Mart 21, 2008. beograd

OLIVER VULOVIĆ

Evropske sportske višestrane medalje

Na fonu opšte germanske i anglosaksonske antisrpske histerije, u Ajndhofenu u Holandiji, iz daljeg evropskog takmičenja u plivanju eliminisan je Milorad Čavić, evropski prvak i rekorder, zbog toga što je primajući zlatne medalje svima dao do znanja i da je Srbin i da još pride zna kolika mu je država. I ako je Srbija "opet zgranuta", sve je kristalno, kao i u svim dosadašnjim evropskim kristalnim noćima za Srbe i jasno i predvidljivo. U svakoj državi koja se ne bude libila da javno pokazuje šovinizam u odnosu na Srbe, poput Holandije koja je u tako nečemu postala ekspert, srpski takmičari će osim protiv rivala na terenu morati da se bore i sa birokratijama što takvih država domaćina što protiv sportskih federacija koje bajagi ne vole politiku ali zato vole balističke narko pare, a zna se koji proizvod jedino na svetu slobodno možete pazarati po holandskim ulicama a da i dalje ponosno nosite oreol naprednog Evropljanina u odnosu na srpske varvarske momke koji ceo svoj život provode živeći sportski i obarajući rekorde. Razloga za komplekse niže vrednosti je mnogo ali verujte ni ja baš nisam očekivao da će ih Evropljani tako eklatantno prikazati u Ajndhovenu.

Sankcije u sportu prema Srbima su započele dan nakon zajedničke objave šiptarskih terorista i američke fašističke administracije da se posle slavne Lujze Braun / prve bebe iz epruvete na svetu / , na svetu pojavila i prva država iz američke mengeleovske političke epruvete pa nam je oduzeta organizacija Svetskog prvenstva u stonom tenisu jer zaboga, Srbi neće dati vize kosovskim stonoteniserima. Slične pretnje su već stigle i iz rukometne federacije. Osveta Čaviću zbog njegovog genetskog sastava od strane narkomansko-nacističke koalicije koja sedi u vrhu plivačke federacije koja je onomad jednostavno "zaboravila" da reaguje kada su Ustaše nakon poraza reprezentacije Hrvatske od tadašnje SCG demolirale kompletan sportski objekat u Sloveniji tokom Evropskog prvenstva u vaterpolu, ovoga puta je bila brza i efikasna, i jedino što za razliku od Ustaša koji su u Sloveniji u nedostatku vrba prisutne Srbe kačili na gelendere tribina i bacali ih uvodu sa visina, oni to sa Čavićem nisu smeli da urade jer je dečko jednostavno i jak i brz.

Ovaj "incident" , kako ovaj fašistički ispad u Holandiji nazva lažni predsednik Boris mali, nije početak, nije kraj, nije ni sredina, već deo antisrpskog kontinuiteta u evropskim sportskim federacijama a koje imaju najviše uticaja i u svetskim sportskim federacijama još od 1992-e godine. Mrvice sloboda koje su tada davane sportistima ovog naroda kroz mogućnost da se takmiče pod olimpijskom zastavom nisu bile iskazi milosti ili razumevanja za situaciju u kojoj se nalazio naš narod nego još jedan način da se javno i na svetskim borilištima i pred milijardama gledalaca jasno označe i od ostalih odvoje predstavnici ne otpadničke države već otpadničkog naroda. Takav pristup Svetske olimpijske organizacije nije bila nikakav pokušaj zaštite sporta od politike već suptilan način da se baš po nalogu politike preko nekolicine sportista kojima je dato pravo da se takmiče celom jednom narodu "kulturno" kolektivno navuče zvezda na rukav.

U ovom najnovijem periodu sveopšteg žigosanja Srba, Čavić je prvi sportista koji je za primer drastično kažnjen ne bi li se tako sprečilo da recimo pet šest vrhunskih svetskih tenisera i teniserki ili recimo košarkaša i košarkašica, odbojkaša i odbojkašica a koji su - o užasa- Srbi, slučajno i ne pomisle da svetu prirede sličan šok prilikom primanja medalja koje nam ne mogu uskratiti ukoliko opet demokratski ne odluče da nam nije mesto u svetskom sportu, pout demokratske odluke da nam otmu teritorije, ubijaju i proteruju narod.

Zato se nemojmo zavaravati. Slučaj sa Čavićem je tipičan odraz sveukupnog evropskog antagonističkog stava prema Srbima, bili ti Srbi vrhunski sportisti ili obični utamničeni donatori organa ili ti nemoćne žene u mitrovačkom sudu. Za njih smo mi svi isti i svima nam sleduje ista porcija kazni i za milisekund javno iskazanog rodoljublja i patriotizma. Do danas sam mislio da medalje imaju zaista samo dve strane.