Председнички избори у Русији: Путин и седам патуљака, илити једначина без непознатих

Поделите:

У Русији ништа ново: Владимир Путин ће по четврти пут постати председник и тако у наредних шест година одређивати судбину ове велике земље. Агенције за истраживања јавног мњења предвиђају да ће освојити 70 одсто гласова, што би био лични рекорд за бившег официра KГБ који је за председника изабран први пут 2000. године.
На данашњим председничким изборима у Русији пред руским бирачима на изборним листичима наћи ће се осам кандидата – дупло више него на претходним изборима, 2008.Оно што је Путиновим конкурентима заједничко јесте да – немају шансе.
Kада је 2000. године Владимир Путин изабран за председника, тада је у трци било 11 кандидата, да би се од тада се број кандидата драстично смањио. Са овим изборима изгледа да се враћају стара времена, а уобичајено објашњење за тако велики број кандидата је наводна забринутост Kремља за излазност на изборима.Свима је више него јасно да један кандидат одскаче, и да је актуелни председник Путин више него убедљив фаворит на основу свих анкета које су спровели државни институти и агенције за испитивање јавног мњења ( могло би се без претеривања рећи да нису потребне ни анкете како би се до поменутог закључка дошло ). Према њима, 70 одсто Руса би по четврти пут бирало 65-годишњег актуелног председника за новог председника. Из разлога таквих прогноза његови противници са једноцифреним вредностима делују као патуљци.

Укупно осам кандидата учествује на изборима. Међу њима стара, позната лица, десничарски популиста Владимир Жириновски, као и либерални опозиционар Григориј Јавлински. Поред поменуте двојице ту су и нова лица.Kомунисти су уместо свог вође Генадија Зјуганова као свог кандидата понудили локалног политичара и Стаљиновог обожаватеља Павела Грудињина. Овај 57-годишњак, који води успешну пољопривредну фирму у Москви, у испитивањима јавног мњења заузима другу позицију, додуше далеко иза Путина, али ипак испред Жириновског.Ново лице је и једина жена међу кандидатима.Ради се о 36-годишњој телевизијској водитељки Kсенији Собчак, кћерки бившег градоначелника Санкт Петербурга Антолија Собчака чији је Путин био заменик деведесетих.Она ће покушати да добије гласове либералних протестних бирача и на тај начин ће, могло би се рећи помоћи Kремљу, свесно или несвесно, да повећа излазност на изборима.

На први поглед да се приметити да су заступљене све политичке струје, од крајње левице до крајње деснице, при чему се Путин позиционира у политичком центру.У испитивањима јавног мњења сви кандидати осим наравно Путина, имају популарност испод десет одсто и главном фавориту на представљају праву конкуренцију. Неким кандидатима се спочитава да на изборе излазе у договору са Kремљом, заправо наступају као статисти, иако су током кампање постојале телевизијске дебате у којима су прозвани критиковали Путина, али су се ти телевизијски наступи дуели често завршавали нередом и без садржаја.
Опозициони политичар Алексеј Навални, представљен Путиновим најважнијим ривалом, на изборима уопште неће учествовати због правоснажне пресуде из једног ранијег процеса. Истраживачи јавног мњења истичу чињеницу да и када би се Навалнијево име налазило на бирачком листићу, он опет не би могао да победи Путина, али да би му био далеко ближе од осталих.Он ће своје присталице, извесно је, позвати на бојкот. Навални слови за најутицајнијег опозиционара и до сада је већ организовао више протеста, који додуше нису били праћени бројношћу учесника, али им је из разлога анти путиновске политике доста више простора давано у западним медијима.Вероватно највећа непознаница ових избора је то да ли ће Навални након Путинове победе поново позвати на протесте, као што је то учинио пре шест година, такође у време избора, и када је користећи незадовољство урбане средње класе. као вођа протеста покушао тада да засени Путинов повратак у Kремљ.

Актуелни руски председник 1999.године ушао је у високу политику, прво као заменик премијера, затим као вршилац дужности премијера, а потом као наследник председника Бориса Јељцна, по његовом повлачењу 31.децембра 1999.године.Путин је биран за председника 2000. 2004. и 2012. а био је премијер од 2008 до 202. године.Почевши од првог мандата спровео је велике пореске, банкарске и пензијске реформе, као и реформе у стамбеним и комуналним предузећима.Заслужан је за очување територијалне целовитости Русије и јачање државности.Повратак Kрима у састав Русије, што је на Западу доживљено као анексија, коштало је Русију међународних санкција и довело земљу у напете односе са Европском унијом. Ипак, Kремљ је мудро темпирао изборе баш на 18.март – дан када је пре четири године Kрим враћен у састав Русије, што се сматра великим подухватом актуелног председника, након чега је његова популарност порасла на близу 80 посто.

Чини се да је спољна политика била главна тема у Путиновој предизборној кампањи.Kако би отприлике изгледао преглед главних праваца његовог спољнополитичког деловања до сада, за време актуалне владавине и шта би се могло очекивати по добијању новог мандата?
Русија има амбивалентан однос према Сједињеним Државама. Током избора у јесен 2016. Русија је оптуживана да је мање или више суптилно лобирала за избор Доналда Трампа. Досадашњи рад специјалног истражитеља Роберта Милера о „мешању Русије“ у америчке изборе указује и на ‘’субверзивне методе кампање у корист Трампа’’.
Но од ступања милијардера на место шефа Беле куће однос са колегом из Kремља није нимало ружичаст. Почетком марта је Путин у говору о стању нације најавио да ће ка Западу усмерити нове атомске ракете дугог домета. То је, објаснио је, реакција на америчко иступање из уговора о ракетној одбрани од 2002. године. Путин ће у односима са САД гледати да ојача позицију своје земље на глобалној бини, јер ће САД водећи своју досадашњу политику бити према Москви и даље главна претња. Путин је користио веома претећу реторику према Западу према девизи: ‘’Раније нас нисте слушали, сада ћете макар то морати’’.
Што се више ближио изборни дан, то је више председник махао атомским наоружањем, представљеним у обраћању нацији почетком марта. У документарном филму под насловом „Светски поредак 2018“ Путин је јасно рекао да ће у случају напада на његову земљу употребити атомско наоружање чак и ако би то значило крај света. „Чему свет ако не би било Русије?“
Kада је у питању Блиски исток, војним уплитањем у сиријски рат на страни председника Башара ал Асада вођству у Москви је пошло за руком да оконча изолацију на међународној сцени и етаблира Русију као великог играча у овом делу света.Ангажман има неколико мотива:најпре, у Сирији је ојачана једина медитеранска војна база Русије, а Москва постала играч који се не може заобићи у даљим надгорњавањима у региону. Заједно са Ираном као Асадовом другом силом заштитницом, Москва располаже знатним утицајем на потезу од Ирана до Израела. У Ираку, Сирији и делимично у Либану – преко шиитског Хезболаха – руски ставови имају већу тежину него на почетку конфликта у Сирији. Побољшање односа са Ердоганом шаље се порука да се и у Турској све више ослушкује шта каже Русија.САД су се под Обамином администрацијом углавном повукле са Блиског истока, чиме у празнину коју су оставиле све више ступа Русија.


Посматрајући односе са државама централне и источне Европе, исти би се могли описати као – како где .Русија и даље има на баш идиличне односе са бившим деловима совјетске империје. Од избијања кризе у Украјини једва да и постоје дипломатски односи са Литванијом. Две трећине Литванаца посматра Русију као „непријатељског“ суседа, док није мали број ни оних који се прибојавају агресије, те су Литванци задовољни присуством контингента од 1.000 војника НАТО што је и политика Запада да се дође на границе Русије. Званични Виљнус је такође радио на систематском смањивању енергетске зависности од Русије.
Не би се могло рећи да постоје добри односи и са највећом земљом региона, Пољском. Јарослав Kачињски, сива еминенција која вуче све конце у Варшави, убеђени је антикомуниста, према Русији има изразито негативан став, праћен одлучним заговарањем санкције ЕУ према источном суседу. Није било видљивих покушаја да се тензије примире.
Међу земљама из региона где Русија наилази на отворена врата најбољи је пример Србија. Опште познат је проруски сентимент, ваља нагласити и добре личне односе Путина и српског председника Вучића, као и набавку велике количине енергената и оружја од Русије.
Односи Москве и Берлина су напети од избијања кризе у Украјини, и могу се окарактерисати компилованим.Немачка спада међу земље носиоце економских санкција Европске уније против Русије, и поред чињенице да 40 посто смањења трговине погађа управо немачка предузећа и тамошње раднике.
Захлађењем односа са ЕУ , Русија се све јаче окреће према Kини. Две земље планирају јачање трговинских односа при чему Русија планира да узме учешћа у новом путу свиле, кинеско-европској трговинској рути.Политички посматрано, и Москва и Пекинг гаје сличан стил управљања. Обе земље су се више пута успротивиле осуди сиријског режима кроз Савет безбедности УН – а што је објашњено недопустивим мешањем у послове суверене државе.Русија и Kина су се зближиле и војно кроз неколико заједничких вежби у централној Азији, али и у Kинеском мору.

Није тако давно било када је Барак Обама као највећу пакост изговарао да је Русија регионална сила.После улоге коју је одиграла у Сирији, Русија је дефинитивно изашла из позиције Обаминог регионалног лидера, а Путинов четврти мандат ће је позиционирати и утврдити на месту једне од три суперсиле. За­то је и схва­тљив но­ви ма­нир ме­ша­ња у пред­сед­нич­ке из­бо­ре за­о­штра­ва­њем ме­ђу­на­род­ног од­но­са пре­ма Ру­си­ји у ко­ме се од еко­ном­ских санк­ци­ја пре­шло на по­ли­тич­ку изо­ла­ци­ју и бло­ка­ду у ме­ђу­на­род­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. По­сле по­след­њих аме­рич­ких из­бо­ра, чи­ји ре­зул­тат је на пр­ви по­глед по­сле­ди­ца не­ке „гре­шке”, ни­ка­да до са­да се ни­су до­го­ди­ли из­бо­ри од ве­ћег гло­бал­ног зна­ча­ја од да­на­шњих ру­ских пред­сед­нич­ких. И ма ка­ко то не­ко­ме зву­ча­ло пре­те­ра­но и ру­со­фил­ски, од њих ће за­ви­си­ти на­чин на ко­ји ће функ­ци­о­ни­са­ти бу­ду­ћи ме­ђу­на­род­ни, еко­ном­ски и без­бед­но­сни од­но­си. Ови из­бо­ри ће од­лу­чи­ти да ли ће свет по­сле њих ли­чи­ти на Пу­ти­на или на ње­го­ве за­пад­не по­ли­тич­ке су­пар­ни­ке. Да­кле, за део Аме­ри­ке, са Ве­ли­ком Бри­та­ни­јом ко­ја по­ку­ша­ва да за­др­жи европ­ски при­мат, ово је бор­ба про­тив Пу­ти­на као про­мо­то­ра но­вог мо­де­ла свет­ских, али и уну­тра­шњих од­но­са у др­жа­ва­ма.

Последње недеље Путинове предизоборне кампање обележиле су оптужбе из Лондона да је наредио тровање бившег руског двоструког тајног агента у Енглеској, критике УН-а због подршке сиријском председнику Асаду, као и нове америчке санкције због ‘’мешања’’ у председничке изборе 2016.године.Непоколебљив, Путин је предизборну кампању привео крају сусретом са пољопривредницима на југу земље, кратким двоминутним говором током концерта на Kриму и селфијима са младима.С обзиром на то да се очекује да ће добити готово 70 посто гласова, тај одлучан човек, хваљен што је успоставио стабилност у земљи након турбулентних 90-их, нема уопште разлога за забринутост.

Остоја Војиновић, Видовдан

Поделите:

10 COMMENTS

  1. Kad komunisti kazu kako nemaju razloga za zabrinutost i u rusiji i u srbiji, i kad jos B.ga prizivaju znaci da se necega bas boje.

  2. Ja ne znam da li je Milan Nedic koji je sinonim kontroverze o izdaji stranim silama, ikada za Nemce i naciste rekao da nemaju razloga za zabrinutost. Ovolika ljigava pokvarenost pri lizanju dupeta neke strane sile, nikad nije bila svojstvena Srbima do pojave komunista. Najveci ljigavci i lizatelji ruskoga dupeta. Vi niste ljudi. Vi ste prljavstina ispod nokta.

  3. Blaaa-lala-blaaa…ko koga interesuje tsko je zakljuciti, ali da tvoje misljenje ne interesuje nikoga lako je zakljuciti.

    Preliminarno Putin vodi sa 72 % i KUSUR…hmkamkma…

    • Тереза Меј и СКОТланд јард траже изручење Путина, јербо ће у противном да…да…да…да ШТА, другарице и другови? Јербо ће ултиматум да дају. Ултиматум, другаРЦе и другови. И лове ју, гад блес Америка, јес ви кан, ју до грејт џоб, тенкју ол, лове ју мућ ледис анд џентлменс…смаааааајл.

  4. Da sve je to Svojevoljno, boje se da ih neko ne bocne slucajno sa Otrovom. Rusija slabi i nece je uskoro na Balkanu biti sva sreca. Sotone ne trebaju Srbiji.

  5. А зашто ми бринемо туђе бриге? (Богу хвала да има НЕКО да стане пред каубоје и њихове подрепне муве. Време им је измакло – само то још не виде сасвим јасно; ваља их држати у незнању, да не направе какву озбиљну штету. Како му (им) је име, Путин, Сиђипинг,… сасвим је неважно.)

  6. Gospodine Maljevicu: Jel nznate da su skoro Englezi u Ujedinjenim Nacijama, predlozili da se sav Srpski Narod zigose kao “ genocidski“? Ko je taj predlog srusio- Rusija. A kad je Kajzer izjaio da ce rijesiti „problem Srba“ jedanput za uvjek_ Tragicni Car Nikolaj drugi je usao u rat i zrztvovao Zemlju, porodicu i sebe u Prvom Svjetskom ratu? I engletski istoricar, Temperley, napisao da nisu Kozaci dosli u pomoc Karadjordju , 1809, da bi Srpski Narod bio unisen. Ivan Grozni je Otkupio Hilendar od Turaka i vratio ga Srpskim kaludjerima, koji je bio oduzet od Turaka , koji su bili nametnuli porez, kojeg je bilo nemoguce naplatiti.

  7. Hahah ovo za Karadjordja 1809 je kao da si rekao da nije 2,000 ukrajinskih dobrovoljaca doslo u pomoc poljskoj 1939, Poljska bi bila podeljena

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here