Живот после инфаркта

Поделите:

Особе које су преживеле овај удар морају да промене начин живота и коригују штетне навике, да узимају прописану терапију, смање унос животињских масти у исхрани, оставе пушење и пешаче најмање 30 минута дневно

Људи који су имали инфаркт миокарда морају у потпуности да промене животне навике како се ова појава не би поновила јер се код 20 одсто болесника у првој години враћа срчани напад или долази до појаве других компликација као што су мождани удар, запушење стента или кардиоваскуларна смрт.. То практично значи да су пацијенти након преживљеног инфаркта у константно високом, дугорочном ризику од понављања инфаркта са могућим фаталним исходом. Поред примене здравих стилова живота, особе које су имале инфаркт морају да одлазе на редовне контроле код лекара и користе савремене и ефикасне лекове које знатно побољшавају прогнозу преживљавања.

​Недовољно снабдевање мишића крвљу
Инфаркт миокарда је одумирање мањег или већег дела срчаног мишића настало због недовољне снабдевености крвљу. Коронарна артерија је крвни суд који снабдева срце крвљу и кисеоником. Зачепљеност коронарне артерије ускраћује снабдевање срца кисеоником, што изазива оштећење срчаног мишића које доводи до притиска и бола у грудима. Уколико се не успостави крвоток у коронарној артерији за 20 до 40 минута, почиње изумирање срчаног мишића. Срчани мишић умире наредних шест до осам сати и бива замењен ожиљним ткивом. Развој инфаркта носи опасност од нагле смрти због срчаног застоја. Највећи ризик је у првим сатима од настанка инфаркта, то јест најопаснија су прва 24 сата. Онај део срца који није добијао крв, пропада и умире, а на месту изумрлог дела ствара се ожиљак.

Како истиче професор др Милан Павловић, шеф Одељења за акутни коронарни синдром Клиничког центра Ниш и председник Радне групе за акутни коронарни синдром Удружења кардиолога Србије, у Србији свакога дана у просеку 45 особа доживи срчани удар. Ови болесници се лече у 55 коронарних јединица и у резултатима болничког лечења Србија не заостаје у односу на развијене европске земље. Код нас постоји организована мрежа лечења инфаркта миокарда и већина болесника може да добије правовремено и оптимално лечење. Проблем је у томе што се велики број болесника не обраћа правовремено служби хитне помоћи када почну тегобе срчаног удара. – Ови болесници или игноришу стежући бол у средогруђу или сами предузимају мере ублажавања тегоба, у очекивању да оне престану. У првим сатима инфаркта миокарда је највећа учесталост животно угрожавајућих компликација и многи од ових болесника касније и не буду у прилици да позову хитну помоћ и добију лечење. Зато први дан инфаркта миокарда не преживи 30 одсто болесника и у овоме се не разликујемо од других земаља – каже др Павловић.

Данас постоје добре терапијске могућности побољшања прогнозе болесника након прележаног инфаркта миокарда. Пацијенти након отпуста из болнице морају одмах, без одлагања, да започну промену начина живота и корекцију штетних навика. Потребно је да се у исхрани смањи унос животињских масти и неопходно је да пушачи одмах оставе дуван. Свакодневно пешачење од најмање 30 минута има веома користан учинак, али је потребно избегавати у зимским условима интензивнију физичку активност на ниским температурама, у раним јутарњим и у ноћним часовима.

– Модерно лечење срчаног удара укључује интервентне процедуре и уградњу коронарног стента и болесници никако не смеју на своју руку да прекидају узимање лекова, нити да мењају терапију без договора са лекаром. Данас су у употреби и нови лекови, са већом ефикасношћу у секундарној превенцији, укључујући и могућност додатног смањења смртности након инфаркта миокарда. Трошкове ових медикамената у току болничког лечења сноси здравствено осигурање. Неке од лекова болесници морају сами да обезбеђују након изласка из болнице. Стручна кардиолошка јавност чини напор да предочи регулаторним телима важност ових лекова и омогући доступност медикамената свим болесницима након прележаног срчаног удара. Тако би се наши болесници изједначили у доступности најсавременијих лекова са пацијентима у околним државама – истиче наш саговорник.

Искуства лекара показују да се болесници више придржавају препорука лечења непосредно након отпуста из болнице, после преживљеног срчаног удара. Како време пролази, код болесника се запажа опуштање па се многи враћају ранијим штетним навикама. Пацијенти с временом нередовније узимају лекове и смањују терапију, чиме излажу себе повећаном кардиоваскуларном ризику.

Статистика показује да у Србији од болести срца и крвних судова сваке године умре више од 50.000 људи, док у свету од последица кардиоваскуларних обољења живот годишње изгуби 17,7 милиона људи. Са стопом смртности већом од 50 одсто, Србија се налази изнад просека целе Европе од 45 одсто. У нашој земљи сваког сата од различитих облика кардиоваскуларних болести умре шест особа, од којих је свака осма у најпродуктивнијим годинама живота, између 25. и 64. године.

Аутор: Данијела Давидов-Кесар, Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *