Branko Radun: Tramp – Putin i kampanja protiv njih

Podelite:

Samit u Helsinkiju između predsednika Rusije i SAD je bio globalno propraćen. Najvažnija stvar oko ovog samita je da je do njega uopšte došlo. Naime od dolaska na vlast Donald Tramp je najavljivao istorijsku promenu odnosa sa Rusijom. No nije imao prilike ni za ovakav susret jer je neprekidno bio pod baražom globalističkih liberalnih medija i političke kaste iz Vašingtona koja ga sada proglašava za “ruskog čoveka” I “izdajnika”. To su naravno budalaštine u koje niko iole razuman i upućen ne može verovati. No propaganda je propaganda i tu nije bitna ni istina a ni logika. Tramp je u očima političke klase ali I njihovih finansijera suviše autonoman da bi mu se verovalo i dopustilo da vodi spoljnu politiku. Naročito ako je u pitanju arhineprijatelj Rusija. Stoga su dometi samita u Finskoj u startu bili limitirani tom blokadom koja je zacementirana drugim paketom sankcija prema Rusiji i odlukom da se tu oduzima pravo predsedniku da menja dosadašnju antirusku politiku.
Medijska kampanja protiv Trampa i sastanka sa Putinom je imala takve agresivne i histerične razmere kakva se teško mogla videti i tokom najbrutalnije predsedničke kampanje koju je Amerika videla pre par godina. Dovoljno je pogledati CNN ili naslovnu stranu Tajma i drugih antitrampovski nastrojenih medija pa da se vidi da je đavo odneo šalu i da to poprima oblik ratne propagande. Kako je u proteklim godinama a naročito u vreme ukrajinskog sukoba bio prikazan Putin (diktator, agresor, “Hitler”) tako se danas prikazuje i aktuelni predsednik SAD. To je nečuveno za američku politiku praksu. To dovodi do urušavanja institucije predsednika do koje je Amerikancima izuzetno stalo. Barem je tako bilo do sada.
Dubina agresije i netrpeljivosti prema Trampu je samo vrh ledenog brega koji u dubinama krije mnogo veći problem – veliki američki raskol. Raskol na dve Amerike, globalistički i liberalnu sa jedne i “nacionalnu” i konzervativnu sa druge strane. Ta podela nije samo politička, već je i ideološka, kulturološka, socijalna i geografska. Ljudi poput Trampa ili Soroša samo reprezentuju taj raskol i politički sukob koji Ameriku gura u još dublje podele. Atmosfera je nalik onoj pred Građanski rat koji se u Americi vodio u devetnaestom veku a čiji je povod bio ideološki sukob oko pitanja ropstva. Danas se stvara atmosfera koja u budućnosti, ako se nastavi ovim pravcem, može dovesti do novog građanskog rata koji bi, prividno paradoksalno, bio globalni.
Drugi igrač ovog samita Putin je svestan ove konfliktne situacije u Vašingtonu i zato nije ni očekivao ništa značajno od ovog susreta sa predsednikom SAD i njegovim timom. Sasvim je logično što je svako insistiruao na onom što njegovu stranu boli – Rusiju Ukrajina a Ameriku Iran. No isto tako je logično što druga strana nije mogla a niti htela da jednostrano popušta pred zahtevima onih što su sedeli sa druge strane stola. Čak i da su imali gotov dogovor oko ključnih pitanja Tramp u ovoj situaciji ne bi mogao to da izgura u zakonodavnim telima SAD. Stoga je napravljena predstava koja je donela Trampu a i Putinu političke poene. Možda i nešto više od toga – slobodu za Trampa da se vidi sa Putinom a time i. Malo veći manevarski prostor koji mmu je ogranićen odlukama Kongresa i Senata, ali i neviđenom medijskom histerijom u SAD.
Naš problem ovde je što su se toj antirampovskoj prljavoj kampanji pridružili neki naši mediji koji su prepisivali ono što su videli na CNN ili u vodećim novinama liberalne orijentacije. U Beogradu je među domaćim “liberalima” postalo in neosnovano iuvredljivo govoriti o predsedniku Amerike, ali i o ruskom predsedniku. Pored Trampa i Putina kampanja se vodi i protiv Erdogana. Oni su targetirani od globalista liberala “preko bare” kao glavne pretnje procesu liberalne globalizacije, te kao zagovornici suverenističke politike postaju “jeretici” i “otpadnici”. Lokalne ispostave globalista kod nas revnosno a očigledno naručeno napadaju ove “mete”. Takve kampanje se opasne i potencijalno štetne jer mogu pokvariti odnose Srbije sa tim liderima i njihovim vladama. Tako mali broj novinara koji iz ideološki I interesnih razloga vode kampanje protiv ovih lidera nanose veliku štetu i na domaćem planu ali i u inostranstvu. To su ljudi koji sebe vide kao liberale i drugosrbijance ali se služe najgorom propagandom da bi ocrnili svoje protivnike i one koje targetiraju njihove gazde iz inostranstva.

Branko Radun, Politika

Podelite:

1 komentar

  1. Autor je u svojoj geopolitičkoj analizi još jednom prežvakao ono što svetski mainstream mediji baljezgaju, a što nema nikakve korelacije sa stvarnosti.
    Prije svega Tramp je zalegao na rudu svetske financijske oligarhije (smanjenje poreza, priznanje Jeruzalema za glavni grad Izraela i da se dalje ne nabraja), što je bilo i za očekivati, jer Tramp nije ludjak, već trgovac. Što se tiče ataka mainstrem medija i političara (čak i republikanaca), pasa lajača koji su svi pod kontrolom Imperije haosa, vrijedi izreka „da psi laju, a Trampov karavan prolazi“. Jasno je da Tramp ne može ispustiti ni vlastiti plin, bez imperijalnih mentora, što znači da je ovaj organizovao sastanak sa Putinom saglasno, sa njima, unatoč trajanja hibridnog rata, koji Imperije haosa vodi protiv Rusije.
    Koja je to golema nevolja natjerala Imperiju haosa da pusti svoju marionetu Trampa na sastanak s glavnim njenim neprijateljom Putinom, koji je „zamutio bistru vodu u kojoj se brčkala“ po okončanja Hladnog rata?
    Odgovor na ovo pitanje je jednoznačan za sve one koji ne nose glavu zbog šajkače, šešira ili tsl.
    Dalje je pitanje da li ima smisla maloumnim Serbljima pojašnjavati geopolitičku „matematiku“ koja je bez nepoznanica? I na isto je odgovor jednoznačan, tj. džaba ne tgreba krečiti.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here