Захваљујући емисијама на РТВ Б92 ових дана смо имали прилику да сазнамо да је против Биљане Србљановић покренут прекршајни поступак због кршења јавног реда и мира на трибини „Пешчаника“ у Панчеву када је сараднике нашег часописа („Двери Српске“) вређала називајући их „магарцима“ и „клипанима“.

Наша редакција има потребу да искрено захвали полицијским службеницима који су имали храбрости и професионалне части да ову прекршајну пријаву против Србљановићке поднесу као и прекршајном судији (који је истом том храброшћу и професионалношћу) поступак, сагласно закону, покренуо. Ову захвалност дугујемо честитим посленицима правне државе у Србији зато што знамо каквим ће све притисцима бити изложени због професионалности коју су у овом случају показали.

Наиме, ових дана је Биљана Србљановић „храбро“ изјавила да неће казну за овај прекршај платити већ да жели да иде у затвор и тако принципијелно одбрани своје право да сараднике Двери јавно вређа. Ово би ваљда требало да служи као пример грађанске „храбрости“. То је онај став када слабашни грађанин (у овом случају „грађанка“) стоји насупрот недемократског система који систематски крши његова права и слободе, и онда у жељи да насиље система оголи до краја, тај грађанин својим мирним страдањем и грађанском непослушношћу постаје пример отпора диктатури.

Једини проблем је у томе што нико у Србији не може да замисли Биљану Србљановић у затвору. Ни једног тренутка а камо ли 60 дана колико јој по закону прети ако не исплати новчану казну. И ту Биљанина грађанска „храброст“ постаје огољена као лицемерна поза. То је истина коју свако у Србији зна: Биљана није слободан интелектуалац, Биљана није слабашан грађанин кога нико не штити и који је препуштен на милост и немилост система.

Не, Биљана Србљановић је систем.

Она је истакнути политичар ЛДП-а (једне од владајућих странака у Србији), она је писац кога штите сви евро- антисрпски кланови у ЕУ и Београду, она је неко иза кога стоје многе НАТО службе и амбасаде у Србији, она је неко кога подржавају сви електронски медији са националном покривеношћу код нас.

Она је уствари емисар глобалних газда и глобалног система пред којим сваки чиновник, новинар и човек у Србији треба да стоји мирно а камо ли да помисли да сме да јој противречи или да јој се случајно супротстави. У том случају имамо прилику да гледамо сва она хистерична вриштања која већ месецима гледамо по свим медијима на којима једног тренутка неко почне да искаче из хора непрекидног улизивања овој сићушној жени. Тада Биљана глуми невиност без заштите и мајку храброст која то да јој се баш сви не улизују више неће да трпи. И та сићушна жена, тако незаштићена а тако храбра личи на оне клинце које локалне силеџије пошаљу да вас провоцирају па кад безобразном клинцу залепите шамар онда из мрака искоче рмпалије у поломе вам кости. Пошто су те рмпалије у Биљанимом случају исти они који по Србији хапсе, убијају, бомбардују, скидају и постављају владе, онда се многи у сусрету с њом склањају и њеном безобразлуку дозвољавају да дивља. Сада се међутим, испоставило да постоји полицајац и прекршајни судија који су имали праве грађанске храбрости и радећи свој посао професионално затражили од Биљане Србљановић, миљенице свих проНАТО медија и служби, да одговара за своје незаконите поступке.

И ето наше дичне Биљане Србљановић како хистерише и глуми храброст у пози грађанске непослушности. Као да она незна оно што цела Србија зна: пре ће сви полицајци бити суспендовани и све прекршајне судије смењене него што ће она провести и један секунд у затвору. Зар би супротно дозволили амбасадори ЕУ чије „црвене телефонске линије“ и служе само томе да би постројавали наше политичаре и штитиле права „слободних интелектуалаца“ и „грађана“ профила Србљановићке којих у Србији има једва пар хиљада. Сви остали у Србији су предвиђени за улогу сивих статиста који треба само да се диве Србљановићки и да климају главом на њене небулозне испаде у јавности.

У Панчеву је наишла на групу људи који су, иако у великој мањини и окружени гомилом њених следбеника спремних да нас линчују, имали праве грађанске храбрости да искажу неслагање са глупостима које су она и њени пријатељи ту изрекли. И само смо тражили да поставимо питање и никога нисмо вређали иако смо били избачени са трибине и полицијском интервенцијом спасени од линча.

А Биљана је, подржана од стотину својих фанова, показала толику „храброст“ да је морала и да нас извређа тада када смо били немоћни. И замислите сад да ту неки безначајни полицајац и неки безначајни прекршајни судија покрену поступак против ЊЕ, Биљане Србљановић, такве ЕУ-величине, која је само радила оно што иначе по Србији ради: хистерише, вређа и пљује Србе и својим газдама денунцира оне који јој се супротставе.

Владан Глишић