Генијалан као Доналд Трамп

0
30
Поделите:

Америчка удруга психијатара тражи да се престане са злоупотребом психијатрије у политичке сврхе. Очито им је Трумп добар за посао – ординације су пуне

Жестоке халуцинације већ данима опсједају медије. Садржаји који су некад били резервирани за таблоиде и женске магазине преселили су се на странице озбиљних новина као дио политичких анализа. Либерални коментатори, који иначе не пропуштају прилику упозорити нас како је назадно и нецивилизирано забадати нос у туђе сексуалне навике, сада не излазе из Трумпове спаваће собе.

Без икакве провјере навода, под њиховом аналитичком лупом нашла су се круцијална питања попут оних тко спава до прозора а тко до радијатора, тко хрче у сну а тко шкрипи зубима, мрви ли се по поплуну и скида ли се перика.
Либерални амок ушао је у прогресивну фазу откад се, након три године безуспјешних напада, обједа и пропаганде, појавила књига контроверзног новинара који је пар мјесеци имао прилике разговарати са собарицама, батлерима и вртларима у Бијелој кући, и од тих трачева скухао жестоко пиће за неутјешне антитрумписте. Иако сам аутор признаје како није разговарао ни с ким из најужег Трумпова круга, иако је већина његових навода убрзо демантирана, привлачност ове књиге за либералну јавност садржана је у томе што храни њихове властите представе о Трумпу. Kако сугерира један наслов у ЛА Тимесу, “ствар предобро звучи да би се провјеравала”. Неодољива снага жеље да се Трумпа види на кољенима нема милости према устаљеној предрасуди како је важно провјерити истинитост навода прије него угледају свјетлост дана.
Овај нихилистички однос острашћених медија према истини можда је најбоље изразио сурадник Неw Yорк Тимеса, Ницхолас Цонфессоре, када је прозвао колеге које су показале интерес за провјеру навода из књиге: “Kога брига је ли Wолфова књига чињенично точна, ви сервилни новинари, који никада нисте прозвали Трумпа због његових лажи?” У клубу за одвикавање прописане терапије изгледа нису дале резултата. Они који већ годину дана живе у стању повишене психичке раздражености због фрустрације Трумпом, сада пропитују Трумпову психичку стабилност. Они који су сматрали духовитим сваку Трумпову изјаву попратити коментаром о “алтернативним чињеницама”, сада су отворено објавили рат чињеницама. Они који су луди од Трумпа, сада прозивају Трумпа за лудост.
Читава представа са жутом Wолфовом књигом одиграна је у медијском санаторију уочи редовног годишњег медицинског прегледа предсједника не би ли се потезом очајника створили увјети за можебитни његов опозив. Kао задња нада преостало им је активирање 25. амандмана. Трумп је на ове нападе одговорио у складу с поучком генерала Паттона о томе како “не постоји успјешна обрана, већ само напад, напад, и још нападања”. Прво је напао свога бившег савјетника, за кога се испоставило да је имао извјесну улогу у омогућавању приступа аутору књиге у Бијелу кућу.

Преко његова кредибилитета представио га је као још једног бившег запосленика који не воли свога шефа.
Можда сав очај љевице и губитак осјећаја за реалност најбоље осликава то што је њихов главни свједок о Трумпову наводну лудилу постао човјек кога су до јучер сами представљали као ђавољег одвјетника. Kада дозволимо некој страсти да нас учини слијепим за реалност, на крају нас реалност увијек затекне у понижавајућем положају гђе гриземо властити реп. Повјеровати у невјеројатно жутило које је просуто о Трумпу и позивати притом упомоћ некога за кога сте тврдили да лоше утјече на Трумпа, више нема толико везе ни с интелигенцијом, колико с очајем и потпуним одсуством самопоштовања.
Умјесто да се брани од обмана из књиге, Трумп је преко Тwиттера послао поруку како је он “стабилан гениј”. Будући да граница између генијалности и лудила понекад зна бити доста танка, постаје јасније зашто је уз генијалност убацио и “стабилан”. Медији су се, наравно, упецали на то, и колерично почели доказивати како Трумп није гениј. Међутим, када кажете “Трумп није гениј” и даље остаје слика Трумпа и генија, а негација се не чује – као у оној реклами “немој мислити на тортицу”. Само би гениј назвао себе “стабилним генијем”, знајући да ће медији провести викенд у доказивању како он то није. То је трик који је Трумп толико пута извео с медијима, а они се сваки пут на то упецали, да већ постаје сумњива разина интелигенције његових критичара. Осим, наравно, ако Трумп није гениј.
Након свега, треба рећи да се у читаву ствар умијешала и Америчка удруга психијатара, која је објавила приопћење у коме је позвала да се престане са злоупотребом психијатрије у политичке сврхе. Очито им је Трумп добар за посао, ординације су пуне, гутају се таблете за смирење. Проћи ће још неко вријеме док терапија не да резултата.

Вечерњи.хр

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here