СРБИ ИЗ ЏЕКСОНА: Нисмо ми познати само по пуцњави!

Поделите:

ДА, већ годинама свет обиђу снимци пуцњаве са наше прославе Божића у Џексону. Медији, углавном, преносе да је реч о необичном, али традиционалном начину обележавања најрадоснијег хришћанског празника. Но, нико да „загребе“ испод те вести, нико да каже и напише коју реч више о најстаријој српској цркви у Америци и о богатој историји Срба у овом калифорнијском градићу, дугој готово век и по.

Овако, за „Новости“, говори отац Марко Бојовић, свештеник храма Светог Саве у Џексону, светиње која је равно 124 године важан духовни, верски и културни центар Срба на америчкој Западној обали.

– Реч је о првој српској православној богомољи у Америци, подигнутој 1894. године – тихо, али са осетним поносом говори отац Марко. – Посвећена је оцу наше нације и за Србе у Калифорнији и Америци света је земља. Наша је најсигурнија и најбоља ризница памћења и незаборава. Зато су јој наши људи толико одани. Јер, и овде, као и свуда ван отаџбине, оно што се за цркву не веже, брзо се заборави, изгуби траг, нестане…

Половином 19. века, како каже наш саговорник, Срби су у ове крајеве дошли са „златном грозницом“, трагајући за бољим животом. Најпре су стигли из Херцеговине и Боке Которске, потом и из Црне Горе, Далмације, Лике, Војводине… На обронцима брда око данашњег Џексона био је рудник злата, у ком су радили и наши сународници.

Tамошњи Срби поносни су на ову светињу

– Поткрај 19. века, у Џексону и околини живело је око 650 српских породица – наставља отац Марко. – Силно су желели да саграде своју цркву, да се у њој моле, крштавају, венчавају, држе помене… Тако су 1893. позвали јеромонаха Севастијана, до монашења Јована Дабовића, да крсти децу.

 

Он је, пак, одмах схватио да ту живи фина, многобројна заједница Срба, па им је предложио да подигну богомољу. Иако сиромашни, овај „позив“ одмах су прихватили. Само годину касније, 1894, Црква Светог Саве била је изграђена, налик српским црквама у Херцеговини и на приморју. Уз њу су, временом, подигнути парохијски дом са музејом и библиотеком, а, мало даље и летњи Светосавски камп за нашу децу са целе Западне обале.

Отац Марко Бојовић

Данас у Џексону, сазнајемо од нашег саговорника, живи шездесетак српских породица, које захваљујући овој светињи негују националну културу и обичаје. Посвећеношћу цркви и традицији, богољубљем и гостољубљем, задивили су и Американце, који из године у годину долазе да уживају у нашој прослави Божића, а све више их постаје део српске заједнице.

– Осим што смо благословени да будемо парохијани најстарије српске цркве у Америци, с поносом говоримо и да је њен оснивач новоканонизовани српски светитељ Севастијан Џексонски, први српски православни монах рођен на тлу Северне Америке – прича отац Марко. – Био је дете српских досељеника из Сасовића код Херцег Новог. Верује се да је крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере, а Свети владика Николај, Севастијанов велики пријатељ, називао га је „највећим српским мисионаром модерних времена“. Промисао Божја је хтела да се Свети Севастијан упокоји баш у манастиру Жича 1940. године, где га је сахранио владика Николај. Његове свете мошти пренете су 2007. године у Џексон. Његовим моштима с великим поштовањем и љубављу, на целивање и молитву, притичу не само Срби са свих страна Америке, него и православни Руси, Грци, Румуни, Бугари, Арапи, Американци…

На гробљу око цркве, прича наш саговорник, почива још много Срба који су часним животом и радом осветлали образ својих српских предака и потомака.

 

– Овде је сахрањен Јован Џон Беговић, чије име носе Градска скупштина и главни ауто-пут у Џексону – открива отац Марко. – Био је један од најзначајнијих људи овог краја, амерички херој из Другог светског рата, сенатор и судија. На нашем гробљу почива и Милорад Мило Радуловић, човек који је умногоме утицао и на послератну историју Америке.

Радуловић је, по казивању нашег саговорника, био посебно заинтересован да се чује истина о Србима, јер је и сам половином 20. века, у доба Макартијеве борбе против комунизма у Америци, познатије као „лов на вештице“, имао тешко и искуство са делом власти САД.

– Он је Џорџу Клунију био главни консултант за филм „Лаку ноћ и срећно“ – вели отац Марко. – Клуни је много разговарао с њим током рада на филму, а Радуловић је био и почасни гост на премијери у Њујорку. Наиме, као резервни официр Америчког ратног ваздухопловства, одлучно се борећи за своја права, постао је симбол борбе против „лова на вештице“ у САД. Радуловић је 1953. отпуштен из армије јер је његов отац осумњичен да је комуниста. Његова битка против избацивања из ратног ваздухопловства обнародована је крајем те године када је на каналу Си-Би-Ес емитована емисија „Погледајте сада“ у којој је водитељ био Едвард Р. Мароу.

Иако је после те емисије однео политичку победу над властима САД, како прича наш саговорник, црвена ознака на фасцикли са његовим досијеом никада није скинута. Данас студенти права и новинарства уче о његовом случају, а државна адвокатска комора Мичигена његов случај третира као једну од „правних прекретница Мичигена“.

– Ни званична судска одлука није му помогла да се као метеоролог опет запосли – прича с тугом отац Марко. – Много је страдао. Но, био је од оних којима су част и углед изнад свега. Постхумно, добио је бројна признања од државе Мичиген, јер је рођен у Детроиту, али је желео да буде сахрањен овде.

Калифорнијски градић је удаљен 74 км од Сакрамента, Фото: Google maps

Због историје и важности храма Светог Саве у Џексону, због свих предака који су му посветили део живота, оних који почивају уз њега, због потомака који с поносом истичу своје порекло, отац Марко, на крају, каже:

– Наша богомоља је више од храма, она је својеврсни „писац“ историје Срба у Америци, а Џексон град у коме Срби, већ век и по, имају углед као честити и вредни.

НА ГРБУ ГРАДА

НАША црква је као прва српска богомоља на америчком континенту, званично проглашена за историјски споменик – прича отац Марко:

– Уписана је и у Национални регистар историјских места. Осим тога, као најпознатија грађевина у Џексону и округу Амадор, храм је осликан и на грбу овог калифорнијског града.

ЗАСТАВА КРАЉА НИКОЛЕ

ЧУВАМО овде и заставу коју је током изградње цркве послао Никола Први Петровић, књаз Црне Горе – прича наш саговорник. – Досељени Срби су, за изградњу храма, од књаза тражили помоћ, а стигла им је застава. Њу чувамо у парохијском дому поред цркве, а до новог фрескописања цркве, застава се налазила баш у храму.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *