Драган Милосављевић: Почело одбројавање… Србији

Поделите:

Пише Драган Милосављевић

У режираној пародији вишепартизма , кроз идеолошки фингиране утакмице и даље јединствене лиге политчких варалица посттитоизма, квази нациналиста и квази демократа , „прави „ и „ друга „ Србија практично су се морално и политчки „ патосирале.“.. Све до поништавања смисла државе , суверености и политичког живота. Баш какао је замишљено и над ређено од режисера ове лакрдије.

Тријуфовала је дефинитвно од 2о12 „ промењена свест „ прагматског „ радикализма који је узео најгоре , уствари најуспешније од обе стране лажног фронта и трјумфује данас са геслом мислим и делам глобално а скупљам гласове локално. И то без праве конкуреције у де факто јенипартуијском плурализму, са икебана опозицијом чији је атлатистички програм сада заједнички. Али су дизгини силе , кључеви касе и маћ правосуђа њима су поверени као још подобнијима у политици клијентелизма.

Све то раде бусајући се у прса родљубива и обећања сарадење са свима Али само неутрално молићу….Тако некакао беше и деведесетих када је у Београду испраћена неврстаност у заборав а СФРЈ је остала небрањена „ неутрална „ на поледици .Исто као и Србија данас.Додуше, ако је веровати „Инфрмеру „ Путин у заднји час нуди испомоћ у невоњи али да добије своју базу. Али сачекаћемо да то чујемо од државнох порт парола бр, 1Кад се врати са параде.

Некако, све је као у време Тита , а није искључено да се у трјумвирату сада троглавог глобализма, капитализма, већ договара некаква Балканска Јалта. У околностима само нештпо мало другачијим него пред слом нацизма а сада клинтонизма.

У сваком случају у Србији је припремљен терен и патентиран нови брозизам и то преко највештијијег и наталентаванијег политичара у Србији. Енглеска школа. Дакле уз пуну подршку невидљиве руке неолиберализма, пресудног фактора који је ову тракалицу око узурпације власти и свих њених полуга од стране једног јединог и осмислио.

Као што је својевремено и осмислио и Тита и Авној. И његове границе које ће се сада само преселити унутар Србије. Косово је тек почетак понаваљања историје на које је Србија изгледа осуђенја баш „као сирак међу вихорове“ Без истинског ослонца..

Тако је и прошао глатко својевремено и устав од 1974 без кога не би било ни сецесије. Све се оперт одвија зарад нових геостраешких планова комадањ небрањене терииторије . Детаље још не знамо али знамо да је од двехињадитте Србија избушена као решето. И еконмски и безбедоносно и медијски И под пуном је конролом страног фактора. Од кога , то се више и не крије власт фаталистички очекује и дефинитивну пресуду око судбине отетог Косова.

Од пуча двехиљадите доведено је та политика до правог савшенства а прво сабирање и одузимање биланса новије историје указује да је сваки од „самодржаца „ од Слобе до Алескнадра, свесно или не, само играо улогу онаквог пројектованог фактора какав је западу био потребан у изгрдњи прво повода за рат, па најзад за наметање ропског мира.. .

Све то одграва се на тлу где је и иначе превара и политчко насиље над рајом правило а не изузетак . . И затире оне најневиније у нацији. Храбре, поштене и наивне. Зато је таквих после сваких избора и новоусвојених поглавња капитулације пред Брселом све мање.

И логично је зато да после свих ломова и погрома протеклих сто година Србију занављају потиомци оних преосталих чија је филозфија претежно да „ беганова мјака није никада плакала“. А да само власт обезбеђје и себи и потомству лагодност у се за се и подасе“.Они који су у моралном нескладу са мотом овакве Србије одлазе. Они најквалитенији и нараденији.

Остала је на ветрметини тоталне неизвености она преостала, нулта Србија. Осуђена да буде наук еветуално непокорнима као земља поништене прошлости „ , мучне садашњости, рекло би се прихватањем корак по корак наметнутог сампорицанја Нешто као „табула раза“ ,

Таква ће се у складу са „променом свести“ своје најновије елите , лако усмеравати ка оном „изму „ који је страним режисерима , а и домаћим усмеривачима хода ка нациналном суициду, напробитачнији

Тренутно политичку лакрдију тоталитаризма симулира се као наводно о свевлашће једног јединог човека, мада је такав облик истинског апсолутизма непозанат у колонизованим државам.И зато сва та сила речи председника јуначења погрда на рачун „нерадног“ му народа је само покриће за одађивање свега нарученог до стране истинског газде. Оног који диктиора исход у намештеним мечевима. На Балкану. Одређује ко ће бити испребијан на рингу а када ће се на њега поново покорно вратити да буде докрајчен . Понижен као обична врећа за ударање.

Тплико да моли за бројање, бачен пешкир у ринга и носила .То је у најкаћем резиме многохваљене спољне политике последњих 6 година и потписаног споразума у Бриселу . То је какао и сам председник најављује неизебежан иход меча у који ова власт улази од самог почетка спуштеног гарда.Сада и са фластерима и у гипсу ,правдајући унапред коначни пораз косовске политке и пре него што је гонг означио послењу рунду.

У целом ток игроказу огромна већина Срба , затечена су . Већ деценијама. Ћутиљива су али и уплашена као и свака изманипулисна већина . Она уствари нема свог аутетинчног представиника у политчком рингу . И зато не одлучује ни о чему.Клони се политике те ова вештина превараната још лакше одлчује о свему па и и њиховој судбини, И деце им.

Разлог полома Србије једноставан .Све кључне учеснике дегутатне играрије са Србима и њихвим судбинама и власт и опозцију кастингују службе Одређују ко је подобан по досијеима и породичном педигреу за глумца кеч ез кен политчког рвања око плена . Траје то још од АВНОЈа а поготово од осме седнице , наравно и од пучистичке двехиљадите.

Срби, они или најгладнији или најнемоларнији, све чешћепродаје своју изборну лојанст. За сендивиче или за синекуру. Наравно оном ко је већ на власти или су пак странци најавили да ће на њој после избора бити. Јер у њега је и „нож и погача“.

А да их не мучи савест убедили су их таблоиди и ТВ ралити посебно на срећној ТВ како су у најновиојем српском поретку непортеку све идеологије и илузије одвано покопане.Све је дозвољено, али само безбзирнима и моћнима.И полтронима. Нема дакле ни бога, ни кајања, па грехова. Нема ни полова, нема ни доброг ни злог , али богами ни мушког ни женксог. Једном речи, дошао ђаво посвоје па ваља са њим тикве садити. И ниакако политчки пливати узводно . Тамо где су брзаци и вирови.

Као да се ближи време да опет будемо бојиште историје, да се незавшрени први свестки рат окочава тамо тамо где су га западне велесиле започеле.Све оптжијући Србе као инспираторе.

Какао ми је у својству дописника Тајуга из Рима маја 1992 проногзирао у интревјуу министар спољни Италије Винћецо Скоти два. дана пред увођење санкција , „бићете ви Срби бели мишеви у рероти за епсперименте, малим порљавим неколонијалним ратвиома „. Упозорио је на време.Нажалост није тада имао ко ни да разуме, ни да саопшти јавности.

Поделите:

1 COMMENT

  1. Дакле, сви су „нечији“ и сви играју по „нечијим правилима“ и све је „фингирано“ и тд, и тд. Једино је писац ове спрдачине Свој! Је л’? Дописник Танјуга и баш „свој“? Иди бегај!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here