Пол Кругман: Трамп је страшан, али има наде за Америку

0
12
Поделите:

Многи од нас су у 2017. ушли очекујући најгоре. То смо и добили. Испоставило се да је Доналд Трамп заиста онако страшан као што смо очекивали. Он нам свакодневно доказује да је крајње неспособан за дужност председника, морално и интелектуално. Показало се и да је Републиканска партија, укључујући и њену умерену струју, још гора него што смо мислили. Њоме руководе цинични апаратчици спремни да продају сваки принцип – и последњу трунку свога достојанства – за смањење пореза својих донатора. У међувремену, конзервативни медији су одустали чак и од претварања да се баве стварним извештавањем и постали бестидни пропагандисти владајуће партије.

Ипак, излазим из 2017. пун наде због десетина милиона Американаца који су одлучили да одговоре на ове изазове. Још се може догодити да САД постану нова Турска или Мађарска – ауторитарни режим под кринком демократије. Али то се неће догодити ни тако лако ни тако брзо као што су многи од нас страховали. Почетком 2017. коментатор Давид Фрум је упозорио да ће пад у ауторитаризам бити незаустављив „ако се људи повуку у приватни живот, ако критичари утихну, ако цинизам постане ендемско стање“. Али засад се то није догодило.

Напротив, имамо врло енергичан отпор. Он се испољио дословно сутрадан по Трамповом ступању на положај огромним женским маршевима 21. јануара који су вишеструко надишли број људи на председничкој инаугурацији. Ако америчка демократија преживи ову страшну епизоду, гласаћу да ружичасте капе буду симбол нашег ослобађања од зла. Отпор су наставили грађани који су се окупљали пред градским већницама да протестују против републиканских законодаваца који су хтели да повуку Обамакер. Ако се неко питао да ли ће ови протести и пад Трампове популарности прерасти у политичку акцију – низ локалних избора крунисаних победом демократа у Вирџинији и запањујућим преокретом у Алабами уклонили су све сумње.

Да буде јасно: Америка је још увек у смртној опасности. Републиканци и даље контролишу све полуге федералне власти. У нашој историји никада на власти нисмо имали људе којима се могло мање веровати. Трамп очигледно има диктаторске претензије и не уважава демократске норме. Исто важи и за републиканце у Конгресу који одбијају да обуздају свога шефа. Подржавају га док он злоупотребљава положај председника за богаћење себе и својих другара, док распирује расну мржњу и спроводи чистке у министарству правде и ФБИ-у.

Последњих месеци сведоци смо чудне динамике: што је Трамп гори, то се републиканци више везују за њега. Могло се очекивати да ће неколико недавних изборних пораза ојачати умерено крило Републиканске партије. Уместо тога, сенатори као што су Џон Мекејн и Сјузан Колинс, који су летос били хваљени због одбране Обамакера, без поговора су прихватили чудовишни закон о порезима. Све бројнији докази да је Трампова изборна кампања шуровала са Русијом нису навели ниједног истакнутог републиканца који се раније супротстављао Трампу да то понови. Уместо тога, видели смо како дотадашњи критичари попут Линдзија Грејема улизички промовишу Трампов бизнис.

Дакле, не можемо рачунати на пробуђену савест републиканаца. Зато не треба много очекивати од истраге Роберта Милера. Какви год били њени резултати, републиканска већина у Конгресу ће хвалоспевима подржати свога председника, чак и ако он буде отворено ометао рад правосудних органа. Другим речима, све док републиканци контролишу Конгрес, уставни систем контроле и равнотеже остаје мртво слово на папиру. Дакле, све зависи од америчких грађана. Они ће можда опет изаћи на улице, а свакако ће исказати свој став пред гласачким кутијама.

Биће тешко јер играмо игру у којој противник подваљује. Сетите се како је Трамп добио мање гласова, а ипак завршио у Белој кући. Извесно је да избори за Конгрес неће бити фер. Због намештања граница изборних јединица и концентрације гласача Демократске партије у градским подручјима, може се догодити да демократи добију већину гласова, а да ипак не освоје већину у Представничком дому. Чак и ако се гласачи изјасне против ужасних људи који су сада на власти, бићемо далеко од обнове основних америчких вредности. Нашој демократији су потребне две пристојне странке, а чини се да је Републиканска партија неповратно искварена. Другим речима, чак и у најбољем случају пред нама је дуга борба. Али имам много више наде него прошле године. Америка још увек није изгубљена.

 

 

Извор The New York Times/Пешчаник, 03. јануар 2017.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here