Саша Недељковић: СОКОЛСКА ЖУПА СКОПЉЕ

Поделите:

 

После Првог светског рата обновљен је рад Соколског друштва Скопље-Матица. Деловало је у оквиру Жупе Краљевића Марка која је обухватала Македонију и Косово. Матица се уселила у Соколски дом Краљевића Томислава 1927. У дому је радила соколска књижница, музика, драмски одсек, луткарски, трезвењачки, стрељачки и коњички одсек. Приком прославе 25-годишњице соколства у Скопљу 1933. отворена је у Соколском дому соколска пољопривредна изложба и изложба женских ручних радова. Соколско друштво Скопље-Матица водило је соколске сеоске чете у селима Драчеву, Горњем Лисичју, Душановцу, Синђелићу, Кучкову, Бразди, Чучеру, Бањану, Мирковцу и Раштаку. (1)

Тома Владимировић, родом из Скопља, био је вежбач од 1914. После 1919. постао је предњак Соколског друштва у Скопљу. Од 1921. до 1923. био је начелник у Соколском друштву Велес, куда је био послат од Жупе. Вратио се у Скопље и био начелник новог Соколског друштва Скопље I, које је основано 1924, и у коме је био старешина Драгутин Живановић. По одслужењу војног рока 1926. Тома Владимировић се враћа у Скопље и наставља рад у истом друштву. Од 1927. до јула 1928. радио је у Соколском друштву Велес, а затим је отишао у Београд. (2)

Соколско друштво у Кичеву основано је 1922. Долазило је до прекида у раду. Доласком Димитрија Владимировића из Скопља, за наставника у Кичеву, соколско друштво је обновило рад 1929. Залагањем Владимировића друштво је основало предњачки збор и соколски тамбурашки оркестар. Друштво је 1930. имало 45 чланова вежбача, 150 помоћних чланова, 50 мушког и женског нараштаја и преко 100 деце оба пола. На слет у Београду 1930. из друштва дошло је преко 100 чланова. (3)

Соколска жупа “Краљевић Марко” основана је 1923. на челу са старешином Тошом Живковићем. Поред 5 постојећих соколских друштава основано је 20 друштава. Жупа је приредила у јуну 1928. жупски, а у септембру 1928. покрајински слет. (4) Територија жупе обухватала је соколска друштва на Косову, док су друштва у Метохији била део Соколске жупе Цетиње.

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу VI покрајински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету је присуствовало мноштво чланова ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (5) Том приликом извршен је поход Соколства на Косово поље 7 септембра 1928, где је извршена заклетва Соколства и прочитана декларација Соколства у којој се истицало : „ … Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историји нашег народа јасна и моћна беспрекидна струја идеализма и пожртвованости, који су нам дали Младу Босну, који су нам родили силне јунаке и доприносили огромне жртве, који су проживели трагедију Албанских Гора, који су пре десет година продрли и сломили солунски фронт …”. Све те соколске свечаности и приредбе пратило је становништво у великом броју. (6) Лела Манчић описала је своје учешће као гледаоца на слету. Живела је у Београду и желела је да види свечаност соколског слета и пределе Јужне Србије. Путовала је увече возом за Скопље. Осветљене и окићене станице дуж пруге давале су утисак да је њен воз нека врста предходнице. Посматрала је на свим станицама масе окупљеног света које су чекале да поздраве соколе. Скопље је било окићено заставама, осветљено многобројним светиљкама. Широм улица ишле су масе света одевене у ношње свих крајева Југославије, као и групе придошлих гостију словенских земаља. После ноћи освануо је дан слета. Прво је ишла војска. Чета за четом корачале су по звуку музике. После артиљерије наступала је соколска коњица. Затим су наступали дуге колоне сокола и соколица. После подне приређене су соколске вежбе. После вежби сокола вежбали су морнари ратне морнарице. Лела Манчић је скренула поглед са соколског игралишта, на околину Скопља. Гледала је Скопску Црну Гору и Шару. Видела је и Љуботен. На соколском игралишту један пук војске изводио је престројавања а затим соколске вежбе. (7)

Поводом одржавања соколског слета у Скопљу 5 и 6. септембра 1928. редакција часописа Српско Косово” из Скопља истакла је да су соколи били лепо дочекани и срдачно поздрављени, како у Скопљу, тако и на Косову, и да су оданде понели најлепше утиске. У часопису је истакнуто : „Нама је драго да све корпорације, које долазе до Скопља, одлазе на Косово, где одају поштовање нашим палим јунацима на пољу Косову, а међутим има неких изрода, који веле : „Море, како Косово, оно ми је живот упропастило. Нећу више да га чујем”. Док свест ових других иде тако далеко, да их вуче до Косова, на коме истина ништа нема, али је ту Историја, која неда ништа да се заборави.” (8) „Српско Коло” из Алипашина Моста, приредило је Академију народних гуслара певача (гусларску утакмицу) 6. октобра 1929. у Соколском дому у Скопљу. Домаћин утакмице била је Народна Одбрана. Председник Народне Одбране Г. М. Ристић отворио је утакмицу, а затим је говорио Манојло Бошковић, председник „Српског Кола”, изневши историју друштва и његов циљ. После његовог говора почела је утакмица. Први је гудио Трајко Шабић, гимназијалац из Неродимља на Косову. Уз гусле отпевао је песму „Смрт мајке Југовића”. Поздрављен је бурним аплаузом. После њега гудио је Марко Асовић са Цетиња. Певао је нову песму „Ултиматум”. Затим је гудио Новак Инић, тежак из Билећа у Херцеговини „Бој на Вучјем Долу”. И њега су слушаоци бурно поздравили. Светислав Аћимовић, гуслар из Трстеника, гудио је „Малог Радојицу”. Слушаоци су бурно аплаудирали. Никола Којић из Рогатице гудео је и певао „Сакупљање Добровољаца”. За њим је гудео Осман Линдзе из Стоца о „Боју на Кајмакчалану”. Реља Мркаља из Сарајева певао је „Мали Радојица”. Алекса Радошевић из Приједора, певао је „Јетрвице Адамско Колено”. Борисав Ристић из Рогатице, гудео је песму „Слијепац Гргур”. Вуксан Николић из Скопља, гудео је и певао „Вуксан од Ровина”. После такмичења гуслара било је такмичење омладинаца од 15 до 20 година. Душан Добричанин, студент из Приштине, певао је „Погибија око девојке”. Милојко Вељовић из Сарајева, гудео је „Косовка Девојка”. Драг. Станојевић из Трстеника, „Грујица Паша Загорски”. Стојан Шујановић из Приштине, „Урош и Мрњачевићи”. Васо Витковић из Сарајева, „Смрт Фердинанда”. Млади гуслар Војислав Радосављевић изјавио је да се не такмичи, већ да хоће да докаже, да ће бити још српчића, који ће узети гусле из дединих руку. Отпевао је песму „Народне Гусле” и био френетично поздрављен.

Професор Пера Слијепчевић саопштио је имена награђених. Прву награду од 4.000 динара добио је Новак Инић из Билећа; другу Реља Мркаља из Сарајева; трећу Алекса Радошевић из Приједора и четврту Марко Асовић са Цетиња. Од подмладка прву награду добио је Душан Добричанин из Приштине и Војислав Радосављевић из Сарајева. Истог дана приређена је Академија награђених гуслара и том приликом подељене су награде. Уредништво „Српског Косова” поклонило је свим гусларима по један укоричен комплет часописа „Српско Косово”, као успомену на њихову утакмицу у Скопљу. Сутрадан сви гуслари отпутовали су на Косово. (9)

У свим већим варошима Југославије прослављан је 80 рођендан председника Чехословачке Томе Масарика. У Скопљу Југословенско-Чехословачка Лига приредила је прославу 80 рођендана Томе Масарика 7. марта 1930. а Соколска жупа Скопље 9. марта 1930. (10)

Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. На писца чланка о слету у часопису „Соко на Јадранунарочито су неизбрисив и дубок дојам произвели сељачки соколи из жупе Скопље. За већину соколских друштава били су далеки и скупи путеви до обала Јадрана. (11)

Соколска жупа у Скопљу је заједно са друштвима Скопље-Матицом, Скопље I и одсеком Руског Сокола прославила је своју славу Први децембар 1931. Сва три друштва са управним одбором жупе састала су се код соколане Скопље I, одакле су пошли на благодарење у цркву. После благодарења у соколском дому одржана је свечаност у присуству изасланика бана, начелника просветног одељења Дошена и изсланика команданта армије ђенерала Павловића и многобројног грађанства. Старешина жупе Раде Убавић отворио је седницу говором о соколству и његовом развитку, а затим је прочитао посланицу I заменика старешине Савеза СКЈ. Просветар Матице Светозар Раичевић говорио је о значају Првог децембра, а просветар одсека Руског сокола истакао је узајамну везу и њен значај међу соколима код свих Словена. Затим је извршено превођење соколске деце у нараштај, а соколског нараштаја у чланство. Чланови су положили Соколски завет. После подне почело је дечије посело. Ту су већином били родитељи деце. Присутне је поздравио старешина Матице Аћим Поповић. Деца су певала и декламовала разне песме, и извела вежбе. За успех посела био је заслужан Јордан Костић, вођа секције при школи Св. Богородице, из које су била деца, а који је спремио све тачке. Увече почела је вечерња забава. Сала соколане била је препуна грађана. После поздрава Аћима Поповића почела је да свира соколска музика друштва Матице. На челу музике био је Сава Дреновац. Друштво Скопље I отпевало је соколску песму и осму руковет. Просте вежбе чланови соколске чете из Драчева извели су на опште задовољство публике. Младе сестре нараштајке извеле су вежбу са веловима. Мушки нараштај Матице извео је ритмичке вежбе. Женски нараштај Матице извео је вежбе на разбоју, а исто тако и чланови Матице. Просте вежбе изводили су чланови и чланице друштва Матице. За успех вежби били су заслужни начелница Слободанка Мацановић и начелник Матице Живојин Милојковић. Како је прослављен Дан Уједињења у Скопљу тако је прослављен скоро по свим друштвима жупе Скопље. (12) Другог дана слета наступиле су сеоске чете жупе Скопље. На Видовданском соколском слету у Сплиту 1931. наступило је 500 чланова сеоских соколских чета из жупе Скопље. Соколи су донели два мала сандучића са поклопцем од стакла. У једном је била земља и струк божура са Косова, у другом земља са Куманова. Сандучиће су поклонили жупи Сплит. У свом говору инж. Ачим Поповић, старешина Соколског друштва Скопље, истакао је : „Браћо и сестре! Да би увеличали овај слет на Јадрану, похитали смо ми чланови соколске жупе Скопље, … тамо где је Косово Поље на којем је пропала наша слобода, а за које је данас ослобођено, ми вам браћо у знак узајамне љубави, вама браћо из Сплита, доносимо земљу са Косова Поља и божур, који је на њој процветао. Тај божур, је црвен као што су црвене и наше соколске кошуље… Предајемо вам ову земљу, да је чувате као аманет, … “. Радомир Јовичић, старешина сеоске чете Доња Гуштерица (друштво Приштина) предајући земљу и божур рекао је : „… Земља ова са Косова Поља, натопљена крвљу наших дедова и косовски божур, који је никао из крви њихове, нека вам буду стална опомена и пример да се и живот изгуби али своје неда. Соколови на нашем Јадрану, чувајте нам море … и будите уверени да ће вам долетити у помоћ соколови са Косова, Кајмакчалана, Дојрана и Охрида, … Здраво!”. Соко-сељак из Куманова, Ресад Сулејмановић, предао је сандучић земље са Куманова истакавши : „Са Кумановског бојишта, где су се раскинули петовековни ланци ропства, где је освећено Косово, где је васкрсла и овековечена слобода наше браће на југу, … доносимо овај прегршт земље. Нека се браћа са Јадрана напајају духом Кумановских хероја, да у сваком потребном моменту стану на браник наше миле домовине. …Здраво!”. Говори су поздрављени са највећим одушевљењем. Настало је делиријум одушевљења кад су се Јовичић и Сулејмановић, предајући сандучиће Винку Пери, подстарешини сплитске соколске жупе, са њим загрлили и изљубили. Винко Пера се захвалио на побудама које су их навеле да донесу земљу ослобођену крвљу хероја. Ту земљу примио је као аманет. (13) На слету је учествовало око 11.000 сокола и соколица, од којих око 8.000 у соколском или народном оделу са 63 соколске заставе. Пажњу посматрача је привукло 300 сељачких сокола жупе Скопље. Доживљај сеоских сокола у сусрету са морем описао је у часопису Јадранска стража” С. Врдољак : На Француској обали у Сплиту први пут у животу пришао је мору, … сељачки соко из скопљанске жупе. Побожно се спустио до самог мора, уронио и опрао њиме руке, онда лице, прекрсти се и захватив обим шакама мора причешћује се њиме … . Код таквих људи постаје увјерљиво и искрено дубоко значење даривања косовских божура и земље са Куманова Соколима на Јадрану, …”.(14)

Стјепан Роца добио је задатак од Управе слетског одбора да упозна чланове сеоских чета са морем. Унајмио је лађу „Макарска” Јадранске пловидбе. На пристаниште су чланови сеоских чета дошли уз песму. Улазили су на брод са страхопоштовањем. Кад се лађа отиснула из пристаништа на предњем делу брода играло се коло, а на другом чланови из Охрида певали су „Биљана платно бељаше …”. Видели су Клис, Омиш, … . Кад су се искрцали један из околине Велеса је рекао : „Ово је најлепше што смо доживили на путу. Хвала ти, брате !”. Дворана биоскопа Кино Караман, који је власница госпођа Караман, бесплатно уступила, била је пуна. Приказани су документарни (културни) филмови. Многима је то био први пут да виде филмове. Стјепан Роца објашњавао им је шта ће видети. Кад су видели ратни брод Далмација” загрмело је у дворани : Живила наша ратна морнарица!” Живила војска!” На крају били су пријатно изненађени када су видели на платну Грачаницу, Дечане, Св. Ђорђа Нагоричког и остале задужбине. На платну су били приказани градови Куманово, Скопље, Приштина, Пећ, Призрен, Битољ, Охрид, Штип, Кочане, Струмица…. . Група по група упознавали су свој град и могло се чути њихово тумачење и задовољство. Кад су видели слику сељака из Каштела, загрљене са сељацима из Скопске Црне Горе која је била снимљена 1928, приликом посете приморских сокола Скопској Црној Гори, настало је клицање Јадрану и Јужној Србији, братству и јединству. Пролазници су се заустављали пред главним улазом у биоскоп питајући се шта се у кину догађа. Манифестовале су се везе између Јадранског мора и Косова. (15)

Соколско друштво Скопље I приредило је 20. децембра 1931. отварање свог новоподигнутог дома. Од оснивања друштва, залагањем директора Учитељске школе Душана Ивановића, уз помоћ свих наставника Учитељске школе, радило се на подизању дома. План дома израдио је подстарешина жупе Рад. Радуловић. За изградњу дома био је заслужан Милоје Борић, професор Учитељске школе, који је свесрдно радио са ученицима и ученицама Учитељске школе. Зидање дома помогла је општина града Скопља и бан Вардарске бановине Лазић. Свечано отварање извршено је 20. децембра 1931. у присуству бана Лазића, са начелницима одељења, команданта армије М. Недића са официрима, директора Финансијске дирекције Беговића, чланова суда општине града Скопља, жупске управе, грађанства и свеколиког соколства у Скопљу. Пошто је соколска музика отсвирала марш. Прота Р. Пешић, председник духовног суда, уз асистенцију двојице свештеника извршио је освећење дома. Затим је Радуловић извршио предају дома управи друштва Скопље I. Присутне је поздравио старешина друштва Скопље I, Миодраг Петрашковић, истичући значај соколске мисли, а уједно је похвалио напоре и заслуге оних, који су радили на подизању дома. После њега говорио је просветар друштва Скопље I професор Никола Ђорђевић о значају соколства уопште, а нарочито у Јужној Србији, истичући, да ће се у дому припремати будући учитељи и учитељице, који ће по свршетку школе ићи у разне крајеве да васпитавају народ у соколском духу. Мешовити хор певао је Соколску песму и химну, а затим је старешина жупе Раде Убавић унео заставу праћен управним одбором жупе. Раде Убавић говорио је о соколству и његовом развитку, као и о напретку соколства и соколске мисли. Увече истог дана, била је свечана академија. Гостима се обратио просветар Никола Ђорђевић. Затим је оркестар отсвирао две тачке. После тога деца су изводила своје тачке. Најбоље је успела вежба са заставама. Мешовити хор отпевао је „Козара” и „Осму руковет”. Њихов диригент био је Савченко, који је радио на ширењу националне песме. Вежбе са лопатама извеле су чланице друштва. За рад на спремању вежби били су заслужни начелница Ружа Соколовска, и начелник друштва Скопље I А. Соколовски. После свршеног програма била је игранка. Ученице домаћинског течаја Учитељске школе спремиле су бифе. (16)

Соколска Жупа Скопље окупљала је 1934. 40 друштава, 75 сталних и 33 привремене сеоске соколске чете. (17) Соколска жупа Скопље сарађивала је са Хигијенским заводом у Скопљу. Обиман програм рада Хигијенског завода у Скопљу био је могућ само кроз сарадњу са најширим слојевима народа. Сарадња је била успешна са Црвеним Крстом, Соколском жупом Скопље, друштвом “Српском мајком”, Народним универзитетом у Скопљу, … . (18) Филмови „V покрајински слет у Скопљу“, „Крунисање Душаново“, „Ускршњи обичаји Лужичких Срба“, „Снежана“, „Зимски спорт“ и „Гимнастичке вежбе“ са великим успехом приказани су у Скопљу, Велесу, Куманову, Тетову, Призрену и Штипу. Претставе су даване у соколанама, а понегде ради велике посете, даване су и у биоскопима. Не само школска деца и соколско чланство, него и родитељи и омладина у великом броју посетили су претставе. Укупно 22 претставе посетило је 3.990 деце, нараштаја, чланства и других. У Скопљу су приказани филмови у свим школама, Учитељској школи, за ученике Женске гимназије, у Дому Краља Александра (средњошколски интернат) и у великој Медреси. (19)

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србије 1937. почела је соколским V покрајински слетом у Скопљу, чији је покровитељ био Кнез Павле. У прогласу слетског одбора истицало се : Ријетко које мјесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад није гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцјене творевине Немањића … “. Прослава ослобођења трајала је три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом три километра. (20) Да би се истакао историјски значај слетски одбор је решио да се уочи Видовдана на слетишту изведе сцена Крунисање цара Душана” а на Видовдан слетска сцена ослобођења Старе Србије 1912. Слетске сцене су изазвале велико интересовање код свих који су дошли да присуствују слету. (21) Скопље је украшавано за прославу а на угловима улица прављени су славолуци. Душанов мост био је осветљен у бојама, од подигнутих славолука најлепши је био на прилазу Душановом мосту. Град се припремао да дочека соколе. Услед градње нове железничке станице сви возови су се заустављали у предграђу Скопље-Војвода Путник, једино су специјални соколски возови долазили на главну станицу која је била искићена свим словенским заставама. Специјални возови били су означени као Сок. 1-9, а десетим обичним возом требало су да стигну соколи из Охрида и Кичева. Мушки и женски технички одбор Савеза на челу са замеником савезног начелника М. Војновићем и савезном начелницом Е. Скаларјевом стигао је 25. јуна 1937. у Скопље. У суботу 26 јуна 1937. први је стигао воз Сок 3. Уз мноштво света дочекала га је соколска музика друштва Скопље Матица. Соколи су становали у Трговачкој академији, а соколице у Женској гимназији. Делегати ЧОС-а и Савезне управе становали су новоподигнутом студентском дому крај филозофског факултета. На V покрајинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославије. Сви су се за обавештења обраћали председнику слетског одбора Велимиру Поповићу, старешини Соколске жупе Скопље. На тркалишту Југа”, на десној обали Вардара, саграђен је соколски стадион. У недељу 27. јуна 1937. одржана је свечана седница у Народном позоришту. У свом говору Веља Петровић истакао је : Нећу ни мало да претерам ако подвучем, да је Соколство у историји Словена … за последњих неколико деценија одиграло такву улогу да му се мора дивити сваки родољуб, сваки напредан човек. Оно је својом силином, снагом и необичном вером давало … моћ како јунацима тако и клонулима; оно је разбуктало крв у жилама свих словенских народа, оно је узвикнуло код потиштених : не признајем туђина за господара ! … као такво, оно је могло и код нашег народа да створи хиљаде војника, четника и добровољаца, за чије подвиге зна данас и најмлађи грађанин Југославије, чија јунаштва данас опева гуслар … Величина, снага и моћ нашега Соколства лежи још и у томе, што оно и у слободи и миру говори и учи да је живот вечита борба, у којој побеђује само онај који напредује и који се усаврава у тихом, непрекидном и свагдашњем деловању, да је то борба, у којој ведро и смело корача само онај који развија здравље, радиност, трезвеност, самопрегор, тачност. А радећи тако онда се и цео народ држи у свестраној душевној и телесној свежини, на дозвољава се никакав застој и назадовање, већ напротив усавршавају се најлепше врлине увек у братској љубави, у дисциплини и истрајности. Соколство је школа у којој се појединац, друштво и народ васпитавају да буду високо морални, да су пуни етичког схватања, да су прожети љубављу и радом, да дух братства окупља све слојеве народа без икаквих разлика.” Слет је отворен у 15 часова на стадиону. Топовски пуцањ са Душановог града наговестио је долазак буктиње, која је запаљена са воштаница на кумановском бојишту и коју је до стадиона пренела соколска штафета чланова сеоских соколских чета и друштва Скопље Матица. Старешина жупе Веља Поповић примио је буктињу и запалио ватру на жртвенику палим јунацима за ослобођење и уједињење. (22)

На слету у Скопљу приказана је сцена „Крунисање Душаново“ у инсценацији редитеља Народног позоришта Петра Матића. Приказан је Душанов град и Црква Св. Богородице. Сцене Душановог доласка и поздрављање велможа. Присутни су били народ и велможе. Душан је поздравио народ. Патријарх је благосиљао и крунисао Душана. Уз свирање фанфара извршено је крунисање Душаново (кога је играо глумац Синиша Раваси). Душан је крунисао царицу и свог сина Уроша. Душан је примио жезло, народ је поздравио свог цара. Душан је одликовао свога шурака Јована, читао проглас народу и заклињао се да ће по правди владати. Хорови из Скопља су наизменично са музиком пратили ток крунисања. После крунисања 16 чланова соколске чете из села Смоквице код Ђевђелије – Русалије извело је неколико старих игара уз народну музику. (23) На слету наступило је 2.900 чланова и чланица соколских друштава и чета, војника и морнара. Јавном часу присуствовало је преко 15.000 гледалаца.

У Народном позоришту у Скопљу одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола и слетског одбора. Тачку Поздрав југословенској застави” извели су чланови друштва Подгорица. Тачку Што ћутиш, Србине тужни” извело је 9 чланова друштва Скопље Матица. Тачку На прелу” извело је 8 чланица чете Бадњевац, жупе Крагујевац. У другом делу академије извело је 6 нараштајаца друштва Призрен вежбу Арапска игра”. Тачку Његошев споменик” од Милошевића извело је 9 чланова и чланица друштва Подгорица. Народна кола извели су 9 чланова и чланица друштва Велес у народној ношњи. На крају академије изведена је апотеоза Свесловенство” од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање нашег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и пољске народне игре.

На Видовдан 28 јуна 1937. одржан је помен у Храму славе. После помена соколска поворка кренула је од соколског дома. У поворци су били соколска коњица, соколска музика друштва Скопље Матица, управа Савеза сокола, савезна застава, представници ЧОС, руског Соколства, слетски одбор, чланство у чехословачким народним ношњама, застава руског сокола, чланови и чланице руског сокола, чланови соколских жупа Бањалука, Београд, Бјеловар, Цетиње, Крагујевац, Марибор, Мостар, Љубљана, Ниш, Ново Место, Нови Сад, Осијек, Петровград, Сарајево, Сушак и Сплит, Тузла, Ужице, Загреб и Скопље. Поворка је била дуга око 2 километра. Од сокола било је 2.652 члана у поворци. Поворка је прешла преко гвозденог моста па наставила кејом краља Александра, улицом краљице Марије, преко Обилића венца и улице краља Петра стигла пред Официрски дом на тргу Краља Петра. Са терасе Официрског дома соколима су се обратиле представници власти. У свом говору председник Скопске општине Панта Јовановић између осталог истакао је : „… ја не могу да сакријем своје узбуђење као некадашњег првог просветара и сарадника на стварању прве соколске организације у Јужној Србији.” (24)

На II јавној вежби било је преко 15.000 гледалаца. Од тачака на вежби између осталих биле су тачке наступ 845 војника скопског гарнизона, затим утакмица екипа Загреба и Београда у кошарци под вођством Зденка Павића, члана савезног техничког одбора. Из Боке Которске наступило је 36 морнара. На крају јавне вежбе изведена је друга слетска сцена Робовање и Ослобођење” у 10 слика : 1.Косачи и копачи у народној ношњи својим симболичним вежбама представљали су рад народа у пољу пре 1912. 2. Наступиле су виле са веловима, изводивши ритмичке вежбе симболизирајући наду у бољу будућност. 3. Соколи који су представљали чланове Душана Силног” (1908) изводили су просте вежбе, што је представљало ширење соколства у народу. 4. Коњаник у црвеној одећи који је носио у руци српску заставу прелетео је преко вежбалишта наговештавајући ослобођење. 5. Наступиле су две чете војника, уз пуцњаву митраљеза. Српска војска је наступала а непријатељска отступала. За време борби пало је неколико српских војника и остало на бојном пољу. 6. Уз Бетовенов Посмртни марш” виле су пришле палим војницима. Затим молитва. Пришли су анђели, носећи венце, којима су китили пале војнике. 7. Виле су носиле заставу и ставиле је на гробове погинулих. Чланови су дигли јарбол у виду крста, на којем се у средини дигла југословенска застава, а са стране заставице свих словенских народа. 8. Мушка деца својим наступом исписивала су иницијал краља Петра I П I”, затим иницијал краља Александра I А I”, и на крају иницијал краља Петра II П II”. 9. Наступили су морнари, војници, чланице у народним ношњама, чланови чета -Русалије и правили круг око целе сцене у одбрамбеном положају, представљајући како Соколство, народ и војска у заједници штите отаџбину. 10. Краљево коло” играле су све групе. Са трибина и стајалишта силазио је народ и у колу напуштао слетилиште. У сцени је учествовало око 1.000 учесника. Сцену је извело начелништво жупе Скопље, под вођством А. Соколовског, заменика начелника.

Приређена је заједничка вечера у Официрском дому. У име жупа говорио је Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. На слетишту је у 21 час приређено народно весеље, у коме је учествовало 8.000 људи. Неколико музика, соколских и других, неуморно је свирало наизменично и истовремено, а народ је играо кола. У 10. 30 почео је ватромет : бомбе са државним тробојницама, рекламна паљба са осветлењем слетишта, велике соло ракете са метеорима, змијама, шишталицама и митраљеском ватром, велики Нијагара” водопад са много фонтела, ерупција вулкана са неколико стотина ракета, водоравни и усправни бриљантни точак, ватрени брзојав са са главне трибине према музичком павиљону (на жици) и на крају слика краља Петра у соколској униформи. Народно весеље настављено је до зоре. На слетишту су пренос справа и припрему за сцене вршили војници, а санитетску службу вршили су скаути. Цео слет снимљен је од Артистик-филма” у режији Богољуба Крејчика. На слету су учествовале жупе Скопље, Ниш, Цетиње, Крагујевац и Ужице а 15 жупа је присуствовало. (25)

Лист „Дубровник” пренео је из листа „Аграрна Мисао” из Београда опис прославе у Скопљу : „Велика, … поворка нашег живља из Јужне Србије сутрадан у Скопљу, била је достојан наставак оног духовног славља на Куманову. Огромна је то била поворка омладине, ветерана, инвалида, четника, жена са дјецом на грудима, сокола, младих дјевојака у народној ношњи …”. (26) На V покрајинском слету учествовали су соколи из целе Југославије. Највеће заслуге за успех слета имао је Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. (27)

Соколи су припремали своје чланове да буду браниоци отаџбине. Соколско друштво Скопље-Матица одржало је 22 јула 1939. код села Бразде такмичење у гађању бојним метком. Гађањем је руководио прочелник стрељачког одсека капетан I класе Александар М. Толић. Гађање је имало карактер излета, који се после гађања продужио цео дан у манастиру Св. Илија. Командант артиљеријског пука II Армијске области ставио је на расположење за извршење гађања потребно људство, материјал и транспортна средства. (28)

Соколска жупа Скопље била је подељена на окружја. Соколско друштво Скопље-Матица приредило је 1939. прославу 30-годишњице оснивања соколства на Југу. У Споменици су истакли : „30 година су кратак период у животу једног народа, али у животу једног човека представљају довољно дуго време да се забораве многи догађаји и часови, нарочито ако су били тешки и болни. Старе генерације које су учествовале у стварању ове државе лагано изумиру. Вео заборава покрива њихова велика дела. Нове генерације не знају за тешке дане ропства и мучне борбе за ослобођење. Рођене у слободи и сувише заузете борбом за лични опстанак не могу довољно да цене значај народне слободе. Они је сматрају као нешто природно, дато само од себе. Међутим, и слобода, као и здравље и младост, има значај негативне вредности и ова се вредност у пуној мери осети тек онда кад се изгуби.“ (29) Италијанска авијација је бомбардовала Битољ 5. новембра 1940. Савез Сокола позвао је соколска друштва да прикупљају помоћ за страдале у Битољу. Соколска жупа Београд послала је новчану помоћ а уједно и ангажовала све своје јединице да прикупљају прилоге за пострадале у Битољу. (30) После Априлског рата 1941. и под окупацијом Соколска жупа Скопље била је забрањена.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Соколско друштво СкопљеМатица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год., Скопље, 1940, стр. 630;

  2. Стојан Глигоријевић, Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 37, 38;

  3. Кичевски соколи”, „Илустровано време”, слетски број, Београд, 1930, стр. 480;

  4. Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 169;

  5. Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;

  6. Декларација Југословенског Соколства на Косову Пољу 7 септембра 1928”,„Соколски гласник“, Љубљана, 15 септембра 1928, бр. 18, стр. 1;

  7. Лела Манчић, Успомена на Соколски Слет у Скопљу”, Српско Косово”, Скопље, 15. јула и 1. августа 1929. год, бр. 14 и 15, стр. 24 -26;

  8. Слет сокола у Скопљу и на Косову”, Српско Косово”, Скопље, 15. септембра 1928, бр. 18, стр. 15;

  9. С.Д, „Гусларске утакмице у Скопљу”, „Српско Косово”, Скопље, 15. новембра 1929. год, бр. 22, стр. 13, 14;

  10. Масариков дан”, Српско Косово”, Скопље, 1 априла 1930. год, бр. 7, стр. 30;

  11. С.В, „Слет соколства на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 114, 116, 120, 121;

  12. Проф. Стј. Роца, Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129;

  13. С. Врдољак, Соколство за Јадран”, Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 199, 200;

  14. Проф. Стј. Роца, Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129, 130;

  15. С.Р. Соколска прослава Првога децембра у Скопљу”, Соколски Гласник”, Љубљана, 8. јануара 1932, бр. 2, стр. 6;

  16. И.Р. Освећење и отворење соколског дома друштва Скопље I”, Соколски Гласник”, Љубљана, 8. јануара 1932, бр. 2, стр. 6;

  17. Годишњи извештај о раду Соколске жупе Скопље у току радне 1934. године, Скопље, Марта 1935, стр. 6;

  18. Др. М. Ранков, директор Хигијенског завода (Нови Сад), „Рад хигијенских установа на здравственом подизању народа у Јужној Србији”, „Јужна Србија”, Београд 1937, стр. 140, 141;

  19. Извештај Просветног одбора, стр. 30, Годишњи извештај о раду соколске жупе Скопље у току радне 1934 године, штампарија и књиговезница Василија Димитријевића, 1934,Скопље; „Узани филм у соколској жупи-Скопље“, Соколска Просвета, септембар 1938, Београд, бр.7, стр.235;

  20. Прослава 25-годишњице ослобођења Вардарске бановине”, Дубровник”, Дубровник, 3 Јули 1937, бр. 23, стр. 3;

  21. Др. М.Д. После Видовданског слета у Скопљу”, Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 1;

  22. Б.С. Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 1, 2;

  23. Крунисање Душаново“, „Соколска просвета“, Београд, Мај 1938, бр. 5, стр. 159; Б.С. Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 2;

  24. Б.С. Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

  25. Б.С. Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 8, 9;

  26. Прославе у Куманову и Скопљу”, „Дубровник”, Дубровник, 20 Новембар 1937, бр. 43, стр. 2;

  27. Душан Цветковић, Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 57;

  28. Соколско друштво СкопљеМатица, Исто, стр. 54-55;

  29. Соколско друштво СкопљеМатица“, Исто, стр. 5;

  30. Соколски живот”, Око Соколово”, Београд, 1940, бр. 9 и 10;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here