Студенти уче боље из књига, него са екрана, према новој студији

Поделите:

Аутори:
Патриција А. Александер, професор психологије на Универзитету Мериленд, САД (Patricia A. Alexander, Professor of Psychology, University of Maryland)
Лорен М. Сингер, докторанд на образовној псхихологији, на Универзитету Мериленд, САД (Lauren M. Singer, Ph.D. Candidate in Educational Psychology, University of Maryland)
Превео и прилагодио: Ђорђе Стојковић, економиста и блогер

Данашњи ученици виде себе као „дигиталне урођенике“, прву генерацију која је одрасла окруженама технологијама као што су: паметни телефони, таблети и е-читачи.
Наставници, родитељи и креатори политика заиста придају важности растућем утицају технологије и на њега одговарају у натури. Виђамо све више инвестиција у технологије за учионице, са ученицима које школа опрема таблетима и електронским уџбеницима. У Kалифорнији је 2009. године, донесен закон који налаже да сви факултетски уџбеници морају да буду доступни у електронској форми до 2020. године. На Флориди су законодавци 2011. године донели закон који налаже државним школама да пребаце своје уџбенике у дигиталне верзије.
Имајући у виду овај тренд, наставници, ученици, родитељи и креатори политика могу претпостављати да блискост ученика и њихова наклоност ка технологији, може да се преведе у боље резултате у учењу. Међутим, ми смо изнашли да то нужно не мора да буде истинито.
Kао истраживачи учења и разумвања текста, наш скорашњи рад се фокусирао на разлике у читању штампаних и дигиталних медија. Док су нови облици технологије за учионицу, као што су дигитални уџбеници, више доступни и лакше преносиви, било би погрешно да се претпостави да ће ученицима аутоматски боље послужити дигитално читање, једноставно зато што имају наклоност ка томе.

Брзина, али по цени

Наш рад је показао значајан раскорак. Ученици су рекли да више воле и постижу боље резултате када читају са екрана. Међутим, њихови стварни резултати су били у тенеденцији опадања.
На пример, из нашег приказа истраживања рађеног још од 1992. године, утврдили смо да су ученици били у стању да боље разумеју одштампану информацију за текстове, који су дужи од једне стране. Ово је изгледа повезано са реметилачким ефектом, које клизање мишем (скроловање) има на разумевање. Такође смо били изненађени када смо сазнали да је неколико истраживача тестирало различите нивое разумевања или забележеног времена читања у својим студијама о штампаном и дигиталном тексту.
Да бисмо дубље истражили ове обрасце, спровели смо три студије, које су истражиле способност студената на факултету да разумеју информације на папиру и са екрана.
Студенти су прво оценили своје склоности ка медијима. После читања два пасуса – једног на рачунару и другог на папиру, ови студенти су затим извршили три задатка: 1) описати главну идеју текстова, 2) набројати кључне ставке у материјалима и 3) навести неки други значајан садржај којег могу да се сете. Kада су завршили, затражили смо од њих да оцене свој учинак разумевања.
Kроз студију, текстови су се разликовали у дужини и сакупили смо различите податке (нпр. време читања). Ипак, појавили су се неки кључни налази који су обасјали ново светло на разлике између читања штампаног и дигиталног садржаја:

Студенти су неодољиво показивали већу наклоност као дигиталном читању.
Читање је било значајно брже на рачунару, него са папира.
Студенти су оценили сопствено разумевање као боље са рачунара, него са папира.
Парадоксално, свеопште разумевање је било боље са папира, насупрот дигиталног читања.
Медиј није био битан за општа питања (као што је разумевање главне идеје текста).
Међутим, када је дошло до специфичних питања, разумевање се значајно поправило када су учесници читали одштампан текст.

Штампа у перспективи

Из ових налаза, могу се извући неке лекције које могу да се пренесу краторима политика, професорима, родитељима и ученицима, студентима, у вези са местом штампане ствари у све више дигиталном свету.

1. Размотрите сврху
Сви читамо из мноштва разлога. Понекад тражимо одговор на одређено питање. Некада желимо да прелистамо новине и данашње наслове.
Пре него што узмемо да читамо чланак или текст у дигиталном формату, требало би да имамо на уму зашто читамо. Вероватно ће постојати разлика, који медиј је бољи за коју сврху.
Другим речима, не постоји приступ који каже да је један медиј универзалан за све врсте читања.

2. Анализирајте задатак
Један од најдоследнијих налаза нашег истраживања је да за неке задатке, на први поглед није битно који медиј користимо. Ако се од свих студената тражи да разумеју и запамте велику идеју или суштину онога шта читају, не постоји корист у бирању једног медија, науштрб другог.
Међутим, када се у задтаку читања затражи већи ангажман или дубље разумевање, студентима може бити корисније читање штампане верзије. Професори би могли да помогну студентима да схвате да на њихове способности разумевања може да утиче медиј који бирају. Ова свест би могла да смањи раскорак, којем смо свдочили у расуђивању студенана о њиховим перфорансама наспрам тога какве су заиста резултате показали.

3. Успорите
У нашем трећем експерименту, успели смо да створимо смислене профиле студената факултета, засноване на томе како читају и разумеју штампане и дигиталне текстове.
Међу тим профилима, пронашли смо групу додипломаца која је заиста разумевала боље, када је прелазила са штампаног на дигитални текст. Оно што је разликовало ову групу је да су они заиста читали спорије када је текст био на рачунару, него када је био у књизи. Другим речима, нису се олако прилагодили томе да узму дигитални текст здраво за готово. Kористећи ову одабрану групу као модел, студенти могу да буду научени или усмерени да се боре са тенденцијом прелиставања текстова на рачунару.

4. Неке ствари не могу да се измере
Можда постоје економски или еколошки разлози да се укине папир, али јасно је да ће нешто важно бити изгубљено са нестанком штампаних ствари.
У нашим академским животима, имамо књиге или чланке којима се редовно враћамо. Странице са „заврнутим ушима“ тих драгоцених материјала садрже редове текста оивичених са питањима или размишљањима. Тешко је замислити сличан ниво ангажовања око дигиталног текста. Увек би требало да постоји место за штампану ствар у студентским животима, без обзира колико технолошки савршени постану.
Наравно, схватамо да ће се марш ка дигиталном читању наставити несмањеном жестином. Нити желимо да омаловажимо бројне погодности дигиталног текста, које укључују ширину и брзину приступа.
У већем степену је наш циљ да подсетимо данашње „дигиталне урођенике“ и оне које обликују њихово образовно искуство, да постоје значајни трошкови и последице приликом умањивања вредности штампане речи за учење и академски развој.

Овај текст је преузет у оригиналу са енглеског, са сајта Светског економског форума:
https://www.weforum.org/agenda/2017/10/students-learn-better-from-books-than-screens-according-to-a-new-study
Patricia A. Alexander, Professor of Psychology, University of Maryland
Lauren M. Singer, Ph.D. Candidate in Educational Psychology, University of Maryland

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *