Мина Ћурчић: Велика Албанија и “косовска“ застава

Поделите:

Посланица бошњачке заједнице у тзв. Скупштини Косова, Дуда Баље, огласила се поводом обележавања деветнаест година од “ослобођења“, односно од повлачења српских војних и полицијских снага са КиМ.

“Поштовани грађани Призрена, честитам вам два јавна празника нашег града 10. и 12.јуни. Да бисмо данас славили и били поносни  на ове празнике, поред албанских ослободиоца, велики допринос  дали су Бошњаци и остали. Поводом прославе ових празника, навикли смо да видимо како се у Призрену вијоре заставе свих аутохтоних заједница које вековима живе ту. Сада, после десет година од проглашења независности Косова, по први пут нисмо видели заставе осталих заједница. Где је застава нашег Косова и где је мој Љиљан?“, написала је Дуда Баље на “Фејсбуку“. Са друге стране, Грађанска иницијатива Горанаца затражила је од Владе Србије и високе представнице ЕУ Федерике Могерини да се за општину Гора на Космету обезбеди статус дистрикта.

“У решавању коначног и трајног статуса Косова најважније је да се води рачуна о интересима свих етничких заједница како би се обезбедио трајни мир и заједнички суживот. Статус дистрикта за општину Гора представља гаранцију стабилности и уважавања различитости од стране ЕУ и међународне заједнице која је најодговорнија решавање статуса Косова.“, наводи се у саопштењу. Председништво Грађанске иницијативе Горанаца истиче да је за Горанце, као специфичну етничку заједницу, веома важно да очувају свој идентитет и да кроз статус дистрикта развију економију и привреду, посебно сточарство, пољопривреду и туризам. У српским и албанским медијима је главна тема однос Срба и Албанаца на Космету, као и инсистирање званичног Београда да се формира Заједница српских општина. Заједницу српских општина косметски Албанци виде као покушај стварања нове Републике Српске на територији КиМ. Аљбин Курти, лидер радикалног албанског покрета “Самооопредељење“ тврди да “заједница неће имати карактер невладине организације, али да ће довести до “босанизације“ Косова“. Према његовим речима, некадашњи слоган “Косово је Србија“ Влада Србије замењује слоганом “Косово је Босна“, поредећи Заједницу српских општина са начином стварања Републике Српске.

“Двадесет шестог априла 1991.године 14 општина у БиХ направило је своју Заједницу општина која је 9.јануара 1992. прогласила независност, а 28.фебруара те године добила свој Устав.“, рекао је Курти за београдски “Ескпрес“. Јасно је да је међу Албанцима на Косову и Метохији најважније питање формирање ЗСО и последица тога, јер се албански лидери својски труде да докажу како би на Косову све било у реду да косметски Срби под утицајем политике из Београда не одбијају да се “интегришу“, мислећи под тим на северне делове КиМ, и коначно помире са тим да не живе на у Србији, на Косову и Метохији, већ у Републици Косово. Чим се спомене неки други проблем са којим се суочавају Албанци, још гласније почиње да се говори о косметским Србима и “опасном услову за столицу у УН“  односно ЗСО. Како су притисци на Србију да призна независност Косова све већи и како разни амерички стручњаци све чешће говоре о формирању “Војске Косова“  као о сасвим реалној ствари која не представља безбедносну претњу за тамошње Србе, нечему што је неопходно Косову да би учествовало у међународним мировним мисијама, јасно је да су се припадници осталих заједница са правом запитали имају ли будућност на том Косову; Уочи десете годишњице једнострано проглашене независности Косова у Приштини се повела полемика о албанској застави која се налази на једном од кружних токова на улазу у град, а која је пре неко година заменила “косовску“ заставу доласком Шпенда Ахметија из “Самоопредељења“ на место градоначелника Приштине. Том приликом, косметски Албанци су скренули пажњу градоначелнику Приштине на овај “пропуст“ да би им он одговорио да “верује да се зна да је десета годишњица државни догађај“, не наводећи на коју државу мисли. Многима је одавно јасно да је у свести многих косметских Албанаца Србин исто што је у свести Срба Турчин; Архетипски непријатељ, симбол зла, но, шта се дешава са осталим народима на Косову и Метохији? Како је Запад одлучио да у што краћем, преко српских леђа, реши “косовско питање“, остали народи су се запитали шта ће бити са њима ако тзв. Косово коначно постане независна држава. До сада је било лако, чини се, јер је Србија ипак одолевала  притисцима, но, некако се чини да у последње време попушта, мири се са судбином, спремајући се да одустане. Турци, Бошњаци, Горанци и Роми са КиМ одједном постављају питање: шта ће бити са нама на “Косову“? Да ли постоји “Косово“? Ако не постоји, шта ћемо онда? Јасно је да не постоји, али не зато што се Србија противи, већ зато што Албанци када кажу “Косово“ мисле “Велика Албанија“. Зато што “Косово“ није измишљено ради косметских Албанаца, него ради свих оних Албанаца са Балкана који маштају о великој држави у којој живе сви Албанци. И пред “ Косовом “су тешки дани, јер оно што Срби траже, а што је много мање од онога што заслужују, тражиће сви они који живе на Косову и Метохији, а којих се албански лидери са КиМ сете само онда када треба да оправдају “мултиечност“ тзв. Косова, која постоји у теорији, али не и у пракси.

 

М. Ћурчић, Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here