i Srpske Krajine.

Čitava drugosrbijanska medijska mašinerija proradila je ovih dana kako bi upozorila na „povredu prava Dževdeta Ajaza„; tekstovi koji su osvanuli u prozapadnom Blic-u, Danas-u i najvećem rasadniku antisrpske histerije, sajtu Slobodne Evrope, prepuni su poruka empatije i solidarnosti sa potlačenim Kurdom u njegovoj borbi za pravdu protiv „represije“ srpskih državnih organa, protiv zločeste i anticivlizacijske Srbije. Beogradski centar za ljudska prava (NVO na čijem se podugačkom spisku zapadnih donora i finansijera nalaze i britansko Ministarstvo diplomatije, ambasada SAD u Srbiji i Sorošev Fond za otvoreno društvo) oštro je kritikovao odluku Ministarstva pravde da odobri izručenje Ajaza, tvrdeći da je Beograd namerno prekršio odluku Komiteta UN protiv torture o neizručivanju Dževdeta Ajaza.

Niko od njih nije se potrudio da uvaži i argumente suprotne strane (u ovom slučaju države) i da ih temeljno i objektivno razmotri. Naprotiv, svi su oni pohitali da a priori, odmah donose subjektivne presude i da u svet pošalju sliku „mračne i totalitarne“ Srbije kakva je brutalnom zapadnom propagandom promovisana tokom 90-ih godina prošlog veka.

Niko od njih nije kao realne i moguće želeo da prihvati tvrdnje Ministarstva pravde da je preporuka Ujedinjenih nacija stigla tek naknadno, nakon što je Srbija pravno-formalno već donela rešenje o izručenju. (U našem ustavnom sistemu ne postoji pravni lek koji može da poništi rešenje, a samo podnošenje žalbe ne odlaže izvršenje rešenja ekstradicije.) Povrh svega, Komitet UN doneo je samo preporuku, a ne obavezujuću odluku prema kojoj bi Srbija bila dužna da postupi u slučaju Dževdeta Ajaza. Konačna odluka je tako bila (i doneta) u okviru ustavnih i zakonskih ovlašćenja nadležnih državnih organa.

Međutim, ono što je ovde zanimljivo je činjenica kako se „građanska Srbija u ovom slučaju grčevito drži pomenute preporuke jednog tela UN dok po pitanju ključnih državnih i nacionalnih pitanja olako odbacuje obavezujuće odluke najviših organa UN, nazivajući ih „retrogradnim i zastarelim, izvan duha vremena„.

Pitam se kako se sada perjanice petooktobarskog antidržavnog delovanja setiše da postoje Ujedinjene nacije, a dok se sprovodila politika predaje Kosova i Metohije oni su bili prvi koji su u potpunosti ignorisali UN i delovali mimo svih njenih obavezujućih Rezolucija koje garantuju suverenitet Srbije u južnoj pokrajini?

Zašto isti princip (kada je u pitanju poštovanje UN-a) Druga Srbija ne primenjuje kada je u pitanju Rezolucija 1244, Dejtonski sporazum kao i mnoštvo drugih konvencija, protokola i ostalih odluka UN koje se odnose na zaštitu srpskih državnih i nacionalnih interesa i položaja srpskog naroda u regionu? Gde su bili pozivi za poštovanjem odluka UN kada se vršio prenos pregovora o KiM sa UN na EU, kada se podnosilo katastrofalno loše formulisano pitanje o secesiji KiM Međunarodnom sudu pravde, kad se potpisivao antiustavni Briselski sporazum?

Nema ih. Nema ih jer su to teme od vitalnog značaja za državu, teme na kojima se razobličava čitava suština zapadne politike prema Beogradu. Teme na kojima se otvara pitanje pritisaka i ucena koje Zapad uz pomoć svojih marionetskih struktura u samoj Srbiji vrši na našu državu kako bi izdejstvovao njenu potpunu poslušnost i posvećenost politici nacionalne destrukcije, samoporicanja i samoubistva. Zato drugosrbijanska eskadrila pažnju ne posvećuje tim temama. Ona potencira i otvara isključivo one teme koje joj sugerišu njeni nalogodavci sa Zapada, koje su po svom značaju minorne, ali idealne za demonizaciju države.

Svakako da je i pitanje zaštite ljudskih prava važno državno i društveno pitanje. Ali problem se pojavi kada se tom pitanju prilazi jednostrano i pristrasno i kada se ono koristi za namerno i smišljeno podrivanje integriteta državnih institucija i rušenje države. Upravo to je i poznati modus operandigrađanske“ Srbije. To je tipičan primer drugosrbijanskog licemerja i duplih aršina, koncepta toliko omiljenog u politici njihovih zapadnih mentora. Raditi uvek i svuda protiv države, jer to je njihova sveta dužnost.

 

Mr Danijel Igrec

VIDOVDAN

 

Podelite:

2 COMMENTS

  1. Oh, ko još od patka očekuje da čuva prava žabica? 2-Srbijanska elita pokazuje svaki dan svoj prezir i nemar spram naroda. Ljudska prava dosad bi se već negde pojavila – da je išta istina od njihovog „zalaganja“, međutim od njihove priče nama je sve gore; a nismo još tolko blesavi da to ne shvatimo.

  2. Pa to rade za pare. Neki za jedne, drugi za druge, jedni za manje, a drugi za veće pare… Ništa novo. Samo se setite TitInih komunoustaša – koliko para su zgrtali od SAD, pljuvali po Staljinu (zvanično!), a onda svoju decu poslali na „truli Zapad“…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here