Мај 2017: Британски парламентарац Ричард Бенион, члан Парламентарне скупштине НАТО пакта, написао је извештај у којем је Србију означио као највећи реметилачки фактор на Балкану.
Октобар 2017: На састанку Комитета за економију и безбедност Парламентарне скупштине НАТО-а Србија је, за разлику од претходних извештаја, похваљена и о њој се говори афирмативно. Она се чак помиње и као „један од најпоузданијих партнера Западне алијансе“ у овом делу Европе.
Шта се десило па су званичници НАТО пакта за само неколико месеци заузели став, дијаметрално супротан оном који су према нама гајили у досадашњим извештајима? Помало изненађује оваква, може се рећи радикална, промена реторике, зар не?
Нипошто.
На делу је само једна од добро познатих западних политика према Србији, метода „штапа и шаргарепе„, метода „привлачења“ ради даљег комадања и уништавања наше државе под плаштом приче о „евроатлантским интеграцијама„.
НАТО је врло добро свестан да се пред Србијом отварају конкретне и суштинске геополитичке алтернативе, алтернативе од којих се назиру вишеструке, огромне и опипљиве политичке, економске и безбедносне користи за разлику од апстрактних и магловитих европских обећања.
У страху да би наша држава могла одлучније да крене путем тих алтернатива Запад се као курва додворава и умиљава, упучујући Србији „позитивне сигнале“ и служећи се афирмативном реториком, како би је задржао у својој орбити утицаја.
Али слатке речи и гола реторика су једино што унутрашње расцепљени Запад са озбиљно пољуљаном глобалном доминацијом може да нам понуди.
Надајмо се само да владајуће структуре неће пасти на лепе речи и ради њих жртвовати озбиљну перспективу која се Србији отвара даљим продубљивањем сарадње са новим светским центрима моћи – Русијом, Кином, БРИКС-ом, ОДКБ-ом, Евроазијском економском унијом, Индијом, Турском и свима онима који више не желе да буду под атлантистичким јармом.
Превише пута до сада смо били намагарчени и зарад пустих обећања Брисела и Вашингтона пристајали на развлашћивање државе, отимачину њених природних ресурса, деградацију наших војних, образовних, научних и културних капацитета. И шта смо добили? Добили смо једно велико ништа – нашли смо се на дну међународних лествица према економском развоју и квалитету животног стандарда становништва док смо у области одлива мозгова у самом европском и светском врху. Сада имамо могућност да озбиљном државотворном политиком, политиком стратешког позиционирања у новом, мултиполарном светском поретку повратимо изгубљено и обновимо свој суверенитет.
Преко 80% грађана Србије је против НАТО интеграција.
Зато сваки наш следећи корак мора да буде усмерен ка јачању војне неутралности са циљем да се она у догледно време верификује и на међународном плану.
Мр Данијел Игрец
ВИДОВДАН
