Саша Недељковић: СЕОСКЕ СОКОЛСКЕ ЧЕТЕ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА СУБОТИЦА

0
3
Поделите:

Соколско друштво Суботица почетком тридесетих година 20 века радило је на оснивању сеоских соколских чета у околини Суботице. У четама је велика пажња била посвећена просветном раду. Тај рад се делио на национални рад на просвећивању села као и на обуци у модерном обрађивању земљишта и одржавању хигијене у селу. Одбор за соколске чете у сарадњи са учитељима основао је 8 сеоских чета. Рад сеоских чета обухватао је све гране народног, просветног, здравственог и привредног живота. До 1935. одржано је 58 предавања. Већина предавања била је из области просвете, а 6 предавања одржано је из пољопривреде, с практичним и стручним упутствима. Посредовањем Соколског друштва Суботица преко жупе, Краљевска банска управа у Новом Саду даровала је четама 500 комада садница брескви и око 80.000 јабука. На молбу соколског друштва банска управа наредила је управи свог расадника на Палићу  да са својим стручним особљем у 10 практичних предавања на терену поучи чланове чета у сађењу, калемљењу и оплемењивању дивљих садница. Чета Биково основана је 1930. Први старешина био је Веца Тонковић, а  учитељ Иван Турато, родом  из  Омишља, био је начелник-тајник-просветар чете. Чета је имала 57 чланова и књижницу са 60 књига. Примала је „Соколски гласник“, „Соколску просвету”, „Соколско село”, „Новости”.

Чета Таванкут I – Централа основана  1931. имала је 47 чланова. Примала је „Соколски гласник“,  „Соколско село” и  „Војнички весник”. Чета је до 1935. учествовала на 12 соколских приредби.    Чета Таванкут II – Златни крај основана је 1930. Имала је 68 чланова. Вежбали су два пута недељно. Библиотека чете имала је  40 књига.    Примала је „Соколски гласник“, „Соколску просвету”, „Соколско село” и   „Војнички весник”. До 1935. учествовала је на 10 соколских приредби.  Чета Таванкут III – Св. Ана  основана је 1931. Чета је до 1935. учествовала на 12 соколских приредби. Имала је 47 чланова.  Примала је „Соколски гласник“, „Просвету”, „Соколско село” и   „Војни весник”. Имала је књижницу од 20 књига. На утакмицама за соколске чете добила сребрни венац од Соколског друштва Суботица. Соколи из Суботице приредили су јаван час уз учешће чланова свих сеоских  чета.

Соколска чета Старо Љутово основана је 1932. Имала је 42 члана,  на утакмицама постигла је друго место.  Примала је „Соколски гласник“, и „Соколско село”. Чета Мали Бајмок основана је 17 марта 1934. Имала је 94 члана. Примала је „Соколски гласник“ и „Соколско село”. Чета Мали Београд основана је 1930. Имала је 63 члана. Није имала своју књижницу, али је користила Народну читаоницу у селу.  На тродневном течају 1934. из чете су учествовала три члана.

Чета Таванкут IV – Вуковић крај имала је 70 чланова. Основана је 9 децембра 1934. на иницијативу месног учитеља  Ивана Мутибарића. (1) На оснивачкој скупштини  из Соколског друштва Суботица били су присутни Анте Тадић, старешина друштва и члан управе Лајчо Поздеровић.  Као гости присуствовали су Већеслав Омахен и Антун Прчић из сеоске чете Таванкут II  са више чланова управе и вежбача. Скупштина је одржана у основној школи “Алекса Шантић”. Било је присутно око 120 лица. Оснивачку скупштину отворио је  Иван Мутибарић.  Говорио је о Соколству, а нарочито о потреби оснивања соколске чете у том крају. За привременог председника збора изабран је Лазо Ивковић, а за привременог записничара  Лајчо Поздеровић. Затим је говорио  старешина   Соколског друштва Суботица,  Анте Тадић. У свом говору истакао је потребу оснивања соколских чета, и значај националног рада у њима, посебно ако су удаљена два километра од границе. Затим је говорио о оснивачу соколства др. Мирославу Тиршу. При помену краља Александра цела скупштина је устала и клицала :”Слава Му!”. Сви присутни су се уписали у чету. У Управи чете били су изабрани : старешина  Лазо Ивковић; заменик старешине Албе Покорић; тајник-просветар-начелник   Иван Мутибарић и благајник Иве Вуковић. Ревизори су били Антун Пољаковић и Мате Матић. На крају скупштине деца, чланови чете извели су вежбу : “Нека живи Југославија” од Јегера. (2)

Чланови сеоских чета учествовали су на покрајинским слетовима у Сарајеву и Загребу 1934. као и на прослави тридесетогодишњице Карловачког сокола 1934. и другим соколским приредбама. Просветни одбор Соколског друштва Суботица организовао је идејну и просветну школу. У идејној школи предавано је  о историји чешког и југословенског соколства, о идеологији Соколства, о великим личностима Соколства и организацији Савеза СКЈ. Идејна школа била је организиована за нове чланове сокола, а просветна за целокупно чланство, нараштај, ђаке и занатлије. У просветној школи предавано је о Истри, о соколској штампи, о првој помоћи, … .(3)

Соколско друштво Суботица организовало је течајеве за вође сеоских чета. Течај је  трајао од 9. децембра 1935. до 14 децембра 1935. Течај у 1934. трајао је 3 дана, што се показало недовољним, па је 1935. продужено на 6 дана.  Продужење је било потребно како би  сељаци били бар донекле упућени у самостално вођење чете. На течају је било 20 слушалаца (по 2 из сваке чете). Прелазио  се технички део, који је био потребан начелнику чете, а сем тога упоредо и просветно-организациони део, као и хигијена и прва помоћ. Течај је водио Веца Ламић Вујковић, вођа соколских чета друштва Суботица. Предавачи су били чланови начелништва и просветног одбора друштва Суботица. На крају течаја полаган је практични и теоријски испит. Због испита течајци су много пажљивије пратили предавања, а показали су и више интересовања, него што су то иначе чинили. Друштво Суботица имало је 1935. 10 чета, и неколико чета које су биле у оснивању. Чете су биле удаљене од границе 5-6 километара, а било је чета које су се налазиле на 500-600 метара од границе. Чете су показивале из године у годину све боље резултате, што је била у главном заслуга одбора за чете друштва, као и учитеља и учитељица, чланова и чланица сокола, који су свестрано водили чете. Број вежбача је растао из године у годину. Чланови чета нису становали у близини школа, где су била седишта чета, већ су понеки били удаљени по 2 до 4 километра, и поред тога су уредно похађали 2 пута недељно вежбачке часове. У чланку „Течај за вође соколских чета у Суботици” писац  Ј.Т. је истакао да је национално-соколска свест чланова чета била на завидној висини. Соколи су тежили да се сељаци осамостале и да сами воде своје чете. (4)

На северној граници спроведена је колонизација из Босне, Херцеговине, Лике, Црне Горе и Далмације.  У чланку „Северна стража” истиче се да  су добили извесне површине земље и ништа више. „Они су дошли  у ове крајеве празних шака, без игде ичега, на исто тако празну и голу земљу, која им је додељена”. (5)

Димитрије Прица писао је о добровољчким насељима  на јужној периферији атара града Суботице, у непосредној близини Бачке Тополе. Истакао је у књижици „Соколско деловање у Суботици” : „… беле кућице покривене црвеним срепом наших колониста, груписане на плодном земљишту некадашњих моћних спахилука  у три колоније : Мали Београд, Карађорђево и Кочићево.”  Прва етапа подизања колонија била је завршена. Сваки колониста имао је подигнуту кућу и најпотребније просторије. Испред кућа био је с једне и са друге стране широких улица  засађен дрворед. Две недаће које су мучиле колонисте биле су : 15 година чекања да им парче додељене земље пређе у њихово власништво и друго да  8 јутара земље није било довољно за издржавање породица са бројном децом. У колонији Мали Београд било је насељено  60 породица добровољаца – Личана. Имали су школу са купатилом, пространим школским двориштем, пољском учионицом и парком у коме је требало подићи  цркву, за коју је из колонозационог фонда одобрен кредит  од 100.000 динара. Скоро сви насељеници били су чланови читаонице и ту им је био свакодневни састанак.  Соколска чета бројала је 44 члана. Основана је Набављачко-потрошачка задруга, а требала је бити основана задруга за пољопривредни кредит.

У колонији Карађорђево било је око 180 породица од који су  80% били Личани, а остало босански Крајишници. Имали су школу са купатилом. Под кровом је била  школска зграда на спрат, која је доминирала у околини.  Имали су народну читаоницу са 36 чланова и соколску чету са 75 чланова. Била је основана Набављачко-потрошачка задруга. Ове две колоније имале су заједничку Аграрну заједницу која је бројала 230 чланова. У ове две колоније похађало је основну школу 250 ђака. Колонија Кочићево  налазила се на поседу И. Лелбаха. У њој је било насељено 30 породица из Кочићеве  Крајине. Пошто није имала своју школу деца су морала да прелазе 8 километара до школе у Бачкој Тополи. Димитрије Прица је истакао :  „Све три колоније  изграђене су напорима самих колониста, уз незнатну припомоћ државе. Благодарећи издрживости, отпорности наших колониста преброђене су многе невоље и искушења, те су данас  колоније са салашима наше браће Буњеваца у овом крају најтврђи наш национални бедем.” (6)

Соколско друштво у Суботици прославило је 8. јуна 1939. свечано двадесетогодишњицу свог оснивања. На прославу су дошли делегати свих националних и културних удружења из Војводине, и велики број сокола из свих околних друштава. Присуствовали су дивизијски генерал Илија Брашић,  подбан Дунавске бановине Драгољуб Дринчић, председник суботичке општине Липоземчић, изасланик Савеза Сокола др. инг. Коста Петровић,   старешина жупе Нови Сад  др. Игњат Павлас итд. Као гост присуствовао је прослави први начелник суботичког сокола  од пре 20 година, артиљеријски пуковник Димитрије Павловић.

Прослава је почела 7 јуна 1939. у вече свечаном соколском академијом у амфитеатру Народног дома краља Александра. На академији су сем сокола из Суботице учествовала и соколска друштва Хоргош, Сента, Бачка Топола,  Нови Сад и Мали Бајмок. Свечаност је настављена 8 јуна 1939. соколским збором на соколском стадиону. Том приликом предати су прелазни дарови најбољем нараштајцу за 1939, Рудићу и најбољој нараштајки, Иванки Петровић. Након збора формирана је свечана поворка која је прошла главним градским улицама, срдачно поздрављена од становништва, а затим је пред Народним домом извршен дефиле и поздрав. Масу је поздравио старешина друштва Суботица Лазар Тешић, приказавши усвом говору развој соколства у Суботици и успехе које је соколство постигло на национално просветном и социјалном подручју. Истакао је да у Суботици постоји Соколско друштво Матица и Соколско друштво I, а основане су сеоске чете у Малом Бајмоку, Бикову, Таванкуту, …. . Нагласио је да ће суботички соколи остати и надаље на стражи на северној граници отаџбине. После њега говорио је  др. Игњат Павлас, истакавши да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. После подне одржане су јавне вежбе на соколском стадиону. У вече одржано је народно весеље. (7)

Соколско друштво Суботица почетком тридесетих година 20 века радило је на оснивању сеоских соколских чета у околини Суботице. У четама је велика пажња била посвећена просветном раду. Тај рад се делио на национални рад на просвећивању села као и на обуци у модерном обрађивању земљишта и одржавању хигијене у селу. Чете су биле удаљене од границе 5-6 километара, а било је чета које су се налазиле на 500-600 метара од границе. Чета је било и у добровољчким насељима. Чете су показивале из године у годину све боље резултате, што је била у главном заслуга одбора за чете друштва, као и учитеља и учитељица, чланова и чланица сокола, који су свестрано водили чете. Соколи су сматрали сеоске соколске чете за бедем на  северној граници.

 

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

  1. М. Чичовачки, „Рад наших соколских чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 18 јануара 1935, бр. 4, стр. 4;
  2. М.Ч. „Нова Соколска чета у Таванкуту  IV”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1935, бр.1, стр. 5;
  3. М. Чичовачки, „Рад наших соколских чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 18 јануара 1935, бр. 4, стр. 4; М.Ч.„Рад просветног одбора”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1935, бр.1, стр. 5;
  4. Ј.Т, „Течај за вође соколских чета у Суботици”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1936, бр. 1, стр. 6;
  5. П.К, „Северна стража”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 марта 1935, бр. 13, стр. 1;
  6. Димитрије Прица, „Наше колоније”, „Соколско деловање у Суботици”, Суботица 1936, стр. 72, 73, 74;
  7. „Соколско славље у Суботици”,  „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 5;

 

 

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here