Жељко Ињац: Употреба и злоупотреба Амфилохија!

6
34
Поделите:

Прихватањем да Косово уђе у УН и друге међународне институције, а што произилази из правно обавезујућег документа о нормализацији односа Београда и Приштине, Србија би на мала врата признала независност Косова.

Оно што је сад другачије у односу на претходни период Бриселских преговора, јесте орочавање преговора на 18 месеци и повећан притисак Запада на Србију да се преговори са Приштином окончају. За српску страну у овим преговорима кључно је непризнавање Косова као државе. Албанску страну много не тангира српско званично признање или не признање Косова. Она из ових преговора жели да извуче читав низ уступака српске стране, а пре свега да их Србија не блокира у УН и у другим међународним институцијама. Приштина такође не одустаје од формирања своје војске, а што се тиче формирања ЗСО који је договорен у Бриселу, користи се тактиком одуговлачења у недоглед. Отуда је за Београд и актуелне власти, документ о нормализацији односа Београда и Приштине, иако ништа ново, како тврди Дачић, ипак превелик залогај.

За српску цркву је посебно неприхватљиво да Косово уђе у међународне институције, пре свега у УНЕСКО, јер би тако осим прихватања сецесије Косова као реалности црквена имовина на Косову, која је део српске и православне културне баштине, лако могла да се преведе у некакву косовку културну баштину и тиме неповратно изгуби.

Стога не треба да чуди ДСС апел који је митрополит Амфилохије потписао са делом њему блиских епископа. Ипак, оно што је проблематично код овог ДСС апела, није у самој формулацији пуној фраза о српском Јерусалиму, које већина грађана Србије ипак подржава, колико је проблем заоштравање односа између србијанске црквене струје и пречанске струје коју предводе епископи ван Србије, а чији је портпарол по свему судећи управо митрополит Амфилохије. На крају, коначно мишљење српских власти по питању правно обавезујућег документа још нисмо чули. Унутрашњи дијалог који је иницирао председник Вучић, у већини изнетих мишљења стоји управо на позицијама ДСС апела. Под условом да унутрашњи дијалог није просто фарса и да већински ставови интелектуалаца и заинтересованих група изнети током дијалога обавезују српске власти у правцу даљег одлучивања о Косову, остаје нејасна мотивација покретача ДСС апела.

Но као што сам већ писао за ДАНАС у августу 2017. у тексту „Црквене црвене линије“ (http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=353717&title=Crkvene+crvene+linije) да ће део епископа који су ван Србије и немају блиске односе са властима у Србији, преговоре око Косова искористити за решавање својих позиција у цркви. То се управо дешава. Амфилохијево заоштравање око Косова је пре свега у служби придобијања неодлучних епископа у борби против „синодске централе“. Митрополит Амфилохије просто није прежалио што није изабран за патријарха српског. Амфилохије и умировљени епископ Атанасије су покушали код патријарха Иринеја да издејствују ванредни јесењи сабор. Пошто је патријарх то одбио, Амфилохије је кренуо у медијску офанзиву, а Ковићев ДСС апел му је одлично послужио у ту сврху.

Треба имати у виду да Амфилохије не би сам кренуо у ову црквену офанзиву да није макар добио обећање подршке појединих епископа, јер његове позиције у митрополији Црногорско-приморској нису завидне, а популарност у ширим црквеним круговима је одавно изгубио. Амфилохијеви некада складни односи са Милом Ђукановићем, који је управо подршком Амфилохија и гласова цркве дошао на власт, нису више ни приближно тако добри. Сам Ђукановић би највише волео да види Амфилохија негде изван Црне Горе, па макар то значило и да постане патријарх српски и да столује у Пећи. Парадоксално је да би одлазак Амфилохија са трона Светог Петра Цетињског само ослабило позиције СПЦ у Црној Гори, а његово устоличење за патријарха српског би додатно искомпликовало и поделило ионако подељену цркву. Овакав развој догађаја одговарао би само уском кругу утицајних епископа ван Србије, док би србијанска струја, која је тренутно окупљена око патријарха Иринеја, била значајно ослабљена.

Дизање прашине ДСС апелом, уколико се не понуди некаква алтернатива, и поред свих „добрих намера“, само се чини штета напорима и цркве и државе да се косовски проблем реши колико је то могуће повољније по српску страну. Наиме, апел ДСС и Амфилохијева подршка неће довести до дијалога или компромиса у СПЦ већ само до продубљивања постојећих подела и слабљења позиција које има црква у Србији и Црној Гори. А то можда одговара и врху власти у Србији и Црној Гори, а нарочито странцима који у СПЦ виде некакву велику препреку у прихватању „реалности на Косову“.

Жељко Ињац

Данас.рс

Поделите:

6 COMMENTS

  1. Ima na TV Hram iznenadjujuce dobar intervju sa O. Ivanovicem. Mislim da je to najbolja analiza stanja za KiM. A i analiza stanja oko KiM.

    Tvrditi da znamo kako je nekom vladiki zao sto nije bio Patrijarh je malo…

    Mudar srpski popa, konkretna pitanja i odgovori dobrog poznavaoca, osim toga zivi dole.

    • (uzgred, ti si se bas naostrio n CG-primorsku….dobar je Mitropolit, seti se sta je radio kad je gorelo dole…licno mislim da on vise voli sto nije izabran za Patrijarha. Ovako ima uticaj na Sinod, kao i uvek jer je stub SPC, a i nije dovrsio sta je hteo u CG…pored svega misionarstvo u Juznoj Americi poprima ogromne razmere….tako da, mislim, da masis tu…Srbiji je, istina, bolje, smireni Bulovic koji „drzi na oku“ sta Beograd radi i kad zatreba na njegov nacin reaguje…bolje nego „parastosi“, mada ko tvrdi da „parastos“ nije delovao vara se…ne smije niko da pipne Kosovo i Metohiju. Vucic nije glup, trazi podrsku da sebe ogradi pred pritiscima)

    • Moj Lunu,

      Amfilohije je glavna kocnica demokratskog napretka Montenegra. Sprecava demokratski izabranog mesiju, Mila, da ostvari svoje planove. Ne moze covek za 25 godina na vlasti da poobavlja sve sto zeli, promeni identitet Montenegrinima i uvede ih u porodicu nadcivilizacije uranium-bombasko-demokratsko-perverzne demokratije. Stvarno nije fer to sto radi. Jos je, Amfilohije, poceo i po Juznoj Americi da vrsi propagandu. To je nedozvoljivo, i hitno treba nesto na forumskim komentarima poraditi na tome, da se to spreci.

  2. ,,Апел“ потписују они под чијом влашћу је проглашена независност Косова, одвајање Црне Горе од Србије и стварање дела српског народа у Натогорце! Амфилохије је постао (по угледу на италијанску мафију) Дон Радовић и претендује да постане НАТО патријарх!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here