Đorđe Roš – politički emigrant koji je spasio Hilandar

0
5
Podelite:

Đorđe Sebastijan Roš, jedini civil sahranjen u srpskoj carskoj lavri na Atosu, sprečio je da srpska svetinja propadne i pređe u grčke ruke. Junak i invalid iz slavne odbrane Beograda 1915. godine

Đorđe Roš; foto: Novosti

Heroj Velikog rata, obnovitelj Gračanice i spasilac Hilandara Đorđe Sebastijan Roš jedini je svetovni čovek sahranjen na hilandarskom groblju. Monasi hilandarci su 1977. godine napravili izuzetak od svetogorskih pravila da bi izuzetnom patrioti iskazali zahvalnost.

Đorđe Roš, koji je sprečio da osiromašena Srpska carska lavra posle Drugog svetskog rata pređe u grčke ruke, želeo je da počiva u manastiru Rakovica, uz oca i majku. Jugoslovenska Udba nije dozvolila da prokazani emigrant, junak i invalid iz slavne odbrane Beograda 1915. počiva u svom rodnom gradu, otkriva, za „Novosti“, istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

– Upoznao sam Roša ranih sedamdestih u Uranopolisu, gde se preselio da bi pomagao Hilandaru – kaže Kusovac. – On me je prokrijumčario u Hilandar u vreme kad Jugosloveni nisu bili poželjni na Atosu. Grčka vojna hunta bila je sumnjičava prema svemu što dolazi iz Brozove države jer se on direktno mešao u njihov građanski rat. Nije dozvoljavala da iz Jugoslavije u Hilandar dođu ni novac, ni monasi, ni poklonici. Manastir je bio na ivici da pređe u grčko vlasništvo. Princ Tomislav je inicirao spasavanje, a Đorđe Roš je bio glavni operativac koji je sakupljao novac, dovodio kaluđere i krišom uvodio „sumnjive“ hodočasnike iz Jugoslavije.

Poznanstvo Kusovca s Rošom je preraslo u prijateljstvo. Stari emigrant, s rukom ukočenom od rane stečene u odbrani Beograda 1915. godine, zaveštao je mladom istoričaru umetnosti da ga, kad dođe sudnji čas, sahrani u Rakovici. Odredio je da se s njegovim zemnim ostacima vrate u Srbiju i Karađorđeva zastava i vredni arhivi koje je spasao od uništenja.

Đorđe Roš; foto: Novosti

– Roš je umro 1977. na brodu, na jednoj od mnogobrojnih plovidbi za Hilandar. Preneo sam njegovo zaveštanje ministru kulture koji me je uputio na ministarstvo spoljnih poslova. Tamo su me usmerili na jugoslovensko ministarstvo unutrašnjih poslova – seća se Kusovac.

Slučaj je preuzela jugoslovenska služba Državne bezbednosti.

– Kad sam rekao da je Roš zaveštao Srbiji dragocenu baštinu, inspektor je bezobzirno zatražio da od udovice prvo donesem pisanu potvrdu da će je predati, pa će tad moći da se razgovara o sahrani. Rekao sam da ne mogu da trgujem mrtvim čovekom, da je njegova reč dovoljna. Sahrana nije dozvoljena. Rošove kćeri koje su nam mnogo pomagale tokom sankcija kasnije su ispunile očevu želju i donele u Srbiju dragocenu baštinu – kaže Kusovac.

Rošov grob nalazi se ispred kosturnice hilandarskih monaha i vide ga samo retki hodočasnici. Većina i ne zna ko tu počiva.

– Roš je bio pravi heroj. Prvi put je ranjen na Ceru, a drugi put, veoma teško, u jurišu s majorom Gavrilovićem u odbrani Beograda. Nemci su ga izlečili i poslali u logor. Uspeo je da pobegne i stigne do Solunskog fronta, gde je iako invalid, nastavio da ratuje – kaže Kusovac.

Posle rata kapetan Đorđe i njegov brat Dušan otišli su iz jugoslovenske vojske u kojoj su ključna mesta dobijali dojučerašnji habsburški oficiri. Zahvaljujući porodičnim vezama, braća Roš su postali uspešni poslovni ljudi.

– Rošovi su čuvena nemačka porodica. Inženjer Sebastijan Roš, Đorđev i Dušanov otac, došao je u Srbiju u vreme kralja Milana kao stručnjak za izgradnju železnice. Prešao je u pravoslavlje, uzeo za slavu Svetog Đorđa i po njemu dao ime najmlađem sinu – priča Kusovac.

O patriotskom duhu u kući Rošovih govori podatak da su maloletni Dušan i Đorđe pobegli i uključili se kao dobrovoljci u balkanske ratove, a zatim stupili u vojnu akademiju. Komunističke vlasti su ih proglasile narodnim neprijateljima jer su poslovali s nemačkim industrijalcima i kupovali oružje za jugoslovensku kraljevsku vojsku.

– Zahvaljujući svojim vezama Rošovi su uspeli da jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci nabave meseršmite, tad najbolje avione u Evropi. Paradoksalno, meseršmiti koje su oni nabavili oborili su najviše nemačkih letelica prilikom odbrane Beograda u aprilu 1941. a zbog istih aviona Đorđe Roš je proglašen za saradnika okupatora. Rehabilitovan je 2008, ali kasno: već je iščileo iz nacionalnog sećanja – kaže sa setom Kusovac.

Gračanica

OBNOVITELJ GRAČANICE

Đorđe Roš je trošio ogromne sume na očuvanje srpske baštine, jer se Kraljevina Jugoslavija time nije bavila.

– Malo je poznata činjenica da je on uoči rata obnovio potpuno zapuštenu Gračanicu i sagradio konake. Još je manje poznato da je tokom okupacije napravio odbor za spasavanje srpske baštine na Kosovu i Metohiji – seća se Kusovac.

Major Dragutin Gavrilović

KNJIGU POSVETIO MAJORU GAVRILOVIĆU

Legendarno obraćanje majora Dragutina Gavrilovića braniocima Beograda 1915. zabeležio je i srpskoj istoriji otkrio Đorđe Roš u svojem delu „Na Dunavskoj keju 1915.“. Knjigu je sam izdao 1931. godine, da spase od zaborava beogradske heroje i posvetio je Gavriloviću, svom komandantu.

– Uz jurišne krike i tresak bombi vodila se ova divlja borba na vratnicama prestonice Kraljevine Srbije. U olucima trotoara, gde se voda sliva kad pada kiša, tekla je ljudska krv. Tako je Srbin branio čast svoje prestonice na njenom pragu 24. septembra 1915. godine – zabeležio je Roš.

Boris Subašić

izvor: Novosti, Hronograf

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here