Иван Пајовић: НЕУТРАЛНОСТ КАО НАЦИОНАЛНА ИДЕЈА или чиме је Молдавија налик на Србију

Поделите:

Председник Молдавије Игор Додон недавно се сусрео са делегацијом Аустрије. Гости су изразили жељу да укажу свеобухватну подршку Молдавији у спровођењу концепције учвршћивања неутралног статуса земље. То је нарочито важно у контексту предстојећег председавања Аустрије Европском унијом (од 1. јула 2018.). Треба нагласити да истог месеца предстоји посета Кишињеву канцелара Аустрије Хајнца-Кристијана Штрахеа и министра иностраних послова Карин Кнајсел .

Почетком јула у Кишињеву предстоји још један догађај. По иницијативи Игора Додона биће организована међународна конференција под називом „Трајна неутралност Молдавије – фактор стабилности и развоја или нови изазов у односима са Истоком и Западом?” Један од циљева је и расправа о сличним иностраним искуствима. Страни представници ће имати прилику да учествују у разради законодавних норми које одређују статус Молдавије као неутралне земље, са перспективом потврђивања на међународном нивоу.

Молдавија је већ сада неутрална земља, али се налази у зони максималне геополитичке осетљивости, у зони пренапрегнутих односа Истока и Запада. У таквом положају је важно да Молдавија буде фактор геополитичке уравнотежености, зближавања два дела континента, који је и даље подељен из неких вештачких разлога.

Имајући у виду свој идентитет и географски положај, Молдавија не може дозволити себи да ступи у савез са Русијом против Европе, нити са Европом против Русије. Напротив, Молдавија може и треба да потпомаже зближавање између Русије и Европе. Она је у потпуности способна да на себе преузме историјску мисију – да буде активан и позитиван фактор у реализацији великог пројекта континенталног јединства, који је Шарл де Гол концептуално дефинисао као „Осовина Париз—Берлин—Москва”. И у том смислу, експертиза познатих учесника конференције коју сазива Додон је од незамењивог значаја.

У складу са чланом 11 Устава, Молдавија проглашава своју трајну неутралност, која подразумева да земља није члан војних блокова. Прихваћена Концепција националне безбедности Републике Молдавије из 2008. године гласи: „Статус трајне неутралности представља основни принцип и темељ концепције националне безбедности… У том смислу, Република Молдавија чини напоре да обезбеди своју трајну неутралност пред субјектима међународног права.

Ипак, у касније прихваћеној Стратегији националне безбедности земље само на једном-једином месту напомиње се стање које се тиче трајне неутралности. Ево како је тај статус дефинисала актуелна власт: „У процесу спровођења националних интереса неопходно је имати у виду статус трајне неутралности Републике Молдавије”.

Појмови „имати у виду статус” и „спроводити статус” имају различит смисао и различито обавезују. Шта то говори? Да влада спроводи политику разводњавања статуса трајне неутралности, покушавајући да кроз међународне споразуме и договоре нивелише ситуацију у унутрашњем законодавству.

Игор Додон је упорно предлагао НАТО-у да потпише званични документ, који би правно учврстио признање овог пакта неутралног статуса Молдавије. У НАТО пакту нису показали ентузијазам за такву иницијативу. Став НАТО је такав да одређивање неутралног статуса (као и његово укидање) представља унутрашње питање земље. Стога, наводно, не могу се потписивати документи међународно-правног карактера који регулишу дато питање.

Наизглед, то је позиција немешања у унутрашње ствари земље. А на делу је ништа друго до – лукавство. Например, трајна неутралност Швајцарске и Аустрије није дефинисана само међународним споразумима, већ су је гарантовале и заинтересоване стране. Без признања таквог типа и гаранција, неутралност не може бити одржива. Уколико партнери на себе не преузимају правне обавезе о поштовању неутралности, онда се пред њима отвара широко поље за спровођење притисака на ову или ону земљу са циљем мењања њене позиције. Неутралност се не може само прогласити; она мора да се утврди одговарајућим међународним споразумима.

Тако је, на пример, у мају 1955. године донет уставни закон о неутралности Аустрије на основу споразума између СССР, САД, Француске и Велике Британије. Данас статус трајне неутралности у Европи имају још Швајцарска, Финска и Ирска. Друге земље су у разним формама преузеле обавезу да признају њихово право на политички идентитет на основу неутралности и несврставања у војнополитичке блокове, управо као и њихово право на суверенитет, независност и територијалну целовитост. Као изузетак стоји Туркменистан, који је издејствовао резолуцију ОУН 1995. године, која потврђује статус трајне неутралности тој земљи. У поменутом случају неутралност земље је призната од стране земаља-чланица ОУН и њу гарантује Савет безбедности, тојест велике силе.

Неутралност Аустрије и Швајцарске је, може се рећи, њихова национална идеја. Иако се у Бечу и Берну такође јављају гласови који заговарају укључивање Аустрије и Швајцарске у НАТО, највећи део становништва и политичке елите тих земаља чврсто су против тога. Јер, добробити неутралности су толико значајне, да нико не жели да их изгуби.

Говори се да је неутралност превазиђен механизам гаранција безбедности. А из ког разлога је онда за Швајцарску то нормално, за Аустрију такође, а за Молдавију је то ненормално? – пита се посланик молдавског парламента Богдан Цирдја. – Па зато што постоје неке земље које би хтеле да у Молдавији инсталирају своје војне базе”.

Једнострано окретање Западу само кочи развитак. Западне технологије, пише Цирдја, нећеш наћи ни у Молдавији, ни у Румунији, ни у Бугарској. Иста је ситуација са замишљеним инвестицијама са Запада. Нема ни инвестиција, ни радних места, ни нових предузећа, Молдавија нити је шта добила нити ће шта добити од Запада. „Данас је наш БДП тек две трећине од оног из совјетског времена. Главни инвеститор у Молдавији до сада је само Руска Федерација, упркос томе што смо прекинули све наше економске везе” – закључује посланик.

Социолози потврђују за западне „пријатеље” крајње непожељне тенденције у Молдавији: у овој земљи расте број оних који су за ступање у Евроазијски економски савез. За интеграцију у овај савез изјашњава се 52% испитаника, а за Европску Унију 48%. Против уласка у Евроазијски савез изјаснило се 30% грађана, а против интеграција у ЕУ 36%. Једном речју, идеја Евроазијског савеза за Молдавце је привлачнија од ступања у ЕУ: разлог за то је што споразум о придруживању Европској Унији није донео Молдавији обећане погодности, док се прекид односа са Русијом показао као погубан.

Молдавија је прва земља која је добила статус посматрача при Евроазијском економском савезу. Међутим, значајан део политичке елите и даље гледа на страну Запада, а посебно на НАТО. Користећи ту околност, Вашингтон и НАТО проширују своје војно присуство у Молдавији у оквиру плана о заједничком деловању. Од 2009. године спроводе се заједничке молдавско-америчке војне вежбе Joint Combined Exchange Training, и Брисел је већ признао да су молдавске оружане снаге приближене функционалној компатибилности са снагама савезника. Национални војни институт и образовни центар такође се налазе под утицајем (и контролом) специјалиста НАТО пакта.

Војнопоморске снаге САД планирају изградњу својих објеката у близини молдавског насеља Булбоака. Постоји могућност да САД заправо овде припрема молдавске диверзанте за случај новог конфликта са Придњестровском Молдавском републиком. Војна база, у чије реновирање су Американци за пет година уложили 1,6 милиона долара, налази се недалеко од Тираспоља, главног града Придњестровља.

У оквиру програма НАТО „Наука за мир и безбедност” Молдавија је добила грантове за 18 заједничких пројеката. У Кишињеву ради информациони центар пакта, а однедавно је отворен и биро за везе са НАТО.

Све се то чини упркос мишљењу већине становништва. Према подацима социолошких истраживања, већина грађана Молдавије залаже се против продубљивања односа са Северноатланским пактом. Председник републике такође је не једном изјавио: „НАТО пакту је потребно да се што ближе привуче границама Руске Федерације. Али ја не могу да дозволим да наше грађане и нашу земљу користе као топовско месо у њиховим геополитичким сукобима”.

Игор Додон категорички осуђује и другу иницијативу – за формирање румунско-молдавског батаљона. По његовом мишљењу, то је још један корак ка подривању статуса трајне неутралности Молдавије и њене националне безбедности. А најглавније, то је директно нарушавање уставног поретка државе. Чини се да Молдавији фактички намећу решења њој потпуно страна.

У Придњестровљу апсолутна већина грађана и локалних политичара категорички је против сарадње са НАТО. Само отворен антинатовски став Молдавије може створити такву општеприхватљиву политичку платформу, на којој је могуће реализовати реално обједињење земље, које представља и услов за економску обнову (стручњаци процењују да би у таквом случају БДП земље могао да се удвостручи).

Признавање статуса трајне неутралности постаје важан фактор у развоју дијалога по питању Придњестровља и утицаће на процес реинтеграције земље. Управо тим путем треба тражити могућности компромисних решења у односима према Молдавији са стране Руске Федерације, САД и ЕУ.

Додон

Међутим постоји и други, не мање важан аспект – хумани и културни. Молдавци до данас не могу дефинитивно одредити свој државни идентитет, везан за назив језика и нације. Неутралност им даје могућност очувања своје државне независности, дозвољава им да самостално доносе одлуке, да живе по сопственим правилима, да развијају сопствени идентитет и државност, а такође да преузимају одговорност за донете одлуке.

Одбијање Молдавије да се прикључи војним блоковима и савезима гарантује јој безбедност, удаљава је од умешаности у замршено и несрећно регионално сукобљавање и бескорисне конфронтације. Вероватно, у свему томе има и неког судбинског предназначења: бити мост између Истока и Запада.

Све што је речено о Молдавији – односи се и на Србију, чија неутралност се такође јавља залогом њеног опстанка, и она се као фактор стабилности такође непрестано сумњичи од стране САД и њихових савезника. „САД отворено занемарују интересе и иницијативе Србије као војног и политичког фактора на Балкану и захтевају од ње беспоговорно испуњавање америчких налога и планова. У војном смислу то је очигледно на примеру америчке базе Бондстил и руског центра за ванредне ситуације у Нишу” – пише часопис „Војно дело”, које издаје Министарство одбране Републике Србије.

У смислу своје геополитичке рањивости, Молдавија је веома налик на нашу Србију. Занимљиво, обе земље се граниче са Румунијом, која такође припада православној цивилизацији, а то може значити да није сасвим изгубљена као потенцијални фактор мира и добросуседства на југоистоку Европе.

Др Иван Пајовић, Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here