Pocepane gaće - najveći zločin novog doba?

Piše: Dušan Darijević

Promocijom romana Leposava Pavla Ćosića, završene treće po redu Letnje duhovne večeri.

U okviru Letnjih dana kulture, a u organizaciji čačanskog ogranka Srpskog sabora Dveri i PNHZ Sveti đakon Avakum i iguman Pajsije, tokom jula i avugsta održane su treće po redu Letnje duhovne večeri koje su Čačani mogli da prate svake nedelje u dvorištu Narodnog muzeja ili, kad je kiša, u Parohijskom domu čačanske crkve.

Svašta se tu moglo čuti tokom dva meseca, od priče o propasti Zapada do alternativne metode u lečenju narkomana, Batinom koja je iz raja izašla, do toga da našim životima vladaju nevladine organizacije. Bilo je, naravno, i drugačijih, zanimljivijih i suvislijih sadržaja, poput večeri posvećene sećanju na stradanje carske porodice Romanovih, ali i večeri posvećene jednom intrigantnom romanu kakav je Leposava Pavla Ćosića.

U nedelju, 24. avgusta, u prepunom Parohijskom domu čačanske crkve, predstavljen je jedan od najznačajnijih srpskih romana prošlogodišnje produkcije Leposava Pavla Ćosića. Nedavno se iz štampe pojavilo i drugo izdanje izdavačke kuće Kornet.

Na promociji knjige, pored autora, govorili su Saša Gajić novinar Nove srpske političke misli, saradnik ovog časopisa Branko Radun i dr Slobodan Antonić profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i politički analitičar.

Roman Leposava uspeo je da uđe i u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, a njegov autor Pavla Ćosić poznat je Čačanima i po radu u umetničkoj grupi Ilegalni poslastičari koja se ovdašnjoj kulturnoj javnosti predstavila svojim performansom na prošlogodišnjem Prolećnom analu održanom u okviru Disovog proleća.

Pavle Ćosić je rođen 1967. godine u Beogradu, lingvista je po obrazovanju i autor je veoma zanimljivog i cenjenog Rečnika sinonima. Do sada se istakao radovima o žargonu, vezama srpskih i hrvatskih dijalekata, leksikološkim studijama i problemima u nastavi srpskog jezika. Radio je i kao novinar i kolumnista Radija B92, Naše Borbe, Dnevnog telegrafa, Iks zabave, itd. Sve to dovoljno govori da je autor romana Leposava autentični predstavnik alternativne i avangardne sprske umetnosti, ali to mu do sad nije obezbedilo neku veću pažnju u srpskoj kulturnoj javnosti. Veći prodor napravio je svojim futurističkim romanom Leposava, gde autor zamišlja Beograd u 2084. godini, a sve misleći i promišljajući o vremenu u kome živi.

Ukratko, radnja romana Leposava se odvija u drugoj polovini 21. veka, kada je na vlasti Nevlada. Za putovanja su potrebne nekrštenice, a jedan od najvećih prekršaja novog doba koji se najstrožije kažnjava je da nosite pocepane i prljave gaće. Srbija je opasana sanitarnim kordonom, a posle više civilizovanja iz vazduha, koja su usledila zbog neispunjavanja evropskih standarda, u Beogradu nastaje sukob između udruženja vozača i taksista i udruženja pešaka. Najbezbednije je ako grad prelećete na specijalnim loptama. Taksisti su zli momci koji imaju pravo da u(b)iju svakog ko prelazi ulicu mimo pešačkog prelaza, a ovakve naume pešaka onemogućava policija i dobermani raspoređeni duž ulica. Naravno, Ćosić nije zastrašujući i preozbiljan poput Orvela, već lucidni nastavljač srpske satire, čiji su najbolji i najautentičniji predstavnici bili Jovan Sterija Popović i Radoje Domanović.

Roman Leposava može pre svega da vas dobro zabavi i nasmeje, ne samo na kraju leta, već tokom godine kad god otvorite ovu knjigu, a jedina opasnost koja vreba ovu knjigu je, da nikako ne sme da postane bilo čiji ideološki Brevijar.

Naravno da organizatori promocije pokušavaju da naglase onu stranu knjige koja vidi opasnost u političkoj korektnosti savremenog društva. i preteranom uticaju nevladinih organizacija i onih političkih stranaka koje žele da ubede građane da Evropska unija nema alternativu.

Ipak, Pavle Ćosić je oprezniji i promišljeniji od svojih promotera. On naravno ne zaobilazi sve opasnosti i iskušenja doba u kome živimo, ali ih ipak propušta kroz svoje ironično sito. On želi ipak da zabavi svog čitaoca, a ne da ga uplaši i pretvori u poniznog roba kome će svojim delom uliti u glavu šta i kako da radi i kako da misli.

Saša Gajić kaže za Ćosića da je on predstavnik urbane alternativne populacije, a da se svojim čitaocima obraća subverzivnim satiričnim humorom. Gajić Ćosića smatra najboljim naslednikom Sterije, Domanovića i Duška Kovačevića, i tvrdi da se naša stvarnost ne razlikuje od onog što piše u romanu.

Za Branka Raduna, Leposava je subverzivna priča koja na moderan način ruši dominantnu paradigmu u Srbiji, da je cilj i smisao Srbije u evro-integracijama.

Radun ukazuje da mladi ljudi u romanu Leposava sanjaju o tome da se dočepaju Bugarske, obećane zemlje. Po njegovim rečima, Srbija izgleda drugačije iz kruga “dvojke”, a predstavnici ovog mišljenja ne mare mnogo za ostatak Srbije. Branko Radun je ustvrdio da je humor najznačajniji proizvod srpskog duha, ali i da je srpska budućnost prilično mračna.

Slobodan Antonić u svom izlaganju nije propustio da pomene Teofila Pančića, za koga je rekao da je u ovoj knjizi osetio ideološku opasnost. Slobodan Antonić kazao je da je deo elite shvatio vrednost ove knjige, ali da nisu bili u stanju da je podrže.

Jedna od glavnih karakteristika vremena i društva u kome živimo, po Slobodanu Antoniću, je kriza nacionalne elite. On tvrdi da smo izgubili samopouzdanje, a prvo polje nacionalne samosvojnosti je svakako nacionalno samopouzdanje. On se isto tako upitao šta je to što treba očuvati u nacionalnom identitetu, kao i to da je osobeni srpski fenomen samo mržnja, koja se prevazilazi znanjem, koje Antonić vidi kao moćnu stvar i da nam ono pomaže u razumevanju struktura koje nam rade o glavi.

Za autora roman Leposava, prikazuje negativnu utopiju i da je u romanu sve isto u budućnosti kao što je danas, samo malo preterano. Upravo je smešno to što je sve isto. “Savez nevladinih organizacija na vlasti je delovao nerealno u trenutku kad sam pisao roman, ali je danas vrlo realan. Mi danas imamo nevladu u Vladi”, kaže Ćosić. “Ne mislim da će se svet iz Leposave ostvariti, samo sam hteo da kažem da to može da se desi. Sve vreme u romanu progrejava optimizam”.

Na kraju recimo i to da je neko od prisutnih pomenuo da je jedna od najvažnijih samosvojnosti svakog naroda jezik i pismo, ali je zanimljivo bilo gledati autora u situaciji kada ga je neko od prisutnih pitao “a zašto, kad je to tako, on piše latinicom?”. Zbunjenost autora i nemoć da na ovo pitanje odgovori na pravi način ukazuje na to da je u današnje vreme sasvim legitimno potražiti logistiku za promociju svog dela i na onoj strani kojoj gotovo ni po čemu ne pripadate, ali koja vam je od koristi jer omogućuje bolju prodaju vaše knjige. Postoji opasnost da tako budete iskorišćeni i zloupotrebljeni, pa kad niste potrebni više dnevnoj politici, ostajete sami suočeni sa pitanjem “a šta sa sobom?”.

http://www.cacanske.net/sr/201/kultura/1802/