Државни празник Ћирила и Методија

0
3
Поделите:

СРБИЈА ће ове године први пут Дан Ћирила и Методија прославити као државни празник. Наша земља ће се придружити кругу словенских земаља које на овај начин и званично одају почаст солунским просветитељима и мисионарима.

Иницијатива да се 24. мај прогласи државним празником посвећеном хришћанским светитељима потекла је од Министарства културе, а предлог ће у Немањину 11 званично послати Министарство за рад и запошљавање, које је овлашћено за ову врсту предлога.

У Министарству културе наводе да новоустановљени празник не значи и нови нерадни дан.

– Није идеја да се не ради и тако праве трошкови, већ да се тог дана на државном нивоу дужна пажња поклони значају који Свети Ћирило и Методије имају за све словенске народе, па и Србе – наводе у Министарству културе. – Србија је дуго била једина словенска земља која није имала државни празник посвећен овим просветитељима, и овом иницијативом то се исправља.

 

ЗАШТИТНИЦИ ЕВРОПЕ ПАПА Јован Павле Други је 1980. Ћирила и Методија прогласио свецима заштитницима Европе, а по Ћирилу је назван око 1.505 метара висок планински врх на острву Ливингстон, у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Ћирила су канонизовале обе хришћанске цркве, али га празнују различитог датума. Народна банка Словачке увела је кованицу од два евра с ликовима Ћирила и Методија 2013. године, коју је и Унеско прогласио годином ових светитеља.

 

Солунски светитељи деценијама се званично прослављају у Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој, а велики углед имају и међу народима бивше Југославије. У Србији се датум посвећен Ћирилу и Методију без помпе и посебних протокола до сада обележавао као Дан словенске писмености.

Двојицу браће солунских мисионара историја памти по мисији под окриљем моравског кнеза Растислава, који је у 9. веку од византијског цара затражио свештенике који ће хришћанску веру проповедати на словенском језику. Налог Цариграда био је да у Моравску пођу Ћирило и Методије, који су се претходно добро припремили за задатак. Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољицу), а браћа су на језик солунских Словена превели најнужније црквене књиге. Њихово деловање међу словенским живљем сматра се каменом међашем у стварању првог словенског књижевног језика и постављање темеља словенској књижевности.

 

Новости

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here