Сат на Кремљу поставио је српски калуђер

2
13
Поделите:

 

Кад се 1. јануара заврте слике дочека широм света, Москва се на екранима симболизује поклапањем казаљки сата на Црвеном тргу, на чувеној Спаској кули, једном од улаза у Кремљ. Карактеристични звук „куранта“, сата на кули, вероватно су запамтили и они који пажљиво прате војне параде на Црвеном тргу. Али сигурно је мало оних који знају да је први сат у Кремљ донео и поставио српски калуђер Лазар!

Према летопису, калуђер кога су још звали Лазар Хиландарац био је родом из Призрена. Претпоставља се да је Србију напустио после Косовског боја 1389. У Русију је стигао са Свете Горе, из Афона. У Кремљу је саставио и поставио први сат 1404. године. Тај часовник је имао врло компликовани механизам, а у одређено време из њега су „излазиле“ лутке које су ударале у звоно. Забележено је да је коштао 150 рубаља, што је у то време био велики новац.

Тај часовник, који је саставио и поставио Лазар, радио је чак 217 година. Био је то први градски сат не само у Москви, већ у целој Русији!

Историја најпознатијег часовника је везана и за важне догађаје из историје највеће словенске земље. Спаска кула, кроз коју води парадни пролаз у Кремљ са Црвеног трга, направљена је 1491. по пројекту Пјетра Антонија Солара, а по налогу Ивана Трећег. Тада се у Русији време рачунало на дневно и ноћно по староруском, византинском систему. Сваке две недеље се мењала дужина дневног и ноћног времена. Сати су били означени старословенским словима.

СПАСКА КУЛА ЧУВЕНА Спаскаја башња (кула) направљена је 1491. по пројекту архитекте Пјетра Антонија Солара из Милана. Она је била једна од 20 кула московског Кремља. На почетку се та кула звала Фроловска, по оближњој цркви Светог Фрола које више нема. Касније је Спаска кула дограђивана, а висока је 71 метар. Она је била парадни или главни улаз у Кремљ и био је обичај да људи скидају капе и погнути прођу кроз њу. Средином 17. века на врх Спаске куле су поставили двоглавог орла као симбол руске државе. Касније су се двоглави орлови појавили и на Никољској, Троицкој и Боровицкој кули.

После једног пожара сат је био уништен, па су под руководством енглеског часовничара и механичара Кристофера Галовеја руски мајстори направили нови сат 1625, а Кирил Самојлов је излио 13 звона. Пречник новог сата је био око пет метара.

Нови часовник купљен 1705. у Холандији запамћен је и по томе што је на њему било 12 сати. Довезен је из Амстердама у Москву и постављен указом Петра Првог, па је те године Русија прешла на јединствен начин рачунања времена. Тим послом је руководио руски часовничар Јеким Гарнов, а музика се чула тек 1709. Велики пожар 1737. много је оштетио сат на Спаској кули, па је и музика утихла.

Кад је престоница из Москве пресељена у Санкт Петербург, Петар Први је изгубио интерес за „свирајући сат“. Царица Јекатерина Друга је приликом посете Москви наредила да се опет монтира на Спаској кули „свирајући часовник“ направљен у Енглеској. У летопису је записано да су позвали из Немачке мајстора Фаца, који је заједно са Русом Иваном Пољанским три године монтирао сатни механизам. И напокон, 1770. са Спаске куле се чула аустријска мелодија песме „Ој мој мили Августин“. Песму је одабрао немачки мајстор и она је свирала скоро годину дана. Интересантно је и то да је једино тада на Спаској кули свирана страна мелодија.

Сат је стао 1812. године, али га је после три године поправила група руских мајстора. Тек 1851. фирма данске браће Бутеноп, која се прославила постављањем часовника на кулама предложила је да се механизам замени новим, јер је стари био сасвим дотрајао. Нови часовник је имао позлаћене казаљке. Бројке су биле арапске, а не римске као сада. Време се могло гледати са све четири стране света. Музика је одзвањала из чак 48 звона, а сат је био тежак 25 тона. Наредбом императора Николаја у одређено време свирана је химна коју је компоновао Дмитриј Бортњански, као и марш Преображенског пука. Те мелодије са „важним идеолошким значајом“ чуле су се све до 1917. Поводом 300. годишњице дома Романових, 1913. била је обављена спољна рестаурација часовника, кога је и даље опслуживала компанија „Браћа Бутеноп“.

Кремљ у црквеним књигама

Касније су бољшевици променили музику. При нападу на Кремљ, 2. новембра 1917. погодили су једну од казаљки и оштетили сатни механизам. Због тога сат није радио годину дана, све док Лењин није казао да би га требало поправити. Музички механизам је по жељи Лењина поправио Михаил Черемних, који је иначе био музичар. Тако је у августу 1918. сат на Спаској кули засвирао револуционарне мелодије. У шест ујутро је свирана „Интернационала“, а у 9.15 марш за сахране у част оних који су били покопани уз зидине Кремља на Црвеном тргу. Касније се у 12 сати опет свирала „Интернационала“.

Нове казаљке стављене су 1932. а сат је био позлаћен. За то је било потрошено 28 килограма злата. Промењена је и музика. Више није било посмртног марша него се на Стаљинов захтев свирала само „Интернационала“. Од 1938. до 1941. са Спаске куле се није чула никаква музика.

Специјална комисија је после пет година оценила да због хладноће музички механизам сата све лошије свира „Интернационалу“, па је он престао да ради. Стаљин је лично тражио 1944. да сатни механизам у одређено време емитује нову совјетску химну, чију је музику написао чувени Александар Александров, али резултат није био задовољавајући.

Велика рестаурација сатног механизма била је 1974. године. Замењени су дотрајали делови сата. Партијско руководство КПСС је 1991. тражило да се поново са Спаске куле у одређено време чује совјетска химна. Али, стручњаци су рекли да за то недостају три звона…

Кад је у главну фотељу у Кремљу сео Борис Јељцин он је хтео да главни сат у земљи свира „Патриотску песму“ руског композитора Михаила Глинке. Тако је после 58 година ћутања сат поново засвирао. У 15.00 и 21.00 се чула „Патриотска песма“, а сваких девет сати свирала се мелодија „Слава ти“ из опере „Живот цара“, чију је мелодију написао такође Глинка.

Последња рестаурација сата је била 1999. Поново су позлаћене казаљке и бројке на сату, а поново је почела да се свира државна химна Русије коју је у Стаљиново време компоновао Александар Александров, а која је поново у званичној употреби од 2000. године.

ТЕЖАК 25 ТОНА

УКУПНА тежина сатног механизма и свих звона је чак 25 тона. Сат ради механички и навија се два пута у току дана. Прелазак на зимско и летње време обавља се ручно. Механизам је спојен са музичким, који има десет звона. Цилиндар музичког механизма је пречника два метра, а избушен је рупама одређених мелодија. У шест сати ујутро, у подне, шест по подне и поноћ свира се химна Русије, а у 3, 9, 15 и 21 сат Глинкина мелодија „Слава ти“.

ЗВЕЗДА ЈОШ СТОЈИ

У АВГУСТУ 1935. одлучено је да се уместо двоглавих орлова на врху кула у Кремљу поставе црвене петокраке. Прве звезде су по пројекту академика Фјодора Фјодоровског биле направљене од легуре и бакра. У средини су били позлаћени срп и чекић. Крајем 1937. те звезде су замењене новим, направљеним од рубина. Размак међу крацима звезде је 3,75 метара. У унутрашњости црвене петокраке је јака лампа, па се ноћу виде далеко..

После распада СССР-а било је предлога да се уместо звезда врате двоглави орлови. Иницијативу је подржала и православна црква. Крајем 2014. ремонтована је Спаска кула, па су многи поверовали да ће звезда бити скинута. Али она је и даље остала…

 

Бранко Влаховић, Новости

Поделите:

2 COMMENTS

  1. А ево „прѣвода“ дѣла доњег натписа са горње прѣлѣпе минијатуре. Текст каже да је те године постављен часовник на Благовѣштенској цркви. Друга реченица: „А направи га Лазар, монах Србин, који дође из српске земље“.

    Иначе, Србима је још мање познато да су Лазар и други српски монаси, избѣгли из Србије послѣ Косовске битке, поставили и темеље будуће Сергије-Тројицке лавре, недалеко (70 км) од Москве – главног училишта саврѣменог руског духовништва. О томе, између осталог, у овом документарцу: https://www.youtube.com/wat

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here