Ko još veruje u Deda Mraza?

7
11
Podelite:

KO JOŠ VERUJE U DEDA MRAZA?
KO JOŠ VERUJE U PROGRES?
KO JOŠ VERUJE U OBEĆANO BLAGOSTANJE?
KO JOŠ VERUJE U MODERNE MITOVE?

Kada sam bio malo dete verovao sam u Deda Mraza. Sad shvatam da bi neko verovao u Deda Mraza potrebno je da bude malo dete. Kada sam bio tinejdžer verovao sam u nauku i tehniku. Još nisam potpuno shvatio da je potrebno da bi neko iskreno verovao u spasonosnost nauke i tehnike da bude tinejdžer. Kada sam se učlanio u jednu stranku verovao sam u zakone i demokratiju. Još izgleda ne shvatam da bi neko verovao u zakone i demokratiju potrebno je da bude član neke partije. Kada sam bio mladi romantičar verovao sam u “srpstvo”, a sada shvatam da bi neko bio takav “nacionalista” potrebno je da bude patetičan i licemer. Kada sam bio politički ambiciozan verovao sam u moć. A sada pomalo shvatam da bi se verovalo u moć potrebno je biti baš bolesno ambiciozan. Sada sam šta sam i sada izgleda još ne shvatam da sam niko i ništa, jer verujem u ništavne, a tako fatalno privlačne mitove XX veka, a potrebno je da budem samo ono što jesam. Da budem tradiciji okrenut Srbin što je izvan kategorija savremenih mitova i ideologija, bilo levih ili desnih. Jer bolje je biti potpuni “evropejac” no mutant koji misli da je jedno na primer “patriota”, a u duši nešto je sasvim drugo. Treba se opredeliti, a ne biti duhovni tranvestit. (iz “Ispovesti” Spasoja Bokase)

Kako je američki Deda Mraz osvojio svet? On je išao po svetu i delio poklone. Poklonima je lakše osvojiti svet no atomskim bombama i nosačima aviona. Nekad su to bile samo šećerleme, a nekada čudni pokloni lepo upakovani sa mašnama. To su u suštini razne privlačne slike, sladunjave mitske priče i ideje raja na zemlji. Deda Mraz je osvojio svet deleći poklone svima prema željama i potrebama (skoro kao komunizam). Svako je mogao naći nešto za sebe u njegovoj ogromnoj torbi. U njoj je bilo jeftinih trikova, slatkiša štetnih za zube, i kojekvih igračaka i đinđuva. Deda Mraz je osvojio planetu svojim darovima i simpatičnim izgledom dobroćudnog i pripitog starca koji svakom detetu želje ispunjava. On je za svaku želju i svaku težnju imao nekakav poklon. I zato ga svi vole i svi veruju u njega (barem kada su mali). “Religija” Deda Mraza je verovatno najmnoljudnija religija na svetu danas.

A kada deca odrastu i prestanu da veruju u Deda Mraza ostaje vera u njegove darove, ostaje vera da život može biti ispunjavanje želja i prohteva. Ostaje vera i uzdanje u hedonistički shvaćenu sreću. Milijarde su bile začarane poklonima, donacijama i jeftinim kreditima. Deda Mraz je kultno biće religije potrošnje i progresa. On u sebi sve to simbolizuje iako se ne trudi da išta definiše. Kada deca odrastu oni prestanu da bukvalno veruju u njega, ali veruju u ono što on predstavlja – u dedamrazovski jalovi humanizam, u površni hedonizam, progres i sl. On je na prvi pogled benigan i smešan, ali izuzetno važan simbol svih modernih vrednosti, naivnog materijalizma obezdušenog kulta tržišta i novca. Ni malo slučajno što su ga američki trgovci i Koka kola uzeli za svoj zaštitni simbol.

Iako naša politička i intelektualna elita ne veruje bukvalno poput dece u Deda Mraza, ponaša se vrlo slično. Kad god su se najavljivale “promene” u Srbiji govorilo se o milijardama dolara koje su tu “iza granice” i samo čekaju promenu vlasti da uđu u zemlju. Ta priča o bankarskim megakreditima koji se dele maltene kao pokloni po svetu svakakvoj sirotinji je sasvim mitska i dedamrazovska. Čak su i belobradi Labus ili Cvetković sasvim likom nalik na svog mitskog prauzora govorili o otpisima dugova, donacijama i kreditima koji su malte ne pokloni od strane MMF-a ili nekog drugog i vizuelno u dedamrazovskoj matrici «dobroćudnog belobradog dedice» koji dobroj deci, a to smo svi mi, darove deli. A zapravo je iza te šećerleme o boljem životu reč o surovoj stvarnosti zelenaških kredita od kojih Srbija nije videla neke koristi a koje će višestruko morati da vrati, skine sa sebe i poslednju košulju, preda Kosovo, da sve što vredi ili da crkne.

Sve ovo pokazuje da fenomen Deda Mraza i mahanizam manipulacije «nosimo vam darove» uopšte nije tako naivan kako na prvi pogled izgleda. On je moćan simbol potrošačkog društva. Sam njegov pojavni oblik u vreme praznika kad stimuliše ljude da Božić od hrišćanskog praznika pretvore u trijumf trgovaca kroz «obrede razmene darova», a u strateškom smislu on utiče da potpuno trijumfuju vrednosti površne i promiskuitetne potrošnje, veštačkog optimizma i patetično glumljene harmonije iza koje zjapi ponor bezosećajnosti, otuđenja i egoizma.

Ovaj belobradi idol novog paganizma samom svojim crvenim alkoholičarskim nosom i ogromnim stomakom predstavlja simbol potrošnje i hedonije i kao takav predstavlja parodiju na Svetog Nikolu od koga najverovatnije vodi poreklo. Deda Mraz se nakalemio na tradiciju slavljenja Svetog Nikole, na njegovu odeću (stilizovana biskupska odežda kako je na Zapadu predstavljan episkop Mirlikijski), na običaj deljenja poklona siromašnoj deci za Božić i sl. ali je toj formi dao sasvim drugi smisao. On je negacija hrišćanskog, duhovnog i asketskog, on je htonsko, pagansko i dionizijevsko božanstvo mas-kulture. Šta je suprotnije molitveniku i podvižniku Svetom Nikoli od pijanog debeljka koji propagira potrošnju. Simulacija Svetog Nikole se pokazala kao dosledna negacija hrišćanskih duhovnih vrlina i vrednosti. Forma je slična ali je sadržaj suprotan.

Njegova naivan izgled je deo njegove strategije osvajanja, jer on tako zavarava sve. Niko ga ne shvata ozbiljno i svima se lako podvuče pod kožu. Pa čak i kada kao odrasli prestanu da veruju u njegov mit, ostaju vezani njegovim materijalističkim i hedonističkim vrednostima. Tako se lukavo uspeo uvući i u zatvorene i religiozne sredine islamskog i konfučijanskog sveta. On je tako primenio strategiju Trojanskog konja (koji je isto tako izgledao kao «dar»), kao simbol koji je svakom privlačan a koji u svom velikom trbuhu nosi propast. Tako i Deda Mraz izgleda kao “dar neba” i naivna pričica za decu, ali u sebi sadrži sve osnovne ideje (post)modernog pogleda na svet. On tako perfidno “indoktrinira” decu i inicira ih u potrošačku kulturu i njene vrednosti. Preko Deda Mraza se deca počinju da razmišljaju razmaženo i da im uvek neko mora donositi poklone.

Deda Mraz je mitsko biće koje donosi darove i koje se čeka sa radošću predstavlja najjaču simboličko ovaploćenje vere u progres i nade u blagostanje. Niko normalan ne kaže da je loše boriti se za bolji život za mnoge ljude, ali ako materijalni ciljevi postane cilj i svrha života, ako to postane dogma, onda imamo posla sa jednom surovom religijom koja od života stvara zverinjak džungle. Ako je materijalno dobro pojedinca vrhunski cilj (darovi ovog pijanog debeljka to predstavljaju) onda se ruši svaki istinski i viši smisao života. “Čovek je čoveku vuk” je, po rečima jednog pisca, bio moto antičkog rimskog društva ogrezlog u hedonizmu i egoizmu.

Zbog svoje dobroćudne maske i “humanosti” je teško povezati Deda Mraza sa nihilizmom i dehumanizovanim životom savremenog sveta. Šta više “čarobni deda” se čini kao milosrdni izuzetak u surovoj tržišnoj areni savremenog sveta. Patetična maska dobrote ovog mitskog, ali moćnog lika skriva mrak materijalizmom i bolesnim profiterstvom opsednutog modernog sveta, čiji je on upravo simbol. On je otelovljenje potrošake groznice koja kulminira krajem godine kao nekakav njegov «praznik» a time i simbol svih vrednosti “društva blagostanja”.

Deda Mraz, daje poklone samo “dobroj” deci. To znači da on postavlja i moralne norme ponašanja – on arbitar i simbol očuvanja poretka. On je bio nekakav puritanac, doduše bucmasti i pripiti, koji opominje decu da ne krše pravila ponašanja i da budu “pristojna”. Nekada su Deda Mrazovi bili strogi, mnogo su prekorevali decu i ispitivali ih za prekršaje. Tako i danas u katoličkoj Austriji Deda Mraz plaši decu kaznama. No on je danas su mnogo “liberalniji i tolerantiji”. Danas on u principu i ne ispituje decu kakvi su bili, dovoljno je da kažu da su bili dobri da bi dobili željene poklone. No, bio nekadašnji stroži ili moderni tolerantniji, on pomaže da se stvori moderna ličnost – čovek potrošač i poslušni šraf sistema.

Da zaključimo – ko je nekada kao mali verovao u Deda Mraza kao odrastao verovatno veruje u tržišne vrednosti koje on direktno ili posredno predstavlja. To je moderni čovek koji je prezadužen kreditima i hipotekama, koji tera mode i kupuje nepotrebne stvari da bi uhvatio ono nešto neuhvatljivo – «sreća». On je u suštini i dalje dete koje veruje u dedamrazovske priče.

Da bi se čovek oslobodio robovanja materijalističkim i tržišnim idolima savremenog sveta nije dovoljno da prestane da veruje u Deda Mraza već i da u sebi odbaci i iz sebe izbaci sujeverje progresa i materijalizma. To znači zaista prestati verovati u simpatične zamlate poput Deda Mraza koji nam sa ekrana obećavaju i nude svašta. To znači gledati na svet realnim očima, bez ružičastih naočara, bez bajki i zamajavanja kojekakvim ideologijama.

Sve te ideologija i idoli nas sprečavaju da živimo kao ljudi da budemo slobodni. Moramo ih u sebi pronaći i pobediti ili će oni nas upropastiti. Moramo pronaći i pobediti u sebi «Deda Mraza» kao oznaku za sve moderne idole u svakom obliku, a ima ih mnogo. To možemo da postignemo samo povratkom svojim korenima, samo iskrenom verom i uz Božiju pomoć.

Dragan Milanović

Vidovdan 1. januar 2016.

Podelite:

7 COMMENTS

  1. Nije lako kada se zaustaviš u mentalnom razvoju negde između detinjstva i adolescencije: prerastao si Deda Mraza za poklone, a još nisi sazreo za Božiji poklon, a to je ljubav u svim svojim varijantama! Onda nastanu ovakve bezvezarije.

    • Hm,hmmm…Deda mraz,je u srbiji,lik novijeg datuma,poput djeda bozicnjaka,nastao je,kada su cetnika umocili u varikinu,pa je postao dobar chichica,i uveseljavaonje decu.

    • Hm,hmm..proizvodnja,cokolade,bombone,decje igracke,nesmeju da se zaustave,Djeda mraz je “ super diler“ trinaeste plate…

  2. Vidovdan bi valjalo da malo filtrira blogove koje objavljuje. Progres, blagostanje, moderni mitovi – cenim da su posetioci ovog sajta načisto da su to sve ispušene muštikle. Progres je zalutao, od blagostanja se odustalo a da nije bila ni jasna korist od njega, a moderni mitovi su sredstvo dnevne politike.

    Tako da bi deda-Mraz mogao da ih donese, naravno kada i on bude postojao, i za one koji veruju da neko drugi može da im reši problem smisla.

  3. Hm,hmm..u Djeda bozicnjaka veruje Piter Maljevski,spakovao je dzak sendvica i otputovao za Srbiju,cekaju ga SPO irvasi,da ga odvuku u Dragacevo

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here