Nebojša Bakarec: Spinovanje u Srbiji – OD HIGSOVOG BOZONA DO PATKE U JELKI

Podelite:

Pre dvadeset godina snimljen je film „Maši psom“ („Wag the dog“ – u kome glume Robert De Niro i Dastin Hofman), koji govori o tome koliku moć imaju spinovane i izmišljene vesti i spin doktori. Cilj medijskog spina, a i samo značenje izraza „Wag the dog“ je skretanje pažnje sa jedne stvari (obično veoma važne), na drugu stvar, koja može biti izmišljena, ili može postojati, ali joj se spinovanjem daje novo, uvrnuto značenje.

Fizika spina

U okviru fizike pojam „spin“ se koristi kao naziv za ugaoni impuls povezan sa rotacijom tela oko njegovog sopstvenog centra mase. Spin je osnovna osobina elementarne čestice, poput mase i naelektrisanja i interpretira se kao unutrašnji moment impulsa. Pošto je kvantno-mehaničke prirode, spin se teško može opisati makroskopski, a najpribližnije se može shvatiti kao mehanički moment, tj, kao da se čestica ponaša kao mala čigra (kao da se vest ponaša kao mala čigra, odnosno spin op.aut.).Spin ima dimenzije dejstva, a izražava se kao umnožak spinskog kvantnog broja i redukovane Plankove konstante . Može imati dve vrednosti. Čestice sa celobrojnim spinskim kvantnim brojem su bozoni. Formula spina:

Prevedena formule spina znači: Laž na kvadrat jednako Plankova konstanta na kvadrat pomnožen sa spin pomnožen sa (spin plus 1 tj. N1) u zagradi. Napomena:(ℏ- je redukovana Plankova konstanta). Ne pominjem ovo bez razloga. Setimo se da se čuvenog Higsovog bozona, jer i on verovatno ima neki spin.

Etimologija spina

Pojmovi „spin (“spin”engleski: vrteti, okretati) i „spin doktor su reči preseljene iz sporta – bejzbola, kriketa, stonog tenisa. Engleska reč za spinovanu loptu je i – “curve ball” – mi bi rekli i zakrivljena, isečena, felš lopta. Spinovanje, kao deo propagande, doslovno znači „zavrteti” priču ili informaciju koja će javnost okrenuti na onu stranu koja odgovara interesima onih u čijem se interesu plasiraju informacije. Spinovanje je oblik propagande, kojim se događaji tumače sa ciljem da opredele javnost za ili protiv određenog događaja, organizacije ili ličnosti. Spinovanjem se stvari prikazuju mnogo boljim ili gorim nego što stvarno jesu. Spinovanje predstavlja neiskrenu, obmanjujuću, manipulišuću propagandnu taktiku radi postizanja cilja. Spin je zapravo trik kojim se istina ne pretvara u laž (ili obrnuto), nego se činjenice toliko zavrte i iskrive, da se i bez iznošenja očiglednih laži – mogu prikazati u potpuno drugačijem – pozitivnom ili negativnom svetlu, od stvarne istine. Oni koji spinuju, običnog građanina, potrošača informacija tretiraju kao objekat i žrtvu manipulacija. Spinovanje ne bi moglo da se sprovede i da dopre do onih kojima je namenjeno, tj. do javnosti, bez medija kao posrednika. Upravo uspešna kombinacija raznovrsnih medija pokazuje koliko mnogo može da postigne spinovanje. To se savršeno videlo u slučaju „Jelka“.

Spin doktori

Spin doktor nije akademska titula. To je pre nadrilekar koji se izvanredno reklamira, tj. ima odlične odnose sa javnošću. Spin doktor je specijalista za smišljanje i izvođenje spin operacija. Utemeljenje spin doktora se zasniva na njihovoj sposobnosti uklapanja brojnih činjenica u prihvatljiv okvir. Nije dovoljno samo pratiti pres klipinge, to obavljaju tehnička lica. Potrebno je sve tako dobijene podatke vešto uklopiti u stav, mišljenje i dati mu pitku formu, da bude od uticaja na široke mase konzumenata medija. Spin doktori se služe profinjenim tehnikama i indirektnim porukama (podsvesnim), tako da je potrebno mnogo znanja da bi se uhvatila poenta, anticipirao neki događaj, promena politike i slično. Mediji se poimaju svesno, ali i podsvesno. Mogu se tumačiti direktno, ali i između redova. A baš tamo može biti suštinska poruka. Tamo je smeštaju spin doktori. To važi samo za one najveštije, suptilne i diskretne. Oni uspevaju da ostanu nevidljivi – uvek u senci. To su najčešće dobro obrazovani ljudi iz sfere društvenih nauka, zaduženi za stvaranje pozitivne slike u javnosti (imidža) o nekoj osobi, organizaciji, događaju ili čak proizvodu. Spin doktor se služi svim dostupnim metodama komunikacija kojima se može uticati na rast ili zaustavljanje pada popularnosti onog za koga radi. Jedno od zlatnih pravila tog posla je da spin doktor ne sme biti suviše medijski izložen. Neki spin doktori su ipak postali medijske zvezde, poput Alistera Kembela, Marka MekKinona, Bertija Aherna. Alister Kembel je krajem januara 2015. održao predavanje za sve zaposlene u ministarstvima u Beogradu, koji su zaduženi za komunikaciju sa medijima. Novosti su 20. januara 2011. objavile intervju sa njim i predstavile ga:“ Znali su ga, doduše, i po drugim nadimcima: ”kralj spinovanja” ili ”arhitekta rata”.Ovaj poslednji zaslužio je time što je ubedio britansku i svetsku javnost u opravdanost bombardovanja Jugoslavije i invazije na Irak. Vidi na:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika.393.html:315932-Kembel-Sprecio-sam-srpsku-pobedu . Godinama pre toga Bi-Bi-Si je dokazao da je Kembel lažirao i montirao izveštaje o nuklearnom naoružavanju Iraka posle kojih je usledila vojna intervencija na ovu zemlju.

Spin šegrti

Kada bi se analiziralo spinovanje u Srbiji, unazad 25 godina, pokazalo bi se da satanizaciju i ocrnjivanje svega što je u vezi sa srpskom državnošću i nacionalnim bićem , stvaranje loše predstave o srpskom rodoljubivom korpusu, sprovodi devedeset posto onih koji su odavno na tom zadatku i koji se nazivaju „nezavisnim“, „nevladinim“ – čast izuzecima. Naše domaće spinovanje je na primitivnom nivou. Najčešće ga sprovode kursisti zapadnih „fondacija“ i „instituta“, pitomci kišnopečurkastih akademija za „piar“, „ejdžar“, marketing i komunikologiju, polaznici škola za politički neizuzetne mediokritete, priučeni NVO sinekuristi, netalentovani glumci i glumice, utiskačice, propali sportski novinari, „njuejdž“ pirsing sadomazohisti i slična „elita“.

Tehnike spinovanja

-Selektivno iznošenje činjenica i navoda koji podupiru stanovište onoga ko ih iznosi. To zovu i „branje trešanja“.

-„Neporičuće poricanje“. To je npr. izjava koja na prvi pogled izgleda kao negiranje neke optužbe, ali kada se pažljivije pogleda (pročita) vidi se da je negiranje praćeno veštom jezičkom frazom koja ostavlja prostor za to da je optužba tačna. Kod nas se to naziva – „odgovor, okruglo pa na ćoše“.

-„Neizvinjavajuće izvinjenje“. To je npr. izjava koja ima formu izvinjenja, ali ne izražava kajanje. Na primer. „Veoma mi je žao što se vi osećate povređenim…“, ili „Izvinjavam se svima koji su se osetili uvređenim…“, ili „Izvinjavam se svima koji su se mogli osetiti uvređenim…“.

-Depersonalizacija odgovornosti ili krivice. To su npr. izjave „Počinjene su mnoge greške…“, „Ko radi taj i greši“, ili „Priznajemo- grešili smo, ali smo izvukli pouke…“.

-Izražavanje na način koji promoviše nedokazane tvrdnje ili izbegava odgovor na pitanje.

-Zatrpavanje loših vesti. Poturanje loših vesti u vreme kada su javnost i mediji obuzeti nekim megadogađajem (političke, ekonomske ili prirodne katastrofe, vrhunski sportski događaji, neke druge važne pozitivne vesti) ili kada je javnosti smanjena pažnja (vreli letnji dani itd.). Objavi se neprijatna istina, ali ona biva pokrivena drugim događajima.

-Ograničeno ili delimično priznanje. Iznesu se parcijalne istinite informacije o nekom slučaju, ali one služe da prikriju ključne i štetne činjenice. Javnost se ustalasa i bavi samo novim informacijama, a zaboravi se na dalju istragu o tom pitanju.

-Plasiranje pomno smišljenih informacija „iz dobro obaveštenih izvora“.

-Senzacionalističko preuveličavanje nečega što je izvađena iz konteksta, i što van konteksta zaista izgleda neobično (loše ili dobro) i bode oči (slučaj sa cenom „Jelke“).

Primeri spinova

Slučaj „Markale“

Granatiranje pijace u Sarajevu je bio povod za vazdušne udare NATO-a na Republiku Srpsku 1995. godine, bez obzira što nije utvrđeno da su granate ispalile srpske snage. Izveštaji muslimanske strane, spinovani u zapadnim medijima doveli su do NATO zločina nad Srbima u BiH.

Slučaj „Račak“

Slučaj Račak je jedan od karakterističnih primera spinovanja koji je poslužio kao izgovor za zločinački napad NATO snaga na Jugoslaviju 1999. Albanci su inscenirali pokolj u Račku, američki izaslanik Vilijam Voker je to lakonski potvrdio, a zapadni mediji su dovršili posao svojim spinovanjem.

Slučaj „Oružje za masovno uništenje u Iraku“

Tipičan primer spinovanja je priprema američke nacije i sveta za napad na Irak. Mesecima pre napada se govorilo da Irak ima hemijsko i biološko oružje i da time ugrožava ceo svet. Pošto je američka vojska okupirala Irak i pretresla sve moguće lokacije gde bi se to oružje moglo nalaziti – oružje nije pronađeno, odnosno utvrđeno je da nikada nije ni postojalo.

Slučaj „Perišić“

Vojna služba bezbednosti uhapsila je potpredsednika Vlade Srbije, Momčila Perišića 14. marta 2002. godine, zbog sumnje da je odavao poverljive vojne informacije službeniku američke ambasade Džonu Nejboru (šefu postaje CIA). Perišić je uhapšen u trenutku kada je američkom obaveštajcu predavao strogo poverljive dokumente. Predsednik SRJ, Koštunica je po službenoj dužnosti bio upoznat sa vojno obaveštajnom akcijom. Vojna služba bezbednosti je sve dokumentovala, uz video i tonski zapis, koji je i prikazan vrhu SRJ i Srbije. Odgovornost je bila očigledna. Međutim, Perišić je uživao zaštitu Amerikanaca i Vlade Srbije, odnosno DOS-a, iz koga je izbačen DSS. DOS je uspeo da spinuje većinu vesti i umesto osude Perišića, na udaru su se našli Koštunica i šef Vojne službe bezbednosti, general Tomić. Kroz većinu medija DOS-ova većina u Vladi Srbije i saveznim organima, ih je optužila da su izvršili državni udar, za šta ih je konkretno optužio paradržavni organ – Predsedništvo DOS-a. Tim spinom skrenuta je pažnja sa dokumentovanih činjenica o izdaji i izvršen je kontranapad. Zaštita interesa obe države i SRJ, i Srbije, DOS režimu nisu bili važni. Važno je bilo spinovati istinu. I uspeli su u tome, bez obzira na to što je pet dana kasnije Perišić podneo ostavku. O tim događajima čak ni proamerički list „Vreme“, nije tada mogao da sakrije istinu, mada ju je zatrpavao u svom podužem tekstu iz 2002.godine. Vidi link: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=310254 . Zbog opstrukcije pravosuđa, i odlaska Perišića u Hag, suđenje po optužnici iz 2002.,je nastavljeno tek 2.11.2016. Tog dana je portal „Insajder“objavio vest o tome u kojoj između ostalog kaže:“Godine 2006. „Politika“ je prvo objavila da je Nejbor poginuo u saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj samo nekoliko dana po odlasku iz Beograda, da bi nešto kasnije, navodeći da su informacije o pogibiji namerno plasirane, isti list izneo saznanja da je Nejbor živ i da i dalje obavlja poslove za centralnu obaveštajnu službu SAD. (…) Vojislav Koštunica je nekoliko dana nakon hapšenja pozvao čelnike DOS-a da im predoči dokaze protiv Perišića.Tom prilikom emitovani su delovi filma koji je, na više od sto časova materijala, snimila Vojna kontraobaveštajna služba. Prema navodima tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihailovića, izabrani su delovi u kojima Perišić ogovara svoje kolege i najbliže političke saradnike, a prikazano je i kako Nejbor daje izvesnu svotu novca Perišiću“. Vidi link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/1953/.

Slučaj saopštenja DSS iz aprila 2004.

Hajde da navedemo i jedan slučaj neuspešnog spina. U aprilu 2004.,u sred kampanje izbora za predsednika Srbije, DSS je neoprezno pokušala da spinuje slučaj ubistva Zorana Đinđića i izdala je nebulozno ( nebula- lat.- magla) saopštenje protiv DS, koje se DSS-u odmah obilo o glavu, i spustilo rejting kandidata DSS za 5% u narednim nedeljama. DSS je insistirala na tome da je taj spin bajan i sjajan. Naime, DSS je u spin saopštenju optužila DS da zna ko je ubio Đinđića, samo da to krije. DSS je pozvala Tadića i Živkovića da kažu ko je ubio Đinđića, a citiram DSS: „Ako to neće oni, mi hoćemo“. To reče DSS, ispalivši sebi metak u glavu. DS, Tadić i Živković, naravno rekoše – mi pojma nemamo ko je ubio Đinđića, evo vi recite. I DSS, zapala u klopku plitkoumnog spina, zaneme, a kandidat DSS i vladajuće koalicije završi na izborima četvrti, sa 14%. Naravno strmoglav DSS se nastavio. Umesto da tada DSS prizna grešku, izvini se i završi priču, cela stvar se razvlačila na štetu DSS do kraja izbora. O tome je vaš autor javno i kritički govorio, na prvom Glavnom odboru DSS posle izbora. Inače, pomenuto saopštenje je napisao tadašnji spin doktor Tijanić, to nije tajna. A račun je platio DSS.

Slučaj „nestanka“ slike Petra Lubarde

Od skorijih primera besprizornog spina navešću slučaj „nestanka“ slike Petra Lubarde „Industrijalizacija“. Lažnu vest je lansirao list „Blic“. Istog dana ministar kulture je demantovao Blic, na licu mesta, u dvorani Doma sindikata, koja se renovira, zbog čega je ogromna slika sklonjena na sigurno mesto u scenskoj kuli, i zaštićena i konzervirana.Slika je pokazana, a ministar je obavestio i da je ministarstvo pokrenulo proceduru da se slika proglasi za kultuno dobro. Umesto izvinjenja i priznavanja greške, Blic je danima spinovao svoju lažnu vest, napadajući ministarstvo, i iznoseći neistine o sudbini slike, tvrdeći da ju je upravo Blic spasao, i da je Blic zaslužan za njeno pronalaženje i proglašenje za kulturno dobro.

Slučaj nabavke „Jelke“

Opozicija i mediji u njenoj službi su lansirali klasičan SPIN, u vezi sa nabavkom novogodišnje jelke u Beogradu. DS je to učinila iz više razloga. Da bi skrenuli pažnju sa sjajnog budžeta, kome nisu mogli da nađu manu. Da bi skrenuli pažnju sa problema razjedinjene, posvađane i slabe opozicije. Spin je pokrenuo Balša Božović, predsednik gradskog odbora i odbornik DS u Skupštini grada. On je spinovao već zlonamerno obrađenu vest medijskog portala „Pištaljka“. Vidi link: https://pistaljka.rs/home/read/687

Činjenice su sledeće: Jelka košta 8,3 miliona dinara bez PDV (69.200 evra), tj. 9,9 miliona dinara sa PDV (82.500 evra). PDV ide državi. Grad Beograd sarađuje sa firmom „Kip lajt“ još od 1999. Jelka će trajati deset godina. Dakle, sa firmom „Kip lajt“ saradnju je počeo DS u Gradu Beogradu i pre 2002. godine. Saradnju je nastavio DS u mandatu od 2004. do 2008. (Nenad Bogdanović i Zoran Alimpić). Saradnju i nabavke je potom nastavio Dragan Đilas u periodu od 2008., do 2013.godine. Dakle, DS je nabavljala ukrase i osvetljenje od „Kip Lajta“ punih 11 godina, a da ih niko nije prozivao ili napadao zbog toga. Zbog čega napadaju SNS što je

produžila saradnju sa istom firmom? Zbog dvostrukih aršina. Inače, po ovom pitanju nema potrebe napadati bilo koga. Politika osvetljavanja i ukrašavanja Beograda, je potpuno opravdana, i ta i ostala ulaganja, se višestruko vraćaju kroz narastajuće prihode od turizma. Velika ulaganja –još veći prihodi. Da aktuelna vlast ne osvetljava i ne ukrašava Beograd, onda bi je optuživali za opšti mrak, da Beograd liči na prestonicu mraka, na tursku kasabu…Onda bi se pojavio opozicioni pokret „Osvetlimo Beograd- oterajmo SNS mrak“- na primer.

Pištaljka i ostali mediji koji su uglavnom prenosili vest „Pištaljke“ su izneli sledeće neistine, da je:

1. „namešten prošlogodišnji ali i ovogodišnji tender za novogodišnju rasvetu“

2. „beogradska jelka skuplja od „Rokfelerove“ u Njujorku“. Pištaljka je neistinito napisala –„I dok se prirodna jelka, norveška omorika visoka najmanje 20 metara ispred Centra „Rokfeler“ u Njujorku bez ukrasa plaća 25.000 dolara, u Beogradu je (…) plaćena četiri puta više“.

3. „skuplja i od najskuplje jelke na svetu koja se nalazi u luksuznom hotelu „Emirates Palace“ (Palata Emirata), koja bez ukrasa košta 10.000 dolara. Sa ukrasima od dijamanata i zlata ova jelka košta 11 miliona dolara“.

4. „od beogradske jelke jeftinija je čak i novogodišnja jelka koja je ove godine izazvala najveću pažnju svetske javnosti, ona na Trgu Venecija u Rimu. Udruženja građana, zahtevaju od suda nadležnog za javnu potrošnju da ispita zbog čega su vlasti u Italiji potrošile 50.000 evra za jelku koja je osušena, i to u nabavci bez tendera“.

dgovor na neistinu 1. Istina je da Tenderi iz 2016.i 2017.nisu namešteni.

Suprotno tvrdi jedino „Pištaljka“. Uprava za javne nabavke i svi nadležni negiraju tvrdnje „Pištaljke“. Vidi link: https://pistaljka.rs/home/read/602.

Odgovor na neistinu 2. Istina je da beogradska jelka nije skuplja od Rokfelerove.

Da bi poredili cene jelki i ukrasa, ne možemo porediti „babe i žabe“. Upravo to čine „Pištaljka“ i drugi mediji. Mogu se porediti cene jelki (prirodnih sečenih i veštačkih), cene ukrasa, i trajanje jelki (prirodne sečene traju tri nedelje, a veštačke do deset godina). Jelka u Njujorku košta 25.000 dolara. Sečena je i upotrebljiva samo 21 dan- jednu sezonu. Ukrasi na toj jelki koštaju 48.500 dolara. Rokfelerova jelka, ukupno košta 73.500 dolara a to „Pištaljka“ i ostali mediji kriju. Jelka u Beogradu košta 83.000 evra (ukrasi i jelka). Jelka u Beogradu može da traje 10 godina. To daje godišnju cenu jelke od 8300 evra. Godišnja cena jelke u Njujorku je 25.000 dolara , plus deseti deo cene ukrasa – 4850 dolara. Dakle, skoro 30.000 dolara godišnje, u odnosu na beogradskih 8300 evra godišnje (9840 dolara). Istina je da je beogradska jelka tri puta jeftinija od one u Njujorku.

Odgovor na neistinu 3. Istina je da beogradska jelka nije skuplja od one u Palati Emirata. I ovo je lako dokazati, zbog toga što je sama „Pištaljka“ kontradiktorna u istoj rečenici. Prvo tvrdi da je beogradska jelka skuplja od najskuplje, da bi zatim izneli cenu od 11 miliona dolara za tu emiratsku jelku sa ukrasima. Beogradska jelka sa ukrasima- 9840 dolara godišnje,

je jeftinija i od emiratske bez ukrasa – 10.000 dolara!!! A drastično je jeftinija od emiratske sa ukrasima.

Odgovor na neistinu 4. Istina je da beogradska jelka nije skuplja od rimske.

Pištaljka“ navodi cenu rimske jelke od 50.000 evra – recimo de je to sa ukrasima. Rimska jelka je sečena i traje 21 dan- jednu sezonu. Recimo da samo drvo košta 10.000 evra (američko drvo košta 25.000 dolara!), a ukrasi 40.000. Dakle, Rim će godišnje plaćati 14.000 evra, a Beograd plaća 8300 evra.

Uz sve to, Beograd je, osim što je finasijski odgovoran, i ekološki osvešćen i human, pa upotrebljava veštačku jelku, i ne podstiče varvarsku seču stabala. U cenu beogradske jelke je uključen PDV, carina, ukrasi, transport, montaža, demontaža, skladištenje, garancija.

Zbog svega navedenog nema potrebe za poništavanjem tendera. Uz to, jelka će biti poklonjena Beogradu na zakonit način, kao znak pažnje „Kip lajta“ a ne kao znak da nešto nije u redu.

Dakle, nije reč o najskupljoj jelki na svetu, već je reč o najjeftinijoj jelki na svetu. Ona je besplatna!!!

Za kraj, citiraću još jednom, mantru svih spin doktora:“ Ako ne možeš da nateraš psa da meše repom, nateraj rep da maše psom“.

Nebojša Bakarec, Vidovdan, Beograd , 27.12.2017.

 

 

 

Podelite:

2 COMMENTS

  1. Nebojša,
    naša rodoljubiva elita previše se bavi niskostima 2-Srbije. To je kao da naučnik čeprka po psećim gomancima, namesto da proučava zvezde. Vi ste naprosto fascinirani 2-Srbijom, ako smem da pretpostavim: njihovim parama i medijskom zaleđinom? Znate koje su smeće, a uporno trošite svoje dragocene snage na dokazivanje: da je smeće – đubre?

    Kako bi bilo da osmislite jednu stranku koju će Rusi da podrže namesto Vučića, da smislite društveno uređenje koje će spojiti prednosti svih dosadašnjih i izbaciti Srbiju u vrhove civilizacije.

    Ja sam, iskreno, otporan na spinove – jer televiziju ne palim, novine ne čitam osim Pečata, ne prilazim ni sajtovima prethodnih; a imam izvežbano oko da u deliću sekunde prepoznam tampon za pamet i ugasim ga pre nego što skoči na mene.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here