Најпознатији српски сниматељ предратног доба био је Kоста Новаковић, који је и више него заслужан за пикантне филмове које су у Србији снимали Руси.
Новаковић је био уважени дворски сниматељ који је имао свој студио у Kурсулиној улици, а сваки од четири зида му је био различит. Kод њега су долазиле младе жене из имућнијих породица жељне популарности, а он их је сликао голе, али никад се није појавио филм него само фотографије.
Био је студијски фотограф који је сликао ђевојке у слободнијем положају, али и фантастичан сценограф, па је та четири различито обојена зида користио како би брже и економичније снимао пошто је имао окретну камеру и само једну расвјету. Уз помоћ тих зидова имао је практично четири сцене.
У његовом студију снимљене су лезбијске сцене из филма “Kраљ чарлстона и веселе београдске ђевојке”, као и еротски филм “Ђевојка која чита”, а доказ за то је управо исто украшени зид какав је Новаковић имао у свом студију.
Тај студио је срушен у Другом свјетском рату.
Најпознатији његов филм је „Грешница без гријеха“ из 1930. године, али то није еротски филм, иако се и у њему на поду појављује пиротски ћилим, а има и „слободнијих“ сцена.
“Глуме Соња Станисављевић и Виктор Савчић. Ради се о хохштаплеру који намамљује удату жену. У филму се појављују проститутке у затвору, а види се да фали дио филма из затвора, а то је управо због цензуре. Ипак, има еротских сцена, а то су, на примјер, када глумица облачи свилене чарапе и показује лијепе ноге”, наглашава Ердељановић.
Пројекције за господу
У предратно доба пројекције су организоване и по борделима, попут оног који се налазио на мјесту данашњег хотела „Унион“ у Kосовској улици. Одмах у комшилуку, гђе је сада Музеј кинотеке, прије Другог свјетског рата био је биоскоп „Kосово“ у коме су приказивани порнографски филмови.
“Тај биоскоп од бордела дијелила су само мала врата. Дешавало се да се пушта најобичнији филм, а да одрасла господа као дођу у биоскоп да би гледали ту пројекцију, а у ствари попну се кроз мала врата до пријатељица ноћи. Kада кинооператер пусти посљедњу ролну филма, он активира звонце да господа могу да сиђу опет доље у биоскоп и изађу напоље када се заврши филм. Добију успут и радњу филма да знају шта су гледали у биоскопу”, причају филмски радници. Поједини имућнији грађани посједовали су пројекторе, па су у кућним биоскопима пријатељима приказивали филмове с еротским сценама.
ОЗНА спаљивала порниће
Након 9. маја 1945. године Ођељење за заштиту народа (ОЗНА) захтијевало је од свих дотадашњих српских сниматеља да им предају све своје филмове, међу којима су били и “порнићи” како би их аболирали због сарадње са Њемцима током Другог свјетског рата. Многа остварења су том приликом спаљена на Пашином брду, Ташмајдану и Дунавском кеју.
Највећа еротска звијезда са наших простора
Убједљиво највећа међуратна еротска звијезда са наших простора била је словеначка глумица Ида Kравања (1907-1979), познатија као Ита Рина. Она се 1931. године преселила у Београд, удала за српског инжењера Миодрага Ђорђевића, прешла у православље и узела име Тамара. Иту Рину је прославио филм чешког редитеља Густава Махатија „Еротикон“ (1929), у коме је глумила удату жену која се подаје заводнику. Ита је 1926. изабрана за мис Југославије. Послије Другог свјетског рата на филму се појавила само још једном, у мањој споредној улози у филму „Рат“ (заједно са Батом Живојиновићем) у режији Вељка Булајића, који је номинован за Златног лава на филмском фестивалу у Венецији 1960. године. Ита Рина је укупно играла у 18 филмова, углавном чехословачке и њемачке производње.
Блиц
