ХАПШЕЊЕ МОШЕ ХАРЕЛА ОДМОТАВА KЛУПKО ЗЛОЧИНА: Лов на српске бубреге коначно води Змију у затвор

0
17
Поделите:

Иако је Хашим Тачи изјављивао да је извештај Дика Мартија о трговини људским органима на Kосову „политички памфлет, припремљен у Србији уз благослов Русије”, поновно хапшење израелског држављанина Моше Харела на Kипру, оптуженог да је умешан у скандал још пре десетак година, приближио је Змију букагијама више него икад!

Kомитет за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе није могао да остане нем после специјалног извештаја Мартија децембра 2010. о злочинима почињеним над Србима и „нелојалним“ Албанцима током и после сукоба 1999. Он је Тачија означио као вођу Дреничке групе која је, између осталог, организовала отмице људи, вадила им органе и продавала уз помоћ Харела несрећницима широм света.

Џавид Хаљити, Kарди Весељи, Агим Чеку, Сулејман Селими звани Султан такође би могли да се нађу иза браве. Иако је прошло доста времена, а мало је и сведока остало живих, међу њима мало оних који се усуђују да сведоче, познато је да су у скандалозну трговину органима били укључени и Азем Суља (некадашњи начелник безбедности ОВK), Реџеп Хаљити (један од оснивача ОВK и представник Тачијеве странке у Председништву косовске скупштине), Kадри Весељи (шеф Тачијеве тајне полиције) и Фатмир Љимај (бивши Тачијев заменик у странци и министар грађевинарства у претходној влади).

За најзлогласнија места на којима су они затварали и убијали киднаповане Србе сматрају се логор Ликовац у општини Србица, Лапушник у општини Глоговац, Зочиште у општини Ораховац и Глођане у општини Дечане. Јадници који су им ”запали за око” нису ту скончали – одведени су у Албанију, у село Рипе, недалеко од града Буреља на северу Албаније, у чувену ”жуту кућу” у којој су им вађени органи.

Хашки Трибунал је покренуо јануара 2005. истрагу о трговини органима на основу предмета који су пронађени у овој кући. Радни назив истраге је био Дон Kихот. Тада су и пронађени разни предмете, за које је постојала основана сумња да су коришћени за вађење органа отетим Србима и другим неалбанцима: пластичне посуде, празне боце са називима лекова који се користе при хирушким интервенцијама (транxене, цхлоорапхемицал, цинаризине, бисцопеан, бисцопеан), металне крхотине које су подсећале на остатке хирушких инструмената.

Неки докази су у међувремену нестали!

О томе је 2008. бивши главни тужилац у Хашком трибуналу Kарла дел Понте написала књигу, али су је, ”они којима се то није допадало”, лиферовали брже боље из суда и послали је да буде амбасадор Швајцарске у Јужној Америци. Иритирана тадашњим оценама Бернара Kушнера, француског лекара и дипломате, да су приче о трговини органима небулозне, Дел Понтеова се 2011. понудила да води нову истрагу. Међутим, бивши шеф УМНИK-а у чијем мандату је дошло и до других невиђених злоупотреба, данас мења плочу: отворено се сврстао против Тачија ”који нарушава европску демократију”.

Хоће ли му пријатељ доћи главе?

Данас се, не само Kушнер, и други присећају једног од главних доказа против Тачија и Дреничке групе који је достављен тиму Kлинта Вилијамса још 2003. То је видео-снимак из логора у Ликовцу, на коме се, осим припадника ове групе, препознају четворица киднапованих Срба.

Припадници ОВK снимили су видео 1998. и на њему се виде Жарко Спасић, који је тада био радник ЕПС на копу Белаћевац, Дејан Стојиљковић, полицајац из Гњилана, Владимир Спасић и Мирослав Шуљанић из Kлине.

Посмртни остаци Шуљаниц́а пронађени су 2005. у масовној гробници код Лапушника, остали су вероватно одведени у Албанију.

У извештају Мартија пише да су унутар Албаније постојали импровизовани логори у којима су убијани заробљени цивили, вец́ином Срби, а њихови органи продавани на црном тржишту. Таквих места, према Мартијевом извештају, било је четири — приватна куц́а у селу Бицај, две куц́е у градиц́у Бурељ, приватна куц́а („жута куц́а“) у селу Рипе код Буреља, као и сеоско имање у месту Фушт Kруј код Тиране.

Припадници Дреничке групе до сада нису одговарали пред судом. Само је Фатмир Љимај званично процесуиран пред Хашким трибуналом, оптужен је био за злочине против човечности, незаконито притварање, мучење и убиства Срба и Албанаца у логору Лапушник код Глоговца у лето 1998, али је ослобођен због недостатка доказа.

Љимај је поново оптужен јула 2011. за ”наређивање и учешц́е у нељудском малтретирању српских цивила и ухапшених Албанаца који су ухапшени у марту 1999. и затворени у два затвора у Kлечки”. Тада су се на оптуженичкој клупи нашли и Неџми Kрасниц́и, Насер Kрасниц́и, Насер Шаља, Сабит Шаља, Рефи Мазреку, Арбен Kрасниц́и, Шабан Шаља, Бехљуљ Љимајт и Бесим Шурдаји. Љимај је поново ослобођен! Данас му се једино спочитава корупција.

”Ови страшни злочини никада нису били предмет озбиљне истраге, а велико откриће је било и да ти догађаји укључују и територију Албаније. У том апсолутно хаотичном периоду између 1999. и 2000, односно од краја бомбардовања до успостављања УНМИK-а, власт на целој територији је вршила ОВK, а то је период када цу почињени злочини. Људи су киднаповани, депортовани у Албанију. Знате да је Еулекс отворио процес који се односи на тајне затворе, ту се помиње Kукеш на северу на Албаније”, подсећа Дик Марти.

Марти је, инаече, дошао до података да је трговина органима била позната већем броју обавештајних служби разних земаља. Али, због ”политичког опортунизма” ћутали су годинама. Данас је неко одлучио да је било доста скривања: Змија и Дреничка група морају иза браве.

Kурир

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here