„Национална задужбина за демократију” или за подривање држава

Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) покренуло је 07.04.2008. године информативни интернет сајт о аутономији Војводине, на адреси www.autonomija.info, саопштено је из тог новинарског удружења. На сајту могу да се прате вести, интервјуи и преглед штампе у вези са уставно-правним и политичким положајем Војводине, наводи се у саопштењу НДНВ-а. Додаје се, да се на сајту могу пронаћи и транскрипти са трибина и семинара у организацији НДНВ-а. Удружење је позвало све заинтересоване да се укључе у сарадњу са новим информативним сајтом.

Сајт се реализује у оквиру пројекта “Јавна расправа о Војводини”, који је подржала америчка фондација “Национална задужбина за демократију” - НЕД (National Endowment for Democracy) и то је оно што је нарочито занимљиво. Хајде да размотримо каква је то фондација НЕД која подржава “Јавну расправа о Војводини” и НДНВ. Да ли она то чини због развоја демократије или се ту крију неки други интереси?

НЕВЛАДИНА А ВЛАДИНА

Националну задужбину за демократију (НЕД је непрофитна организација коју финансира америчка влада с основним годишњим буџетом од 30 милиона долара. Прорачун одобрава Конгрес на темељу извештаја НЕД-а о активностима које треба финансирати

НЕД је, иначе, кровна организација која своје активности спроводи путем такође непрофитних организација (подружница) као што су НДИ (Национални демократски институт), ИРИ (Међународни републикански институт), ЦИПЕ (Центар за приватно подузетништво) и АЦИЛС (Амерички центар за међународну радничку солидарност). НЕД блиско сарађује и с Информативном агенцијом САД-а (УСИА) као и са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД). УСИА се декларише као “независна” агенција за спољне послове унутар америчке владе, док се УСАИД представља као самостална владина агенција за економску, хуманитарну и демократску помоћ која притом штити америчке економске и политичке интересе

На сајтовима ових организација стоји да су непрофитне и невладине организације али како њихов рад финансира Влада а буџет одобрава Конгрес, ово “невладина” потпуно отпада и оне могу бити само непрофитне али Владине. Такође, ако се погледа историјат НЕД-а, може се видети да је појам “невладина” само маска за активности које преко ових непрофитних организација спроводи Влада САД.

оруђе америчких спољнополитичких интереса

НЕД је основан након врло жестоких расправа у Сенату које су се водиле седамдесетих и почетком осамдесетих година, а у вези с незаконитим активностима америчке ЦИА-е. Први скандал се догодио 1967. године, када су неке ЦИА-ине тајне операције разоткривене у магазину Рампартс. У том тексту је откривена ЦИА-ина активност којом је контролисала и финансирала тридесетак иностраних синдиката, омладинских и факултетских организација, као и политичких институција. Часопис Рампартс је објавио да су путеви новца ишли од ЦИА-е преко америчких приватних удружења или лажних организација до крајњих корисника. Тај текст је потресао Конгрес и иницирао сенатско саслушање.

Након бројних лобистичких надмудривања, сенатска је истрага започела, али тек крајем седамдесетих година. Ради се о познатим истрагама „Churchovog“ одбора названим према сенатору Франку Churchu. Овај одбор је објавио шест извештаја који су била врло неповољни по ЦИА-у, те су довели до преиспитивања метода и циљева њеног деловања. Посебна је занимљивост да се у споменутим извештајима разоткрила велика раширеност сарадње ЦИА-е и новинара. У том контексту спомињале су се велике медијске манипулације и кампање у појединим земљама које су имале за циљ демонизацију оне политичке опције која је била, према мишљењу ЦИА-е, противна америчким интересима. Том истрагом су се разоткрила и убиства некооперативних политичких вођа других земаља, државних функционера, покушај пуча против Кастра, чилеанског председника Аљендеа, итд.
Да би се у будућности избегле такве бламаже и скандали који су ЦИА-у стављали у негативан контекст, почетком осамдесетих шеф ЦИА-е (Casey) предложио је америчком председнику Реагану да дотичне активности убудуће ради на друкчији начин. Тако је дошло до оснивања НЕД-а као наводно невладине организације. Процене су говориле да ће једна таква организација са префиксом “невладина” моћи елегантније да делује у страним државама.

ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ИЗБОРНОГ УСПЕХА ОДАБРАНИМ ПОЛИТИЧАРИМА

О “елегантном” деловању НЕД пише и Џералд Сасман, професор политичких наука на Универзитету у Портланду. Професор Сасман у својим радовима наводи бројне примере. Он детаљно описује како су амерички експерти, заједно са бившим агентом КГБ-а који је прешао у једну америчку маркетиншку компанију, помогли Борису Јељцину да медијски уништи супарнике са левице. Саветници које је плаћао НЕД су од Јељцина чак тражили и да “успостави ауторитарну контролу” и да државну телевизију “потчини својој вољи”. Мађарски социјалисти су пред изборе 2004. године добили америчку помоћ тек пошто су свој програм уз помоћ саветника из две вашингтонске фирме очистили од свега социјалистичког. Сасман наводи да је НЕД, организација која обезбеђује новац за “програме” у преко 80 земаља света, деведесетих “организовао и финансирао” обарање владе Бугарске социјалистичке партије.

Творац закона о НЕД-у, Alen Weinsein је својевремено рекао да би »доста тога што НЕД данас ради јавно, прије 25 година ЦИА обављала тајно«. Основна идеја таквога пројекта је била да се страним политичким странкама, синдикатима, студентским удружењима и другим удружењима достави новац, а да се притом решио проблем прикривања »ЦИА-иног новца«.

О томе пише и професор Сасман “НЕД је требало да обезбеди алтернативу ЦИА” и да за разлику од агената ЦИА, НЕД-ови “политички оперативци... не морају да живе подземне животе и узимају лажне идентитете”. Он наводи и да су се НЕД и “институти” преко којих је деловао показали као “много ефикаснији инструмент државне политике него што је ЦИА икада била” и да су транспарентнијим радом боље “камуфлирали свој империјални циљ”. Сасман такође наводи да су САД закључиле да су војне интервенције и подршка диктаторским режимима, иако и даље корисни, често мање ефикасни него када се “остваривање неолибералних циљева”, односно обезбеђивање изборног успеха “слободнотржишних политичара”, обезбеђује и легитимише путем “демократске помоћи”.

“ДЕМОКРАТСКА ПОМОЋ” ОДАБРАНИМ СРПСКИМ ПОЛИТИЧАРИМА

И у Србији се показало да је “демократска помоћ” одабраним партијама и организацијама кроз обезбеђивање изборног успеха у сврху “остваривање неолибералних циљева”, ефикаснија од војне интервенције. НЕД је имао пресудан утицај на стварање бројних невладних организација код нас, од којих су неке прерасле у политичке странке. Тако је, Г17 плус је према писању шведског листа Афтонбладет је створила подружница НЕД-а, ЦИПЕ (Центар за приватно подузетништво) а потврда тог писања може се наћи у НЕД извештају од 10.12.1998. године који је писао Paul McCarthy. Г17 плус је одмах и показао захвалност својим оснивачима деструирајући банкарски систем под диригентском палицом чиновника Светске банке и спроводећи свих ових година неолиберални економски концепт. Такође ни ЦЕСИД-а не би било да није било НЕД-а који и данас финансира рад овде организације што се може видети на њиховом сајту.

Један од можда најбољих јавних извора који готово да танчнина описује “демократску помоћ” САД одабраним партијама и организацијама у Србији за време избора 2000. године јесте текст који се појавио у Вашингтон Пост 11. децембра 2000. године под насловом “Амерички савети водили Милошевићеву опозицију”.

У тексту се описује ова, како Вашингтон Пост наводи отворена операција, чудна мешавина тајновитости и отворености коју су финансирале конгресна издвајања од око 10 милиона УСД за фискалну 1999. и 31 милион УСД за 2000. годину.

"Главну улогу су играли Стејт Департмент и америчка Агенција за Међународни развој, владина агенција за помоћ страним земљама, која је достављала новац преко комерцијалних уговарача и непрофитних група као сто су НДИ и његов Републикански пандан, Међународни републикански институт (ИРИ). Док је НДИ радио блиско са српским опозиционим странкама, ИРИ је фокусирао своју пажњу на Отпор, који је служио као идеолошка и организациона кичма револуције. У марту је ИРИ платио да двадесетак лидера Отпора похађају семинар о ненасилном отпору у хотелу Хилтон у Будимпешти, пар стотина јарди дуж Дунава од хотела Марриот којег фаворизује НДИ.” каже се у тексту.

И саме речи изговорене у изборном сценарију кампање године смишљене су у Вашингтону наводи Вашингтон Пост у тексту “Амерички савети водили Милошевићеву опозицију: "Према Стевановићу, (ДОС) стручњаку за маркетинг, СВАКУ РЕЧ политичких порука опозиције у трајању од једног минута и од пет минута коју су користили портпароли опозиције широм земље размотрили су АМЕРИЧКИ КОНСУЛТАНТИ и тестирали у анкетама. Кандидати коалиције који су се кандидовали за југословенски парламент и на десетине хиљада места у локалноим властима добили су обимну обуку о томе како да се држе "поруке", одговарају на питања новинара и побију аргументе Милошевићевих симпатизера"

Према писању Вашингтон поста и сам Војислав Коштуница изабран је за председничког кандидата на основу анкете коју су амерички анкетари унајмљени од стране Вашингтона спроводили у Србији. "Двадесет (српских) опозиционих лидера је прихватило позив Националног демократског института (НДИ) са базом у Вашингтону у октобру 1999. за семинар у хотелу Marriott у Будимпести, са погледом на реку Дунав. Кључна ставка на дневном реду: анкета коју је спровела америчка фирма Penn, Schoen & Berland Associates.

Анкета је известила да Милошсевић има 70% неповољни рејтинг међу српским гласачима. Али је такође показала да велика имена у опозицији - људи као сто су Зоран Ђинђић и Вук Драшковић- су оптерећена негативним рејтингом у анкети скоро исто толико колико и Милошевић. Међу кандидатима који су се најбоље пласирали да парирају Милошевићу, указивала је анкета, је био умерени српски националиста по имену Војислав Коштуница, који је имао повољан рејтинг од 49% и неповољни рејтинг од само 29%.

Избор Коштунице за председничког кандидата опозиције у августу је обликован, у великој мери, анкетама. "Анкете су показале да би Костуница могао да порази Милошевића на најлакши могући начин", сећа се Душан Михајловић, лидер странке Нова демократија, једне од 18 политиких странака које чине коалицију пише Вашингтон пост. Део Коштуничине привлачности, показале су анкете, је што га људи сматрају антиамерички настројеним. Пошто је био отворени критичар НАТО бомбардовања Србије, било је тешко Милошевићевој влади да га етикетира као западну марионету или издајицу српских интереса.

ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА ПРОГРЕСИВНИХ ПОКРЕТА И ПОМОЋ НА ИЗБОРИМА

Након 2000. године кроз програм “помоћи демократији” НЕД и њене подружнице су на простору Србије кроз инфруструктуру која обухвата поједине невладине организације, агенције за истраживање јавног мњења и медије скоцентрисане на дестабилизовање прогресивних покрета, нарочито оних са националним, социјалистичким и социјалдемократским профилом. “Програм” је готово потпуно успео, синдикати су изузетно слаби, синдикалног организовања готово и да нема, не постоји ни левичарска политичка снага која би артикулисала и сугерисала корективне механизме, националне организације су стално на удару медија које финансира НЕД, подмећу им се афере и сл. Све озбиљне јавне дебата о последицама често погрешног, неспретног или исхитреног наметања неолибералних рецепата током претходних осам година су медијски “миниране” а људи који указују на грешке јавно се етикетирају, омаловажавају и ускраћен им је приступ медијима... Осим тога како наводи професор Џералд Сасман, НЕД и организације које она финансира интервенисале на прошлим парламентарним изборима као и на изборима за Председника Србије ради “сламања националистичког и социјалистичког отпора” неолиберализму. Интервенција се огледала кроз истраживања јавног мњења преко агенција иза којих стоји НЕД новаца, обука и према истраживању јавног мењења креирању изборне кампање, текстова у медијима и медијске кампање преко медија који су под контролом НЕД-а, обуци политичких активиста “одабраних” политичких партија...

НОВА МЕТА - ВОЈВОДИНА

На сајту Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) у рубрици „О нама“ http://www.ndnv.org/o-nama.htm стоји „Основни циљеви удруживања, како тада тако и данас, били су залагање за слободу штампе, за отклањање политичких утицаја, чији је циљ политичко-пропагандна инструментализација медија, дакле - залагање за професионално, објективно и квалитетно информисање“. Дакле, удружење се залаже отклањање политичких утицаја, чији је циљ политичко-пропагандна инструментализација медија а читав пројект “Јавна расправа о Војводини” подржан је од стране НЕД-а о коме постоје докази и за ког и сами Американци тврде да је једно од оруђа Владе САД у спровођењу њене спољне политике. Према томе, Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) је свесно или несвесно одступило од свог основног начела – залагање против политичко-пропагандне инструментализације медија.

На сајту се даље каже да је од стране гласноговорника Милошевићевог режима, Независно друштво новинара Војводине проглашавано “продуженом руком страних сила”. Да ли је НДНВ “продужена рука страних сила” захтевеа једну дубљу анлизу деловања ове огранизације али је сасвим евидентно да ово удружње прима новац од званичне институције једне стране силе чији је циљ реализација спољнополитичких интереса њене Владе. Тако је рецимо Независно друштво новинара Војводине у 2006. години донирано од стране НЕД-а са $24,610, што се може видети на сајту НЕД-а http://www.ned.org/grants/06programs/grants-cee06.html#serbia .

Независно друштво новинара Војводине је у протеклом периоду организовало бројне трибине на којима је приметна њихова веза са Фондом за отворено друштво које финансира Сорош, Центром за културну деконтаминацију, Хелсиншким одбором за људска права за које се већ зна да су спонзорисане од страних држава и Центром за нове медије Куда.орг који финансира немачка фондација “Schuler helfen leben”. Серија јавних трибина у продукцији Независног друштва новинара Војводине, под заједничким насловом "Интервју Ин Виво", одржана у периоду од 29. октобра 2005. године до 09. фебруара 2006. године, подржана је од стране ЛСВ Ненада Чанка који је и сам узимао учешће на њима и кабинета председника Скупштине АП Војводине Бојана Костреша.

Теме ових трибина су биле рецимо „Живот и прикљученија Радована Караџића" а говорило се о наводној митској и митоманској свести српског народа, његовој ксенофобичној култури и последицама, српском национализму као јединој опозиција комунизму и страху од Средње Европе или "Немогућа мисија" која се бавила наводним говорима мржње према Албанцима и Косову пише на сајту Независног друштва новинара Војводине. Говор мржње према Косoву? Да ли је ово новинарско удружење Косово сматра самосталним државним ентитетом? Тема трибине "Клерикализација друштва", одржане 30. новембра 2005 била је наводна угроженост секуларности и политички циљеви СПЦ-а. И поставило се, пише на сајту НДНВ једно веома важно питање: Може ли се Србија, једног јутра, пробудити са неким од владика на власти? Сад је 2008. година и још увек се нисмо пробудили са неким од владика СПЦ на власти. Наводни страх НДНВ је као што се види био и остао потпуно неоправдан.

Састав „Независног друштва новинара Војводине“ – чине га новинари одлично распоређени по медијима (Новосадски Дневник, агенција БЕТА, Време, Б 92...) што даје могућност за манипулисање информацијама, везе између Б92, НДНВ, Фонда за отворено друштво, Хесиншког одбора за људска права, Центра за културну деконтаминацију и Центра за нове медије Куда.орг, упоришта ових организација у политичким странкама оличених у Ненаду Чанку и Бојану Кострешу, указује на мрежу медија, невладиних организација и политичких странака. Таква једна мрежа није успостављена случајно. Успоставила је „Национална задужбина за демократију“ и она лако може бити употребљена за дестабилизацију стања у Војводини а ради реализације интереса САД.

Отварање Б92 Инфо канала и сајта http://www.autonomija.info/ истог дана никако не треба сматрати плодом случајности већ темпираним датумом од стране Националне задужбина за демократију“. Ако се узме у обзир и петиција Националне задужбина за демократију“ од 21.02,2008, године којим се од Председника Тадића и Премијера Коштунице захтева веће поштовање људских права и заштита новинара, што је уствари припрема за заштиту успостављене мреже у Војводини, сасвим је јасно да ускоро креће медијска офанзива на све национално и српски опредељено у Војводини и на СПЦ. Биће то медијска припрема даље десуверенизације Србије, овог пута кроз Војводину.

Држава Србија и њен безбедносни и медијски систем нису нашли модалитете контроле деловања тзв. невладиних организација каква је „Национална задужбина за демократију” као једног оруђа америчке спољне политике. Ваљда је време да те модалитете и пронађу јер нова офанзива, овог пута према Војводини на почетку је своје реализације.

Слађан Николић