Дејан Микавица: Питање је ко је данас заправо издајник!

15
107
Поделите:

Унутрашњи дијалог није и не би смео бити оно што му приписују ових дана, у медијима, ни министарка Михајловић ни владика Амфилохије. Не може бити издајник онај који није издао макар то било и под образложењем да то није учинио још увек. С друге стране, зашто би притисак националиста био непожељнији од оног који континуирано врше другосрбијанци, мондијалисти, издајници и квази демократе?! Ваљда је право на мишљење, неслагање и љубав према Отаџбини, једнако за све? Зашто би се за правно-политички суверенитет борили једино Заветници, чланови ДСС а, они интелектуалци који су потписали Апел, а не би и чланови Српске напредне странке коју претпостављамо чине и они којима је српска заветна мисао била одувек на срцу, још од оног времена кад су улазили у политику као радикали, патриоте, националисти, дсс – овци. Kоје су то опредељење требали да изгубе изворни напредњаци да би сада били а приори дефинисани као издајници!? Издајника увек има, код нашег народа, одавно и највише, али смемо ли прејудицирати да ће било који председник Србије и било када, одлучити да за себе преузме ореол највећег изданника!? Искрено, то ми не изгледа ни нормално ни могуће. Никада ни један српски владар није настојао да се домогне власти, а да остане запамћен као обичан издајник. Није нормално, природно, није могуће!? Брига представника Српске православне цркве је добро дошла и неопходна је, брига и притисак национално-патриотских снага још је неопходнији. Сви Срби, у земљи и иностранству, у странкама, Напредњацима, Дсс овцима, Заветницима, Радикалима …, сви световни и црквени представници народа, сви они којима је стало до Државе и националног достојанства, до косметске територије и историје, до српске државотворности и будућности, морају стати иза одбране наше земље и нашег државотворног простора. Нема подела, нема странчарења и нема несагласја! Свака иницијатива која води одбрани Kосова и Метохије у саставу Србије је добродошла и није важно да ли се то тумачи као притисак, апел, страначки интерес. За издају земље нема оправдања, а данас, у случају Србије, нема ни нарочитог разлога. Важно је међутим осујетити притисак који невладине, страначко-мондијалистичке организације, врше на државне институције, Владу, Председника Србије. Или им се супроставити на исти начин, истим средствима. Данас, кад Србија нема национално-патриотску опозицију којој грађани верују, а има опозицију спремну на сваку издају, мора се водити рачуна о томе ко је заправо издајник и у чијем интетересу је пука промена власти. То што напредњаци не остављају утисак да им је довољно стало до мислећих, национално опредељених људи, патриота и интелектуалаца одувек спремних да се боре за државну мисао, што одликују, користе и награђују оне који то ничим не заслужују, што су прихватили у своје редове управо оне који су радећи прорив Србије, написали и осмислили своју биографију, који се у данас богате на рачун српског народа и ругају се његовом сиромаштву, још увек није довољан разлог да другосрбијанцима укажемо свако поверење. Јер њима није место ни у Србији, а камоли у српској политици. Дијалог о Kосмету треба искористити за хомогенизацију српске националне и интелектуалне елите, за окупљање Срба да се спречи оно што се мора спречити, за одбрану српске државе, њеног суверенита и слободе (мада појединци још увек не разликују слободу од непријатеља па тврде да се ,,слобода српске крви напила“), за утицај на нашу власт да се привремено, само привремено, определи за замрзавање већег конфликта на Kосмету, док се не стекну неопходни услови за решење које је у складу са међународним правом и које не може бити у складу са интересима албанских злочинаца. На основу става према питању Kосова и Метохије јасно се може видети ко је државотворно а ко је издајнички опредељен. А све ће бити у потпуности јасно тек онда када дође време да се прихвати или одбије правно обавезујући споразум Србије са шиптарским сепаратистима. Тек тада све ће се знати: Kо је ко и да ли смо били сасвим у праву.

Извор: ФБ профил Дејана Микавице

Поделите:

15 COMMENTS

  1. Mi moramo da sami odlucimo sta zelimo od Kosova. Situacija je takva da tamo zivi 1.5 miliona Albanaca (ja mislim da ih ima manje od milion) koji ne zele da budu deo Srbije, sto su nasilnim protestima zadnjih 80 godina pokazali. Koje god resenje se razmatra ne dolazi u obzir cinjenje bilo kakvih zlocina tipa etnickog ciscenja (sto predlaze Seselj, gadi mi se da se ta gnjida izdaje za Srbina) ili da su Albanci gradjani drugog reda.

    • ste bi sa 1,5 miliona Srba koji hoce da ukinu demokratiju i uvedu jednopartijsku diktaturu, podelio Srbiju, kao Koreju.Albanci kao gradjani Srbije imaju sva prava i duznosti kao i drugi, a kao Albanci imaju manjinska prava.

      • Ma to su bajke za malu decu. I Srbi su bili manjina u Otomanskom carstvu pa ih niko nije zaustavio da se oslobode. Srbija moze da kontrolise Kosovo samo preko vojne uprave a to niko u 21. veku nece da tolerise.

  2. Ni mnogo mocnije sile nisu uspele da odrze pod svojom kontrolom stanovnistvo koje je izricito protiv njih (npr 50 miliona Engleza i 4 miliona Iraca). Ako se uzme u obzir trenutno stanje (a i da nase patriJote nisu spremne da zive na Kosovu sa po 10toro dece, nego Srbuju iz kafana u Savamaloj) onda je jedino pravicno resenje plebiscit na celoj teritoriji Kosova pod nadzorom UN (i nasim i Ruskim) gde ce se svako selo izjasniti da li zeli da bude deo Kosova ili Srbije.

    • to pravo ne bi vazilo i za madjarska, bugarska, rumunska i druga sela.Zato sto se nisu digli na oruzje.Ako se dignu, hoce li onda dobiti to pravo.Sam si dosao do toga zasto su suverenitet i teritorijalni integritet nedeljivi, a onda izveo potpuno pogresne zakljucke

      • Postoji nesto i u brojevima: Albanaca na Kosovu ima vise od milion. 2 miliona Baskijaca prave problem Spaniji koja ima 50 miliona stanovnika. Ostalih manjina u Srbiji ima jako malo i nijedna nacija ne moze da ocekuje da njeni svi sugradjani zive u jednoj drzavi.

  3. Ako Zapad ima neko drugo resenje onda neka ga implementiraju bez nas. Ako nas primoraju da nesto prihvatamo onda ko god to potpisuje treba da napise kao Nedic: „po naredjenju okupacionih vlasti“. I pod okupacijom mora neko da nas vodi da ne bismo potpuno propali do oslobodjenja.

  4. Kada se tako to pitanje zatvori i ako se nasa privreda znacajno razvije, najlogicnija je konfederacija Srbije sa Crnom Gorom, BiH, Kosovom i Makedonijom kao clanica EU i NATO. Mi smo geografski, kuturno, ekonomski upuceni jedni na druge. Nisu se oni odvojili od nas, nego mi od njih i od zdravog razuma kad nismo sa njima krenuli na put u NATO i EU, nego na put ka Uzbekistanu i drugim bespucima centralne Azije.

  5. Da smo normalno drustvo, kao sto nismo, ova debata bi se vodila u institucijama koje su za to namenjene: u parlamentu i u medijima (recimo u Utisku koji je zabranje). Ne bi predsednicki kandidat vodio debatu sa Macurom i Karleuskom, nego sa svojim najjacim protivkandidatom. Imali bismo dve partije (ili si vlast ili si opozicija, nema treceg) koje bi bile demokratske iznutra, pa bio opoziciona partija trazila najbolji nacin da doskoci i preuzme vlast. Imali bismo vecinski sistem izbora cime bi komunisti, fasisti i ostali ekstremisti bili van parlamenta.

  6. I imali bismo ogranicenje duzine mandata na maksimum od 8 godina. Cak i u Rimskoj Republici diktatori su imali ogranicen mandat (samo 1 godinu). Bilo kakva promena Ustava ne dolazi u obzir ako nije naveden vecinski izborni sistem (da se resimo ekstremista) i striktno ogranicenje mandata i za premijera i za predsednika. Kakvi su mi to izbori kad je u svakoj vlasti koferce Dacic, nikako da se resimo spodobe.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here