Слободан Осмокровић: Рука руци – на муци

Поделите:

Инспирацију за текст дали су ми политичари, како домаћи тако и страни. Руковање је један од најчешћих начина поздрављања, али може бити неугодан и непријатан. Сигурно сте видели тренутак када једно лице у чину руковања не зна када треба ослободити руку лицу са којим се рукује, па онако „дрмуса“ горе, доле уз неке вештачке осмехе. Свако то руковање има неко значење и осликава карактер личности.

Лично, нисам ни за јак стисак, да се ломе зглобови, али нисам ни за пружање млитаве шаке, тако да треба имати меру и знати како то урадити. Једно је благи стисак, а сасвим нешто друго снажан стисак и још при тренутку „отпуштања“ руке, појединац, мало задржи руку. То је својствено одређеном профилу мушкараца, који стисну дами руку, али онда учине и корак даље, па привуку благо себи и тако пошаљу одређени сигнал супротном полу. Kако то све изгледа у светским размерама, осврнућу се у овом тексту са примерима из давних прошлих времена.

Непријатни вид руковања је руковање са индијанцима. Поред јаког стиска шаке, од којег би видели свице пред очима, људи су приликом руковања са Индијанцима морали да поднесу и петоминутно „трешење“ руке! Не зна се да ли су колонизатори Америке после десетак таквих поздрављања тражили помоћ лекара, али сигурно да руку нису могли нормално да покрећу бар два дана. Истина је да је руковање и преносник заразних болести, али је исто толико истина да је оно за државнике права напаст. Тако је жена вишег посланика Цејлона ишчашила зглоб на руци поздрављајући се на неком пријему са 500 људи! Лорд Монтгомери прошао је још горе. После једног пута по Аустралији морао је да умота завојима целу руку. Војвода од Виндзора проклињао је дан када је као принц од Велса, посетио Kанаду. Од поздрављања, поред руке, страдало му је и раме. Дугачак је списак угледних људи који су „платили данак“ оваквом поздрављању. На том списку је и бивши амерички амбасадор САД у Италији Kлара Љус. На пријему у Римском врту руковала се са 2000 особа. Рука јој је после тога била отечена недељу дана.

Понекад и приликом пријатељских сусрета човеку преседне руковање. Једна људина толико се обрадовала свом пријатељу да му је приликом руковања сломила мали прст. Његов пријатељ, ипак није имао разумевање за ту врсту „нежности“ па се обратио суду и за сломљени прст добио одштету од 700 фунти. Тако је и један политичар за руковање добио 75 фунти одштете. Светски рекорд у руковању још држи покојни председник Теодор Рузвелт. На једној новогодишњој забави у Белој кући руковао се са 8.513 људи! Није остало забележено да ли је после тога позвао лекаре у помоћ…

Са мојим личним примером намеравам да завршим текст који ће, надам се, привући пажњу учесника на форуму. Пре две године, док сам радио у банци као обезбеђење, једна старија госпођа тако ми је стиснула шаку да сам руку једва ишчупао из њене шаке, обзиром да ме боле зглобови, тако је незгодно на „пола“ шаке стегла и то мушки, да сам јаукнуо у сред банке. Бака има око 70 година тако да је за своје године имала стисак невероватно јак, који ми није пријао. Сваки наредни пут, бојажљиво сам давао руку, знајући како ће бити, а она, наравно, то заборавила, па у свом стилу, стисак до бола… Присутни су се смејали док сам ја са болном гримасом гледао у своје руке и „отресао“ бол. Да је бака „задржала“ руку код руковања, при отпуштању, онда бих се „мало забринуо“.

Слободан Осмокровић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here