НЕБОЈША БАКАРЕЦ: „СВЕТЛОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ“ – Трећи део

Поделите:

Трећи део студије о Косову и Метохији

ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ – ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ

Злочини НАТО у Србији 1999.

Број цивилних жртава у НАТО бомбардовању СРЈ још увек није прецизно утврђен, а досадашње процене варирају у зависности од извора. Према званичним подацима и од последица НАТО бомбардовања погинуло је око 2500 цивила. Од последица бомбардовања је теже и лакше је повређено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.У периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године погинуло је 754 припадника ВЈ и МУП-а Србије.

Процењена материјална штета током НАТО бомбардовања износи (по званичним проценама) 100 милијарди америчких долара. Штета на војној имовини је процењена на 4,3 милијарде долара. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Треба посебно напоменути уништење две рафинерије нафте (у Панчеву и Новом Саду), рушење Авалског торња,зграде Радио-телевизије Србије, петрохемије у Панчеву, бомбардовање мостова у Новом Саду, фабрике аутомобила Застава из Крагујевца, Дуванске индустрије у Нишу, амбасаде Народне Републике Кине.

У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева рака, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника. 2015. године објављено је да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора. Стручњаци сматрају да је пораст броја оболелих и умрлих од рака последица НАТО бомбардовања, током којег је на Србију бачено 15

тона осиромашеног уранијума.Четири локације на територији Републике Србије (без Косова и Метохије, где је број локација знатно већи) су контаминиране осиромашеним ураном након НАТО бомбардовања 1999, а деконтимиране су тек 2007.

Период после 2000. године

Убиства у Гораждевцу. Албанци су 13. августа 2003. године напали српску децу и омладину. Српска деца убијена су из аутоматског оружја, рафалом, док су се купала у сеоској реци Бистрици. На лицу места, 2003. године убијен је Иван Јововић (19). Пантелија Дакић (12) је повредама подлегао у Пећкој болници. Богдан Букумирић (14), Ђорђе Угреновић (20), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) тешко су рањени. Убице нису пронађене, а истрага је обустављена 2010. године. Средином и крајем 2015. године, на ово село извршена су још два готово идентична напада, срећом без жртава. Раније сам поменуо, изборио сам се за то да општина Стари град финасира Гораждевац више од 4 године.

Мартовски погром (17.-19. март 2004.). У тим данима Албанци су починили организовани погром над српским цивилним становништвом на Косову и Метохији. Изговор за погром је било објављивање лажне вести о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар, за чију су смрт албански и светски медији лажно окривили Србе. Од 17. до 19. марта 2004. године, убијен је и протеран је велики број Срба, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски споменици. Процењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, процењује се да је погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.

Свим догађајима је присуствовала и/или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника Кфора, 3.000 припадника УНМИК-а, 6.000 припадника косовске полиције и њихових челника. Мисија је показала да није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе. И поред (млаке) осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу. Убијени Срби у Мартовском погрому (списак није коначан). Спасојевић Боривоје (1941), Јана Тачев (1968), Ненад Весић (1950), Добривоје Столић (1954), Борко Столић (1982), Слободан Перић (1952), Златибор Трајковић (1951), Драган Недељковић (55).

Размислите и о следећем. Годину дана раније Албанци су убили двоје а ранили четворо деце у Гораждевцу. Реакције међународне заједнице и Београда, једва да је било. Годину дана касније, због лажне оптужбе да су Срби криви за случај дављења албанских дечака у Ибру, Албанци су извршили страшан погром над Србима.

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ – СРПСКО ДУХОВНО НАСЛЕЂЕ

У долинама српских краљева, на Косову и Метохији, некада је, у Средњем веку, скоро у сваком месту било српских црква и манастира, тврђава и градова као и двораца српске властеле. Моћној српској држави управо је Косово и Метохија био стожер и извор ширења српства и српске државе.

Према подацима Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, на Косову и Метохији је било 1.181 црква, 113 манастира, 48 испосница, 8 спомен-капела и спомен-костурница, затим 96 тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле, што представља укупно 1.353 црквена здања. Ако се на ово дода и 534 стара српска гробља, укупан број српских топонима износи 1.996. Са тако богатом баштином на једном простору српског народа, који обухвата 10.886 квадратних километара, мало ко се може похвалити у свету.

Српски манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка су културна добра на територији Косова и Метохије која су уписана на Листу светске баштине УНЕСКО.

Цркве и манастири који постоје

Налазе се у следећим селима или градовима: Село Бабин Мост код Приштине. Црква Богородичиног Покрова. Село Бање код Косовске Митровице. Српска црква и старо и ново гробље. Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану. Село Белица – црква Лазарица. Село Беривојце– Крива река – црква Светог Јована. Црква Богородице Љевишке је катедрална црква града Призрена и седиште призренске епископије. Село Богошевци – Призрен – Црква Светог Николе. Село Борчане – Лепосавић. Црква на брегу изнад села. Село Бостане -Ново Брдо. Црква у селу посвећена Богородици. Село Брњача – Ораховац -црква Св. Недеље из 14. века. У Хвосну код Пећи, налази се село Будисавци, Манастир Будисавци са црквом Св. Преображења. Село Ваганеш код Косовске Каменице – манастир и црква посвећена

Светој Богородици. Село Велика Хоча, Ораховац – Црква Св. Николе, Црква Св. Јована и црква Св. Стефана . У селу се налазе и три цркве из новијег времена, а очувани су остаци још пет цркава. Село Витина Косовска – Косовско поморавље – црква брвнара из 1785. године и камена црква из 1865. године. Село Врачево код Лепосавића -црква Св. врача Кузмана и Дамјана. Српско село Врбовац код Витине – црква Св. Димитрија. Град Вучитрн – црква Св. Илије. Град Гњилане – црква Св. Николе. Село Гојбуља – црква Св. Петке. Гораждевац – Пећ-црква брвнара посвећена је Св. Јеремији, и нова црква посвећена Покрову Св. Богородице. Манастир Гориоч – Исток. Усред насеља су остаци старе српске цркве и хришћанског гробља. Нова црква, посвећена Св. Апостолу Петру и Павлу. Изнад Истока, на месту Бела стена, налази се манастир Гориоч, који је метох манастира Дечана -црква Св. Николе. Село Горња Битиња, код Урошевца – црква посвећена Светом Ђорђу. Горње Село– Призрен – црква Светог Ђорђа. Село Готовуша- Урошевац – црква Светог Николе, црква Успења Богородице. Манастир Девич – Дреница -црква Ваведења Пресвете Богородице. Село Долац– Клина -црква Ваведења Богородице -Света Пречиста. Доња Битиња– Урошевац -Црква Светог Теодора Тирона и Црква Светог Димитрија.

Село Доње Кормињане –Гњилане- стара српска црква. Српско село Драганац – Гњилане –манастир и црква Св. арханђела Гаврила. Драјчићи – Средачка жупа – црква Св. Николе. У Дубоком Потоку код Ибарског Колашина – Богородичина црква. Ђаковица -црква Успења Богородице. Тврђава Звечан -остаци тврђаве и нова црква Светог Ђорђа. Зочиште – Манастир Зочиште или Манастир Светих врача Козме и Дамјана, црква Ваведења Свете Пречисте и цркве Светог Јована. Зупче је српско село у Ибарском Колашину – црква која је обновљена 1939. године. Варошица Ораховац – црква Успења Св. Богородице. Село Пограђе – Клина. Црква Светих Врача или Доња црква. Изнад Пограђа се налазе рушевине Горње цркве, коју мештани зову Свети Врачи. Подујево је средиште жупе Лаб на Косову -црква посвећена Св. Илији. Село Поповљане– Сува река – црква Светог Николе. Село Ракитница се налази у Лабу код Подујева -стара црква посвећена Св. Арханђелу Михаилу летњем. Албанци из села је зову „Киша Лазарит“ – Лазарева црква. Сува Река , село Речане -црква Св. Ђорђа. Село Родељ ,Лепосавић – у селу постоји мала црква и веома старо српско гробље. Село Свињаре. У селу постоји црква и остаци два црквишта. Село Сига налази се у Метохијском подгору – црква Св. Димитрија.

Соколица је назив за брдо и цркву Покрова Св. Богородице у селу Бољетину. Манастир са црквом је подигнут у 14. или 15. Веку. Село Сочаница -Лепосавић – црква Усековања Св. Јована Претече. Урошевац – црква Св. краља Уроша. Село Црепуља – Ибарски Колашин, црква Св. Николе. Село Црколез у Метохијском подгору -црква Св. Јована . Црнобрег се налази јужно од села Дечана- црква Св. Николе и црква Св. Георгија. Село Чечево у Ибарском Колашину -црква посвећена Светој Петки. Чпиље је заселак села Бање у Ибарском Колашину. Црква је вероватно саграђена у 13. или 14. веку, а састојала се од нартекса, егзонартекса, звоника и гробља.Зидови куле-звоника очувани су местимично и до висине седам-осам метара. На црквеном гробљу је око 150 старих монолитних надгробних споменика, због чега оно представља једну од највећих и најочуванијих средњовековних некропола не само на Косову и Метохији него и у Србији.

Штимље- Црква Светог Арханђела Михаила. Штрпце је велико село на десној страни Лепенца. Сеоска црква Св. Николе и црква Св. Јована Крститеља.

Цркве и манастири који данас не постоје или постоје као срушени остаци

Налазе се у следећим селима или градовима: Ајкобила, Ајновце, Бабљак код Урошевца, Бања (Малишево), Бање- Пећ, Бањица -Глоговац, Баране- Пећ, Батусе, Батуша –Ђаковица, Бела Црква – Ораховац, Бело Поље – Исток, Бело Поље –Пећ, Белуће –Лепосавић, Бинач код Витине, Бистражин –Ђаковица, Бистрица– Лепосавић, Боб, Качник, Богошевци – Призрен. Бостане – Ново Брдо. Брадаш, код Подујева. Браина код Подујева. Брњак код Ибарског Колашина. Шарпланинско село Брод, Црква Св. Николе. Брод код Урошевца. Бродосавице код Драгаша.Брут код Драгаша. У Ибарском Колашину ,село Бубе. Село Вележа. Недалеко од манастира Грачанице у 14. веку је саграђен Манастир Војсиловица. Враниште код Драгаша. Врела код Истока. Глобочица код Качаника. Горња Неродимља је старо и велико село. У селу се налазило неколико храмова и црквишта. Манастир и црква Светих Арханђела потичу из 14. Века. Изнад Горње Неродимље, у једном засеоку, налазила се црква Успења Свете Богородице и манастир Светог Уроша. Са доласком америчких снага, албански терористи су све цркве и манастире у Неродимљу демолирали, запалили и минирали. Грамочел. Село Дабишевце Косовска Каменица. Десивојце -Косовска Каменица. Диканце Драгаш. Добродољане– Сува река. Село Дрсник – Клина. Дрен код Лепосавића. Дуље код Суве Реке. Дунаво код Гњилана.

Ђаковица. Саборни храм посвећен Светој Тројици докрајчен 2004. Ђураковац Исток. Житиње Витина. Затрич – Ораховац. Слатина ,Лепосавић. Јабука Ибарски Колашин. Јелакце на Ибру.

Јошаница,Лепосавић. Село Кабаш Коришки– Призрен. Каменица ,Лепосавић. У селу се налазе остаци старе српске цркве са конаком, звоником и бунаром. Очувана су два масивна довратника и камена крстионица. Кметовце – Манастир и црква Свете Варваре -Гњилане. Кориша у Призренском подгору. Село Накло у Хвосну, у Пећком пољу. Село Нец код Ђаковице. Огоште Косовска Каменица . Орлане на обали реке Батлаве. Остраће Лепосавић. Пантина –Вучитрн. Пећане Сува Река. Помазатин – Приштина. Пустеник Качаник. Радавац Пећ. Рачак Урошевац . Ругово– Пећ. Самодрежа. Црква Светог Јована Претече у Самодрежи је крајем јуна 1999. године демолирана и запаљена изнутра, од стране албанских екстремиста. Самодрежа се и током Мартовског погрома над Србима 2004. године, нашла на удару албанских екстремиста, а данас је претворена у јавну депонију и тоалет за људе и стоку. Средска у Средачкој жупи. Сува Река у Призренском подгору. Године 1938. подигнута је нова српска црква са кубетом и звоником. Крај ње је данашње гробље. Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци је 19. јула 1999. Године, јаким експлозивом срушена до темеља. Локални Албанци су у порти цркве изградили паркинг. Суво Грло Исток. Добра Вода Клина.Чабићи – Клина.

Списак цркава и манастира порушених или тешко оштећених у Мартовском погрому: Храм Богородице Љевишке, Призрен; Храм Христа Спаса,Призрен; Саборни храм Св. Георгија, Призрен; Црква Светог Николе, Призрен; Црква Светог Георгија, Руновића црква, Призрен;

Црква Светих врача Козме и Дамјана, Призрен; Црква Свете Недеље, Призрен; Црква Светог Пантелејмона, Призрен; Црква Свете Недеље, Призрен; Манастир Светих Архангела, са црквом Св. Арханђела, Јабланица (Призрен); Црква Свете Недеље Ораховац, Брњача; Црква Успења Пресвете Богородице, Ђаковица; Саборна црква Свете Тројице, Ђаковица; Црква Светог Лазара Ђаковица, Пискоте; Црква Светог Илије, Ђаковица, Бистражин; Манастир Девич, са црквом Ваведења Пресвете Богородице, Лауша (Општина Србица); Црква Светог Јована Претече, Пећ;

Црква Богородичног Ваведења Пећ, Бело Поље; Саборни Храм Цара Уроша, Урошевац ; Црква Светог Илије Урошевац, Некодим; Црква Светог Петра и Павла Урошевац, Талиновац; Црква Пресвете Богородице Урошевац, Софтовић; Црква Светог Пантелејмона Косовска Каменица, Д. Слапашница; Црква Светог Архангела Михаила, Штимље; Црква Светог Николе,Приштина; Црква Светог Николе, Косово Поље; Црква Свете Катарине, Косово Поље, Бресје; Црква Светог Илије, Вучитрн; Црква Светог Михаила, Обилић; Црква Светог Саве, Косовска Митровица; Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево; Црква Св. Петра и Павла, Исток.

Ове листе сачуваног и уништеног српског духовног наслеђа говоре о томе да је цело Косово и Метохија било премрежено српском баштином, српским селима и градовима, српским топонимима. Сами називи села, градова и духовне баштине сведоче о лепоти српског језика.

Крај трећег дела Студије о Косову и Метохији

Небојша Бакарец, Видовдан

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here